petak, 27.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 20.10.2020. u 08:49 Dejan Aleksić

Dan kada je Beograd oslobođen od okupatora

Obeležavanje 20. oktobra, ali i 1. novembra, dana kada je 1918. naš glavni grad oslobođen u Prvom svetskom ratu, odlukom Skupštine grada zvanično je svrstano u stalne manifestacije prestonice „Dani slobode”
(Фото Танјуг/Жика Вучић (лево), Фотодокументација „Политике” )

Od troipogodišnje okupacije nacista glavni grad Srbije i nekadašnje Jugoslavije oslobođen je na današnji dan pre 76 godina. Uvod u oslobođenje bile su višednevne borbe koje su se u mnogim delova grada vodile od polovine oktobra te 1944. godine. Glavnu ulogu u sukobima sa okupatorom imali su vojnici Narodnooslobodilačke vojske i sovjetske Crvene armije koji su 14. oktobra zauzeli položaje od desne obale Save pa sve do podavalskih sela. Taj dan ostaće upamćen i po značajnom otporu nacista i sila Osovine. Na Slaviji se pucalo sa svih strana. Tu su se sreli delovi jedinica jugoslovenske i sovjetske vojske, posle čega je počeo prodor ka centru.

Žestoka borba vođena je kod Narodne skupštine. Vojnici Crvene armije koji su poginuli u borbama kod Narodnog pozorišta sahranjeni su pored spomenika knezu Mihailu, ali je obeležje, podignuto na tom mestu njima u čast, uklonjeno posle raskola Jugoslavije sa Informbiroom. Borbe su vođene i kod Palate „Albanija”. U dnu ovog oblakodera nalazio se bunker u koji su se u toku savezničkog bombardovanja sklanjali oficiri Rajha. U odlučujućim borbama oslobodioci su neutralisali Nemce. Čin pobede, kako je zabeleženo, simbolično je obeležio Miladin Petrović postavljanjem zastave Jugoslavije na vrh „Albanije”. 

Dani oslobađanja Beograda, razumljivo, odneli su mnoge živote. U borbama oktobra 1944. poginulo je oko 3.000 naših boraca i gotovo 1.000 crvenoarmejaca, a ranjeno više od 4.000 vojnika.

Na Groblju oslobodiocima Beograda sahranjeno je više od 2.000 njih. Pre podizanja ovog obeležja 20. oktobra 1954, njihovi grobovi bili su raštrkani po celom Beogradu – od Avale do Kalemegdana, na potesu na kome su borbe i vođene. Prethodnih decenija u čast ovih boraca imenovane su i pojedine beogradske ulice i škole.

Pre nekoliko godina, povodom obeležavanja sedam decenija od oslobođenja glavnog grada, „Politika” je objavila izvode iz dnevnika civila Dragomira Leka, direktora i vlasnika Prometne banke u međuratno doba. U ovom dnevniku opisano je više borbi i akcija – rušenje Pančevačkog mosta, sukobi na obalama Dunava, skrivanje civila u podrumu pivare „Bajloni”, okršaj okupatora i oslobodilaca grada u Skadarskoj...

Sećanje na dane u kojima je Beograd oslobađan od okupatora obeležavano je decenijama, ali je potom utihnulo. Kako je tradicija proslavljanja ovog datuma godinama bila prekinuta, mnogi, pre svega mladi, nisu ni znali zašto je 20. oktobar bitan datum u istoriji Beograda. To je pre nekoliko godina potvrdila i anketa koju je sproveo naš list.

Obeležavanje ovog datuma ponovo je počelo pre nekoliko godina i to u vidu gradske manifestacije čiji sastavni deo su izložbe, predstave, performansi... Jedna od njenih celina postao je i defile, odnosno memorijalni marš na čijoj trasi su uglavnom tačke na kojima su se vodile ključne borbe u toku oslobođenja ili na kojima se nalaze spomenici posvećeni nastradalim vojnicima.

Obeležavanje Dana oslobođenja Beograda 1944. godine, ali i 1. novembra, dana kada je 1918. naš glavni grad oslobođen u Prvom svetskom ratu, odlukom Skupštine grada zvanično je svrstano u stalne manifestacije prestonice pod nazivom „Dani slobode”. Zbog pandemije virusa korona ovogodišnji program manifestacije je redukovan.

Prvi put posle 76 godina – parastos za 28 crvenoarmejaca

Za 28 crvenoarmejaca koji su dali život za oslobođenje Beograda juče je, prvi put posle 76 godina, služen parastos u Vaznesenjskoj crkvi. Jučerašnje molitveno sećanje posvećeno je vojnicima ubijenim u toku borbi za oslobođenje Beograda u Drugom svetskom ratu, u paljbi koju su otvorili nemački vojnici iz bunkera prekoputa ulazne kapije u portu crkve u Ulici admirala Geprata. Parastos je, kako prenosi Tanjug, održan na inicijativu grada, a služili su ga starešina Vaznesenjske crkve jerej Arsenije Arsenijević i starešina Podvorja Ruske pravoslavne crkve u Beogradu protojerej-stavrofor Vitalij Tarasjev.

