petak, 04.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 21.10.2020. u 21:21 Đuro Đukić

Kako je selo postalo ničije

Nakon privatizacije, njive na imanju Zlatica se solidno obrađuju, ali za radnike nema posla, a njihovo naselje propada
Раде Панић (Фотографије Ђ. Ђукић)

Zlatica kod Zrenjanina – Ovde je posle Drugog svetskog rata osnovano imanje. Svojevrsno kolektivno gazdinstvo. Radilo je za primer u celoj Socijalističkoj Jugoslaviji. Tu su obavljane prve setve i žetve u godini, postizani rekordni prinosi, na farmi se proizvodilo najviše mleka. Ratari i stočari su svojim parama izgradili kuće i stanove, vodovod i kanalizaciju, školu i vrtić, igrališta i bioskope. Nakon pola veka imanje Zlatica je privatizovano. Njive se i dalje solidno obrađuju, ali na njima ima malo meštana, a selo je prepušteno samo sebi i postepeno se gasi. Nažalost, ovo nije jedini primer odumiranja našeg sela, ali je po mnogo čemu specifičan.

Rade Panić ima 81 godinu. Došao je na imanje 1957. iz sela Bojanić, ispod Ozrena u BiH. Imao je 17 godina Tada je uveliko trajala izgradnja. Radilo se u polju i u naselju gde su podizane kuće i zgrade sa stanovima. Seća se i sadnje sada ogromnih stabala. Ljudi su dolazili iz dvadesetak salaša odakle su se postepeno naseljavali Zlaticu. Izgrađeni su vodovod i kanalizacija, doveden je gas, nikli su parkovi. Imanje je među prvima u ovom kraju izgradilo vodotoranj, tu su izgrađeni škola, vrtić, biblioteka, velika sala za bioskopom i kulturna dešavanja...

 – Nakon decenija poletnog života, selo je utihnulo. Na imanju ne radi ni desetak meštana. Više ih putuje na posao u zrenjaninski „Drekslmajer”. Mladi odlaze – vajka se starina i seća radnog veka koji je ceo proveo na imanju.

Nevenka Tanović je pola radnog vremena sekretar mesne zajednice, a drugi deo radi u pošti i dostavlja pošiljke po selu. Ona kaže da je mesto bilo napredno i zahvalno za život sve do privatizacije poljoprivrednog imanja. Sada je ono sasvim nešto drugo. Zgrade u kojima su bile smeštene društvene institucije rapidno propadaju. Najveći problem je sa vodovodom i kanalizacijom.

Javne zgrade propadaju

Nakon privatizacije su iskrsli problemi s održavanjem. Na imanju su ostale pumpe i delovi važne opreme. Istina kompanija „Matijević” je u neku ruku korektna pa meštanima ne naplaćuje troškove. Njima voda treba za napajanje stoke i održavanje higijene. Stanovništvo mora da ima zdravu i kontrolisanu vodu za piće. Nikakvi izveštaji o kontroli vode do građana ne stižu. Stvari se komplikuju kada je održavanje opreme u pitanju i tu su sve češći incidenti. Meštani daleko više očekuju od Zrenjanina, smatraju da njihovu infrastrukturu treba da preuzme gradsko preduzeće „Vodovod i kanalizacija” i da o njoj vodi brigu kao i u svim drugim mestima gradskog područja, svesni da će da počnu da plaćaju troškove. Do sada su svi razgovori sa gradskim vlastima o ovoj temu ostali na pokušaju.

Nisu raščišćeni ni drugi odnosi na relaciji naselje Zlatica i opštinsko središte. Formalno selo ima svoje rukovodstvo poput Saveta MZ, ali suštinski sve ide preko MZ obližnjeg mesta Lazarevo , a mnogi smatraju da je Zlatica deo Lazareva. Tamo sada đaci idu u školu, mališani u predškolsko.

Predsednik ovdašnjeg Saveta MZ Bogoljub Kojić kaže da im je rečeno da su dobili status naseljenog mesta, što podrazumeva određenu samostalnost, tretman koji imaju i druga sela. Ali nisu dobili ništa napismeno kaže predsednik i dodaje kako su zbog toga godinu dana bili bez prodavnice. S druge strane gotovo od osnivanja sela meštani stalno plaćaju samodoprinos i tako finansiraju sportske klubove, kulturni život i infrastrukturu. Zrenjanin, vele oni, ovde ništa ne finansira.

 Zoran Lojpur, meštanin, ističe da su sve javne zgrade u selu pripale kompaniji „Matijević” nakon privatizacije, ali se one ne održavaju i rapidno propadaju. Dom kulture je skroz oronuo, a jedino se održava zgrada Mesne zajednice, u kojoj je i pošta, a ona je i jedina od svih javnih, a da je seosko vlasništvo.

Imanje „Zlatica” je privatizovano tako da su oni koji su ga podigli ostali kratkih rukava. Na javnoj aukciji koja je ponavljana više puta država je svoj deo od 40 odsto kapitala prodala u bescenje.

Onda je kupac, kompanija „Matijević”, još desetak odsto akcija kupila od radnika po solidnoj ceni kako bi postala većinski vlasnik imanja. Onda je cena akcija naglo pala i većina ratara sa poljoprivrednog dobra je ostala kratkih rukava. Novi vlasnik je uveo i novu tehnologiju. Ogromne poljoprivredne mašine, traktori i kombajni, sada zamenjuju radnike i oni ovde nemaju posla. Zapošljavaju se u zrenjaninskim preduzećima. Od autobusa u selo jedino svraćaju oni koji odvoze radnike da u tri smene rade u velikoj nemačkoj firmi „Drekslmajer”.

Zlatica je inače izuzetno mirno mesto, puno zelenila. Ima sve više slučajeva da se ovde, zbog jeftinih stanova, naseljavaju penzioneri iz Beograda.

Komentari2
eda48
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Baja
Matijevic je postao vecinski vlasnik kupujuci akcije malih akcijonara a posle je kupio drzavni deo
Jakov
Pusta naša Banatska sela. Kada odem u mesto poput Zlatice, osećam se kao da sam na pustom ostrvu. Volem ovu našu ravnicu, ali istina je da kako stvari stoje svi će se polako iseliti iz sela. Ima leba i hrane, ali nema ljudi da rade i grade, samo stari, a oni ne mogu da održavaju selo. Nadam se da je i ovo vreme prolazno, jer beton u gradu, brzo će probuditi sećanja na zdrav život na selu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja