Poslanici Evropskog parlamenta trebalo bi uskoro da odluče da li će proizvodi biljnog porekla moći i dalje da imaju nazive koji asociraju na meso.
Uoči glasanja o ograničavanju ili zabrani, debata o veganskim kobasicama i hamburgerima se rasplamsala, kao i polemike o amandmanu o označavanju hrane koje su, kako piše „Fajnenšel tajms”, već podržale mesna industrija, kao i odbor za poljoprivredu EP. List navodi da odluka dolazi u trenutku kada alternative za mesne proizvode postaju sve popularnije. Takođe, tu je i sve više novih proizvođača biljnih zamena koje po izgledu, ukusu i osećaju u ustima sve bolje oponašaju pravo meso.
Kome ide naruku da se iz menija u restoranima, ali i s polica prodavnica, uklone vegaburgeri i stekovi nije teško pretpostaviti. Stočarstvo i prerađivačka industrija pogođeni su pandemijom. Ali i pre toga ovaj sektor je smatrao da potrošače zbunjuje kada se za biljnu hranu upotrebljavaju nazivi koji asociraju na meso.
Istovremeno, ljudi se sve više okreću zdravijoj hrani da bi ojačali imunitet u borbi protiv virusa. Da li su takvi proizvodi (zbog količine soli, dodataka...) i zaista zdraviji, pitanje je o kojem se može polemisati, ali biljni proizvodi evidentno dobijaju na popularnosti. Navodi se da je u poslednjih pet godina, prema Evromonitoru njihova prodaja porasla za 73 odsto. Zato se neki prerađivači mesa i sami sve ozbiljnije okreću zamenama ili udružuju s alternativnim proizvođačima proteina, što je zasmetalo uzgajivačima životinja.
Inače, ovaj amandman deo je reformi Zajedničke poljoprivredne politike. Francuska je prošle godine već donela sličan zakon, dok su Holanđani odlučili da je upotreba naziva dozvoljena sve dok je jasno naznačeno da je reč o veganskom ili vegeterijanskom proizvodu. „Politiko” je objavio da su evropski poslanici ipak podeljeni u vezi s ovim pitanjem i da je moguće da će konačno rešenje biti kompromisno. Neki od njih smatraju da je u ovoj priči najvažnije da se potrošačima pomogne da donesu „prihvatljivije odluke u ishrani” (odnosno da smanje konzumiranje mesa), dok se svet bori s klimatskim promenama. List podseća da je EK 2017. već ukinula vegansko mleko, puter ili jogurt – kao nazive za proizvode neživotinjskog porekla.
To ipak nije sprečilo širenje veganskog pokreta. U mnogim državama EU otvaraju se radnje za prodaju biljnih zamena koje po svemu (a najviše po asortimanu) izgledaju kao mesare. Mediji su 2019. preneli da je u Nemačkoj zabeležen najveći porast broja vegana i vegetarijanaca na svetu, a da je ta zemlja razmatrala znatno povećanje poreza na meso.
Interesantno je da se i u Americi poslednjih dana govori o prodoru sektora biljnih zamena za meso i rastu potrošnje, posebno tokom krize zbog korone. Čuju se i inicijative da bi bilo dobro uvesti propise o označavanju kakvi se predlažu u Evropi, tako da deluje da je mesna industrija dobro uigrana. Ipak, pojedinci smatraju da se rast prodaje biljnih alternativa za meso precenjuje i da se ove dve industrije i dalje ne mogu porediti po snazi.
Prema podacima agencije „Nilsen”, na američkom tržištu prodaja biljnih alternativa za meso se udvostručavala svakog meseca od početka pandemije. Iako je istovremeno rasla i prodaja običnog mesa, to je bilo znatno manje. Ipak, mediji navode da, bez obzira na to, američko tržište mesa i dalje vredi 95 milijardi dolara, a biljnog porekla svega milijardu. Stručnjaci komentarišu da je potrebno mnogo vremena da bi se ugrozila mesna industrija, posebno ako se zna da se sedam od deset ljudi izjasnilo da jede meso. U tom smislu, novac potrošen na biljne zamene trenutno se može smatrati „statističkom greškom”. Od 2017. do 2019. godine prodaja mesa od biljnih proteina porasla je za 38 odsto, a s obzirom na trenutni rast prodaje, očekuje se da bi do 2030. ova industrija mogla da dostigne vrednost od 85 milijardi dolara. „Nilsen” je saopštio da su samo u poslednjoj nedelji marta ove godine trgovine prodale 231 odsto više proizvoda biljnog porekla nego u 2019, a mesa na biljnoj osnovi za 454 procenta više.
