utorak, 26.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 20.10.2020. u 20:02 Ljiljana Vujić

Francuski problem s islamom

Ubistvo nastavnika srednje škole zbog karikatura proroka Muhameda pokazalo je da još nema mira između slobode govora u laicističkoj zemlji i tabua koje nameću ekstremisti među muslimanima
Контроверзне карикатуре и на протесту због суровог убиства учитеља (Фото EPA-EFE/Yoan Valat)

U  Francuskoj se ovih dana žale da teže dišu zbog nedostatka slobode, koju im oduzima ekstremizam čija ruka je prerezala grkljan nastavniku istorije jer je podsticao slobodu mišljenja. A ne tako davno, dok je istočnije, u Siriji, Alepo postajao grad mrtvaca i duhova, činilo se nemogućim ne udisati slobodu u uređenoj državi kakva je Francuska.

Šta se od tada do „Šarlija ebdoa” i ubijenog učitelja dogodilo vrednostima republike?

Nakon zločina koji je pre nekoliko dana počinio jedva punoletni Čečen, predsednik Emanuel Makron rekao je da je nesumnjivo reč o „islamističkom terorističkom napadu”. S njim se ne bi složio zemljak Olivije Roa, autor knjige „Džihad i smrt”, koji govori o islamizaciji radikalizma umesto o radikalizaciji islama, koji, pak, ne postoji kao jedinstveni verski identitet, već je podeljen na sunite, šiite, Muslimansku braću, salafiste... U svakom slučaju, Makron je rekao da je sugrađanin ubijen jer je svojim učenicima prenosio znanje o slobodi izražavanja, slobodi da veruju ili ne veruju i pozvao građane „da budu ujedinjeni”.

Francuski političari, analitičari i drugi lideri od napada na satirični magazin 2015. godine govore da neće dozvoliti da ih dele. Ali, ko su to oni, ko ih deli i da li su i ti napadači i njihove porodice takođe njihovi građani koji treba da budu ujedinjeni? Većinu napada nazvanih terorističkim izveli su francuski državljani ili stranci koji legalno žive u ovoj zemlji i govore francuski jezik. Šta je građane muslimanske veroispovesti nagnalo da dignu ruku na sopstvenu državu?

Brojni su intelektualci koji začaranim krugom nazivaju to što su islamistički osvetnici ili neki drugi zli dusi skriveni pod ovim plaštom sejali smrt po ulicama „zemalja krstaške koalicije” dok su se na Bliskom istoku vodile bitke u ime nekih drugih „bogova” – slobode, suvereniteta, nafte i ostalih resursa. Oni poručuju i da je tačno da teroristi udaraju na njihovu slobodu, ali da se ne sme dozvoliti da u tim napadima strada i francuska tolerancija.

Ali, da li je ta sloboda pala na pariskim ulicama ili je njeno stradanje počelo još u Iraku i Siriji? Da li je radikalni islam doveo do radikalnog prekida s republikom ili imaju pravo oni koji kažu da su zapadne vrednosti urušene kada su bez empatije počeli posmatrati udaljena stradanja verujući da se to nikad neće desiti u njihovom dvorištu.

U vreme najžešćih terorističkih napada u Parizu (za nešto više od godinu dana, počev od napada na „Šarli ebdo”, stradalo je više od 250 ljudi), tadašnji šef Jelisejske palate najavio je pojačana vojna dejstva u Iraku i Siriji. Fransoa Oland je, paradoksalno zvuči, poručio naciji da će nastaviti da napadaju one koji „nas napadaju na našem tlu”.

Od tada se u multikulturnoj Francuskoj istovremeno brani sloboda govora, izbor da se veruje ili ne veruje i ukida se sloboda muslimanskim građanima da nose ili ne nose nikab, marame u školama i burkinije na plažama. Francuzi koji vole slobodu olako su prihvatili ograničenja. Pod vanrednim stanjem živeli su dve godine. Postalo je normalno da im vrednosti čuvaju na metke otporne ograde oko Ajfelovog tornja i do zuba naoružana vojska. Da policija pretražuje kuće bez sudskog naloga, da hiljade vojnika – i do danas – obezbeđuju javne zgrade, škole, medijske kuće. Da antiteroristički zakon snagama bezbednosti daje skoro ista ovlašćenja kao u vreme vanrednog stanja olakšavši prisluškivanje, nadgledanje, proveru ljudi, prtljaga i automobila.

Pojedinačni činovi, poput napada u Nici ili ubistva sveštenika u crkvi, imaju opšte posledice koje se ogledaju i u jačanju antiimigracionih snaga, ne samo u Francuskoj. Vetar u leđa dali su populistima poput Marin le Pen, koja je javne molitve muslimanskih vernika svojevremeno nazvala okupacijom francuskog tla. S ekstremno nacionalističkim i antimigrantskim programom, na poslednjim predsedničkim izborima u Francuskoj, za koje se smatralo da su presudni i za opstanak Evropske unije, bila je pred ulaznim vratima Jelisejske palate. Za kolebljive birače nevažno je u toj psihozi bilo to što Le Penova za odbranu od terorizma nudi zatvaranje nacionalnih granica, dok je većina terorista u napad krenula iz svojih domova u Francuskoj.

Minule godine koje su odnele žrtve uz povike „Alahu ahbar” ne nameću pitanja koliko je Evropa postala bezbednosno ranjiva, već koliko su ranjive njene vrednosti kad može da ih sruši jedva punoletni Čečen ili kamion koji je uleteo na božićni vašar u Berlinu. Načela lakše padaju danas nego u oba svetska rata, kada su rušena bombama i tenkovima.

Politika nije našla recept protiv sve veće podele u društvu. Nije ni u francuskom, gde žive „dva Pariza”, belački i imigrantski, na šta ukazuje sveža rasprava o takozvanom zakonu protiv separatizma, za koji se veruje da će produbiti podele u zemlji. U času dok teče suđenje zbog napada na „Šarli ebdo” i košer-supermarket i dok raste bes zbog smrti učitelja, pojavljuje se nacrt zakona protiv takozvanih separatističkih pretnji. Vlast kaže da će obuhvatiti različite grupe, uključujući i bele rasiste, a deo javnosti da je usmeren na muslimansku zajednicu. Veruje se da će budući zakon nastojati da uguši inostrano finansiranje džamija i verskih škola, da će ukinuti dolazak stranih imama i pojačati nadzor nad udruženjima osumnjičenim za separatizam. Ima onih koji smatraju da će na taj način otpor prema islamu rasti podjednako kao i bes među muslimanima, da će i dalje biti pothranjivan začarani krug u kojem suživot nikako da postane lakši.

Komеntari3
21250
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милан В. Старман
Муслиманска арпска партија у Шведској тражи од Швеђана да прихвате њихове вредносне појмове или да се селе из Шведске, а они ће им и финансики помоћи..! Већ и само џума у подне, која сваког петка муслимане ослобађа од пола дневног радног времена, када се помножи са 48 недеља у години, даје збир од 24 нерадна дана. Када се томе додају дани Бајрама и хаџа, световни празници, годишњи одмори и повезивање дана пре и после викенда, испада да муслимани не раде - безмало трећину године. Ко је ту луд?
Muradin Rebronja
"Traže od Šveđana u Švedskoj da oni prihvate njihove vrednosti u Švedskoj..."! Apsurd nad apsurdima i zlonamerne tvrdnje. Oni to ne traže ni u islamskim zemljama jer znaju da je hrišcanstvo jedan od Božjih puteva do Njega, na čelu sa Isusom Hristom. Bibliju nije pisao Isus nego na stotine njih u periodu od 1.600 godina. Islam je nastao preko zadnjeg Božjeg poslanika, Muhameda a.v.s, koji ne prihvata posrednika između ljudi i njihovog Stvoritelja. Molitve imaju i društvenu korist spajanje ljudi..
Божидар
Не могу никако да се сетим оне изреке о мечки и вратима али ћу ипак да спремим ванглу са кокицама и пивце па ако буде директиних преноса ту сам. А онај Леви нека сада мало филозофира.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja