subota, 28.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 26.10.2020. u 08:00 Zoran Milivojević
FORMULE ŽIVLjENjA

Zoran Milivojević za „Politiku”: Dobre vesti

Negativne informacije su u medijima zastupljene u mnogo većem broju od onih pozitivnih jer zlo mnogo snažnije privlači pažnju dok je tuđa sreća ljudima dosadna
(Срђан Печеничић)

Da li mislite da su u medijima podjednako zastupljene i negativne i pozitivne vesti?

Moj utisak je da su negativne vesti zastupljene u mnogo većem broju u odnosu na pozitivne vesti.

Zašto je to važno? Zato što deca i odrasli izgrađuju svoju predstavu o svetu na osnovu slike o svetu koju im prezentuju mediji. Kada mediji projektuju pretežno negativnu sliku o svetu, tada ljudi počinju da smatraju da je ovaj svet negativno, iskvareno mesto. Što su više ljudi izloženi medijima, to više upijaju negativne slike koje impregniraju njihovo nesvesno.

Sindrom zlog sveta

Poznato je da je prosek gledanja televizije u odrasloj populaciji negde oko četiri sata dnevno. To znači da je veliki deo populacije izložen medijskoj „kultivaciji” slike o svetu. Kod nekih od njih to izaziva „sindrom zlog sveta” koji se loše odražava na mentalno zdravlje, bilo da ljudi reaguju strahom i depresivnošću bilo da reaguju agresivnošću.

Ljudi koji jasno prepoznaju svoju potrebu za izbalansiranom slikom sveta smatraju da su mediji krivi jer nam plasiraju previše negativnosti. Zato se povremeno može čuti zahtev da mediji povećaju zastupljenost dobrih vesti. Ono što ljudi ne znaju jeste da su i oni sami odgovorni, a samim tim i „krivi” što je premalo pozitivnih vesti. Razlog je u ljudskoj psihi koja sasvim različito reaguje na negativne i pozitivne vesti. Ljudi su mnogo manje zainteresovani za dobre nego za loše vesti. Posledica toga je da bi onaj medij koji bi objavljivao više pozitivnih vesti verovatno brzo propao.

Glavni razlog je u tome što je ljudima tuđa sreća dosadna. To što je nečije dete osvojilo međunarodnu nagradu iz matematike ili retorike, ljudima nije mnogo zanimljivo. Ali vrlo je zanimljivo njihovim roditeljima. Razlog je u tome što za te roditelje to dete nije nečije, već je naše ili moje dete. Da bi tuđa sreća bila nekome zanimljiva i uzbudljiva, on mora biti emotivno povezan s tom osobom – mora se identifikovati s njom i posledično je doživljavati kao „svoju” ili „našu”. To se najbolje vidi u sportu kada igra naša reprezentacija: „naši” protiv „njihovih”. Gledaoci, to jest navijači, uživljavaju se u igru, ponose se pobedom, a potišteni su nakon poraza. Isto tako ako igra naš Đoković, njegov uspeh zahvaljujući poistovećivanjem nas s njim postaje naš uspeh. Nažalost, osim sporta, nema mnogo drugih prilika u kojima se neka veća grupa ljudi poistovetila s nečijim uspehom.

Drugi razlog je u tome što kada nema poistovećivanja i emotivne povezanosti, tada su ljudi ili ravnodušni prema tuđem uspehu i sreći, ili čak mogu reagovati neprijatnim osećanjima. Tuđa sreća može podsetiti ljude da su nesrećni. Tipično neprijatno osećanje na tuđi uspeh i sreću jeste zavist.

Kada nema prijateljskog odnosa prema osobi koja je doživela sreću, uspeh, napredak ili neki radosni događaj, tada ljudi mogu da zavide. To jednostavno znači da u tuđem uspehu vide sopstveni neuspeh. Kako dolaze do takvog zaključka? Tako što se upoređuju s drugim, i u onoj meri u kojoj je on uspešniji, oni zaključuju da su u istoj meri oni neuspešni. Tako uspeh tuđeg deteta postaje neuspeh mog deteta. Iako iza skoro svakog uspeha stoji upornost, rad i mnogo vežbanja, ljudima je najlakše da misle da je drugi jednostavno imao sreće, a da je oni nisu imali, i da to nije fer. A onda se po pravilu kreće u kampanju smanjivanja te vertikalne razlike, tako što se drugi vuče nadole, kroz razna obezvređivanja, po sistemu „da susedu crkne krava”.

Negativne vesti pobuđuju mnogo snažniju emotivnu reakciju. Ljudi se po pravilu identifikuju s žrtvom neke nesreće i pokušavaju da se pripreme, to jest da nauče kako da ne uđu u istu takvu situaciju ili ako im se desi, kako da se izvuku iz nje. Malo je poznat podatak da su neprijatna osećanja skoro duplo intenzivnija od prijatnih.

Drama i profit

Evolutivni psiholozi nas upozoravaju da su situacije ugroženosti mnogo važnije od pozitivnih situacija, zato što su povezane s preživljavanjem. Zlo mnogo snažnije privlači pažnju od dobrog. A u strukturi svake negativne vesti naslućuje se borba zla i dobra, drama u kojoj često pobeđuje ono što ne bi smelo da pobedi.

Iza reči „mediji” su različite kompanije koje se bore za profit preko privlačenja naše pažnje. I zato se negativne vesti u medijima potenciraju i preuveličavaju, naročito u naslovima i najavama. Tako truju našu sliku o svetu, a time i nas.

Komentari17
36291
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milos
"Evolutivni psiholozi nas upozoravaju da su situacije ugroženosti mnogo važnije od pozitivnih situacija, zato što su povezane s preživljavanjem." Tako su u popularnoj emisiji "Poigravanje s mozgom" na Nacionalnoj Geografiji prikazali na ekranu slike koje se brzo smenjuju (u delićima sekunde). Slike na kojima su bili cipela, beba, kuća i sl. većina ljudi nije ni primetila, dok su upamtili slike na kojima su bili tarantula, zmija, đavo, itd. PS. Lajk ako ste članak pročitali glasom Dr Zorana :)
Marinica
U negativnim vestima imamo onaj osecaj: joj bar meni nije tako.
izreka
Sve što je potrebno da bi podelio zlo je da dobri ljudi ne učine ništa Edmund Burke
Mili
Možda bi se trebalo radovati što je država danas ukinula praćenje rada suda za ljudska prava kao i obavezu interesovanja za njegove preporuke. Sad smo u potpunoj milosti pojedinca i krupnog kapitala. Ali zašto bi se brinuli mi zbog toga , kad i onako ne verujemo da imamo bilo kakvu moć da utičemo na bilo šta, s obzirom da živimo među neobrazovanom elitom koju društveno-politički problemi ne interesuju, a novinari je posebno nerviraju. Pa mi informativne medije uopšte ni ne zaslužujemo.
zdravlje
Ako neko smatra da loše vesti privlače ljude onda bi se trebalo zapitati , ako se dokaze da jeste tako, zašto se ljudi sa njima identifikuju i saosećaju, a ne psihopatski tvrditi da je to tako i da je razlog toga što su one ljudima zabavne. Takve tvrdnje govore više o onome koji iznosi takva uverenja. Novinarstvo je mediji u kome bi mišljenje trebalo da iznose prvo stručni altruisti, pa tek na kraju nestručni mizantropi.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja