Testenina ili pasta redovno je jelo na meniju mnogih osoba, a pod tim nazivom znamo specijalitete od testa, napravljenog od brašna, soli, vode i jaja. Ovo poslednje i ne mora da bude sastavni deo testa, ako pravite posno jelo.
Obično se pravi od pšeničnog durum brašna, ređe od pirinčanog, a može i od drugih (leguminoze, heljde, kukuruza, raži, ovsa…). Postoji sušena i sveža testenina. Sveža testenina su rezanci, sitniji ili krupniji rađeni na ručnoj mašini, koji se po pripremi testa kuvaju, odnosno termički pripremaju za konzumaciju. To su nekad znale da prave naše bake. Sveža je uvek sa jajima i brže se kuva od sušene paste.
Ceo svet uživa u testeninama, a u Evropi se prvi put javlja na teritoriji Italije. Pretpostavlja se da ju je u svoju zemlju iz Kine doneo srednjovekovni istraživač Marko Polo koji je istraživao daleke predele Istočne i južne Azije pre nekih sedam vekova.
Još od starih vremena bila je popularna, jer je jeftinija za proizvodnju, lako se čuva i brzo priprema. Testenina se obično kuva u slanoj vodi, a na kraju kuvanja dodaje joj se umak koji ste prethodno pripremili.
Testenina može biti jednostavna ili složena, domaća ili industrijski dobijena, ali jedno je jasno: ima dobru zasitnu moć i puna je ugljenih hidrata.
Italijani su svoju strast za testeninom doveli do perfekcije, baš kao i Kinezi, gde postoje testenine od brašna raznih žitarica. Najviše volimo i cenimo špagete, nudle, makarone, taljatele, pene, raviole, lazanje, itd. Verovatno ne znate, postoji preko 1300 naziva za testenine širom sveta.
Mogu se kombinovati sa mnogim namirnicama, povrćem, pečurkama, mesom, ribom, jajima, sirom i svim začinima. Testenine su najbolji prijatelj supa i čorbi.
Ako gledamo samu nutritivnu vrednost obične kuvane testenine, recimo špageta, čak 31 odsto su ugljeni hidrati, uglavnom skrob, 6 procenata proteina (mahom glutenski proteini) i nešto malo masnoća (1 odsto). Kada je reč o mineralima, testenine ne mogu baš da se pohvale da su nutritivno bogate, naprotiv, imaju sasvim male količine mangana. Neke testenine obogaćene su mikronutrijentima, na primer kompleksom vitamina Be, cinkom i gvožđem.
Kalorijski gledano 100 grama obične kuvane paste daje oko 160 kcal.
Većina pasta sadrži gluten, međutim, postoje i bezglutenske verzije (pirinčana, kukuruzna, heljdina, pa čak i krompirova testenina). Njih mogu bez bojazni da koriste i osobe preosetljive na gluten.
Kod ishrane dijabetičara, s druge strane, mora se uzeti u obzir i glikemijski indeks namirnica. Iako testenine imaju preko 30 odsto ugljenih hidrata, glikemijski indeks im je oko 50, dakle kao banana ili mango, dok recimo hleb ili pirinač imaju oko 75.
Zdrava uravnotežena ishrana, kada pričamo o testenini, ne znači da napunite tanjir špageta karbonara i da uživate u ukusu. Ne, gledajte neki drugi recept gde količina paste koju pripremate ne prelazi 1/3 tanjira, a onda dodajte dosta povrća i proteina i nešto malo masnoća u svoj tanjir. Upotrebite maštu.
Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com