Služenju su, između ostalih, prisustvovali ministar Nenad Popović, ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić. Kako je istakao drugi čovek prestonice, grad je ovim želeo da obeleži „događaj u kojem je na jednom mestu brojčano najviše stradalo crvenoarmejaca prilikom borbi za slobodnu prestonicu Srbije.”

Te 1944. godine tela 28 crvenoarmejaca, ukazao je Vesić, bila su položena u porti Vaznesenjske crkve i tog dana su sveštenici održali parastos, ali od tada, kako je dodao, nikada više taj događaj nije pomenut. Ambasador Ruske Federacije izrazio je zahvalnost predsedniku Srbije i rukovodstvu naše zemlje i grada što gaje sećanje i tradiciju na zajedničku borbu Rusije i Srbije i sećanje na preminule crvenoarmejce.

– Uvek smo bili na pravoj strani istorije i to nas obavezuje da gajimo slobodarske tradicije, da gajimo sećanje na preminule koji su nam dali mogućnost da živimo u miru. Ovo Srbiju i Rusiju obavezuje i da gradimo naše partnerstvo, saradnju i da i dalje budemo na pravoj strani istorije – ukazao je Bocan-Harčenko.

 

Komentari84
d0533
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ivan
Srbi oslobodili ste se Nemaca a onda jos gora robija sledecih 70 godina
Виктор Александрович Бобров
Да ли зна неко имена и презимена ових црвеноармеjаца или неки чиньенице ньихове погибиjе? Или можда знате неки изворе где могу то да сазнам? Са поштованьем, Рус Виктор, град Реж (Свердловска област, Русиjа).
Дејан.Р.Тошић
Поштовани Викторе, у Београду имате посебно монументално гробље хероја црвеноармејаца са именима, презименима, год.рођ.и год смрти,уклесаним у камену. Између свих имена видео сам и име "Никола Тесла" што ме је зачудило и до данас нисам дошао до тачног податка. Уколико Ви дођете, јавите. Имаче, у Београду имате гробље ратника који су се борили у Београду, ослобађајућига и бранећи или освајајућига и то:Немаца,Аустроугара,Енглеза, Ираца, Француза и тд. Београд једино нема турско гробље.
Леон Давидович
Колико данас има незахвалних борцима против фашизма ? Стекао би се утисак да неки жале што је фашизам поражен? Србија је 1944. ослобођена у релативно кратком времену из два разлога, захваљујући продору Црвене армије која је водила тешке борбе и друго зато што је тадашњи народ Србије масовно ступио у НОБ тако да је Себија (без Војводине и КиМ) крајем 1944. имала 220000 бораца.Непријатељ се задржао најдуже у крајевима не само који су му били стратешки важни већ и где је имао подршку становништва.
Леон Давидович
@ Igor G. Не само у Србији већ и у другим крајевима окупиране Југославије те 1944. вршена је мобилизација. Остала су сведочанства да су се у појединим деловима Србије Срби масовно добровољно прикључивали НОБ.у, а значајан број до тада припадника ЈВуО прешао је у НОП. Непријатељ се најдуже задржао на територији Словеније, Хрватске и БиХ, како због стратешког значаја појединих места и комуникација тако и подршке тамошњег домаћег становништва које је и даље давало квислиншке војнике.
Tasa
Koliko su gradjani Srbije bili protiv okupacije vidi se po tome sto su s u Beogradu odrzavale fudbalske utakmice u pristvu 20,000 gledalaca, radile kafane, ispred Kasine se pilo pivo, a na Terazijama ljuljali obeseni rodoljubi, sto pivopijama nije smetalo. Rade pozorita, repertor prilagodjen Nemcima, da se zabave, sa radija treste vojno marsevi i Hitlerov omiljeni kompozitor Vagner. Tokom rata u Beogradu nije ubijen ni jedan Nemac, sem jednoga, koji je pao sa gradjevine.
Prikaži još odgovora
stari doktor
On Nacizma do Komunizma, ili Sjaši strani Kurta, da zasedne domaći Murta čiji tragovi i danas dominiraju.
Моја
Совјети "пошли на Берлин" ослобађаше све што им је било на путу до Берлина, никакву посебност ослобађања нема Београд. Совјети из својих интереса, онако успут, помогли и нама.
Sofija
Sastala su se tri mocna politicara, mozemo reci i tri mracna tipa (Cercil, Staljin i Ruzvelt) u Teheranu, pa na Krimu, dogovorila se kako da podele posleratni svet i dogovorili se da Crvena armija udje u Beograd.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja