sreda, 02.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 21.10.2020. u 20:11 Boško Jakšić

Sankcijama SAD na pandemiju u Iranu

Ni jednostranim kaznenim merama prema zemlji koja je među onima koje su najviše pogođene kovidom 19 Vašington nije sprečio ukidanje embarga UN na prodaju oružja islamskoj republici
Иранка пролази поред антиамеричког мурала на зиду бивше амбасаде Вашингтона у Техерану (Фото EPA-EFE/Abedin Taherkenareh)

Američka administracija nije uspela u nameri da produži 13 godina star embargo Ujedinjenih nacija na prodaju oružja Iranu, što je nesumnjiva diplomatska pobeda Teherana, koji kapitalizuje podršku sveta nuklearnom sporazumu iz kojeg su se SAD jednostrano povukle.

Uprkos protestu Vašingtona i protivljenju šest država Zaliva, embargo je prestao da važi u skladu s odredbama Sveobuhvatnog plana akcije, kako se zvanično zove nuklearni sporazum šest velikih sila i Irana iz 2015, koji predviđa postupno ukidanje svih sankcija UN u zamenu za stavljanje iranskog nuklearnog programa pod kontrolu međunarodne zajednice.

„Normalizacija vojne saradnje Irana sa svetom je pobeda multilateralizma i mira i bezbednosti u regionu”, izjavio je šef iranske diplomatije Džavad Zarif.

Potpisnice nuklearnog sporazuma pokušavaju da sačuvaju dogovor posle izlaska SAD pre dve godine i odbile su da se pridruže novim američkim sankcijama zavedenim u septembru, delom i u strahu da bi Iran mogao potpuno da se povuče iz sporazuma i krene u nekontrolisani razvoj svoje nuklearne tehnologije, za koju na Zapadu sumnjaju da bi vodila proizvodnji atomske bombe.

Tri evropske potpisnice – Francuska, Velika Britanija i Nemačka – uverene su da sporazum sprečava da se Iran pretvori u nuklearnu silu, ali su se nadale da će isposlovati 18-mesečno produžavanje vojnog embarga. Kako nisu uspele da dobiju podršku ostale dve potpisnice – Rusije i Kine – sada se oslanjaju na embargo EU, koji se odnosi na konvencionalno naoružanje i raketnu tehnologiju. Taj embargo je prvi put zaveden 2007. s rokom trajanja do 2023.

Administracija Donalda Trampa pokrenula je u avgustu proces obnove svih sankcija UN, pošto je Savet bezbednosti odbio američki zahtev da se produži vojni embargo, pa Vašington sada optužuje Evropljane da su odbijanjem omogućili naoružavanje „iranskih terorista”. Stejt department upozorava sve zemlje i kompanije da ne trguju oružjem sa Iranom i da u suprotnom rizikuju američke kaznene mere.

Iran je pod režimom sankcija znatno razvio sopstvenu industriju naoružanja, iako je i do sada mogao da kupuje defanzivna oružja. Ubuduće neće više morati da traži dozvolu Saveta bezbednosti za transakcije koje imaju veze s kupovinom, što znači da može da nabavlja tenkove, oklopna vozila, artiljerijske sisteme velikog kalibra, ratne avione i brodove.

Iz Teherana se, međutim, poručuje da vojne nabavke neće biti prioritet u situaciji kad je zemlja suočena s više od 30.000 žrtava pandemije virusa korona i ozbiljnim ekonomskim i finansijskim posledicama unilateralnih američkih sankcija. Iransko ministarstvo odbrane preciziralo je da masovne kupovine konvencionalnog oružja, kao i nekonvencionalnog naoružanja i onog za masovno uništavanje, nisu deo iranske odbrambene doktrine.

Ovo se uklapa u procene vojnih eksperata koji smatraju da će se Iran, umesto kupovine skupih „lovaca”, osloniti na nabavke savremenih odbrambenih sistema pokušavajući paralelno da ovlada tehnologijom njihove proizvodnje.

Iran će svakako gledati da svoje potencijale osnaži kupovinama iz Rusije i Kine – država koje ne strahuju od kaznenih mera kojima Vašington preti svima koji posluju s Iranom. To aktuelizuje stare spekulacije o iranskoj kupovini savremenog ruskog antiraketnog sistema S-400, ali pitanje je da li je Moskva spremna da ga proda da ne bi narušila lukrativne vojne transakcije s kupcima sa Bliskog istoka kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati.

Iranski vojni budžet je prošle godine iznosio 18,4 milijarde dolara, što je manje od izdataka za armiju njegovih rivala u Zalivu, posebno Saudijske Arabije, koja je u istom periodu za oružje dala 80 milijardi dolara.

UN su izdržale pritisak Amerike, ali Tramp ne odustaje od svoje politike „maksimalnog pritiska” prema Iranu. Njegovo je pravo da se oglušuje o mišljenje većinskog sveta, da ignoriše diplomatiju, ali sankcije u vreme pandemije su nehumane i izlaze iz okvira političke borbe.

Iranski seljaci po unutrašnjosti, radnici i studenti po gradovima ili trgovci po bazarima nemaju nikakve veze s nuklearnim programom, a američke kaznene mere čine sve što mogu da oni teže nabavljaju hranu ili lekove. Samo zato što Tramp veruje da je bečki dogovor „najgori dosad potpisan”.

„Pod Trampom je biti Iranac dovoljan zločin”, nije pisao neki iranski list, već „Njujork tajms”, ali administraciju u Vašingtonu ni to ne sprečava da blokira zajam MMF-a od pet milijardi dolara Iranu za borbu protiv virusa. Povrh toga, u oktobru je blokirano 18 iranskih banaka koje su se mahom bavile izdavanjem kredita Irancima kojima je novac neophodan za svakodnevno preživljavanje.

U Iranu sankcije ne samo da kažnjavaju milione ljudi, već ohrabruju konzervativno teokratsko krilo režima u Teheranu koje nikad nije verovalo „Velikom satani” i protivi se otvaranju ka Zapadu.

Sankcije su omiljeno američko oružje, ali ni Tramp nije uvideo da su njegove kaznene mere prema Iranu, Venecueli, Severnoj Koreji, Rusiji, Kini ili Evropskoj uniji kontraproduktivne.

Komentari1
9b17c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mustafa Aga
Slaba vajda od Rusije i Kine ako se plashe americhkih sankcija...Ceo svet se pravi lud da ne vide nepravde koje se chine od strane Amerike putem sankcija...Od hiljadu zebri pored reke svaka misli da che lav zgrabiti jednu ali da to neche biti ona...Zashto se boriti i savladati lava i reshiti se problema... Kada je lakshe bezati...Mozda che u medjuvremenu lav nekako nestati...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja