Donald Tramp je „pocepao” više međunarodnih sporazuma o kontroli naoružanja, ali mu je ipak stalo do toga da jedan takav sporazum i potpiše pre izbora sledećeg meseca.
Njegova administracija i delegacija ruskog predsednika Vladimira Putina na korak su od privremenog dogovora o nuklearnom naoružanju. Prema pisanju američkih medija, „dil” podrazumeva da će obe strane ograničiti broj svih nuklearnih bojevih glava i za godinu dana produžiti „Novi Start”, sporazum koji je dve države obavezivao da smanje broj raspoređenih strateških (dugometnih) bojevih glava na 1.550.
Iako detalji nisu zvanično saopšteni, Moskva bi pristala na obostrano „zamrzavanje” i neraspoređenih i taktičkih (srednje i kratkometnih) nuklearnih bojevih glava, kako su tražili Amerikanci, dok bi Vašington prihvatio ruski zahtev o produženom važenju „Novog Starta”, piše „Volstrit džornal”. „Novi Start” ističe sledećeg februara. Na razumevanje pregovaračkih strana gleda se kao na kupovinu vremena pre nego što sastave dugotrajniji, „novi novi Start”. Američki lider je dosad odbijao da produži važenje ovog sporazuma tvrdeći da je zastareo jer ne uključuje Kinu, koja neometano razvija atomski arsenal i odbija da se priključi.
Putin se zalagao da se „Novi Start” produži za još pet godina, sa čim se složio i Trampov rival Džo Bajden, za koga istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je favorit na izborima. Kremlj je na kraju prihvatio i produžetak od 12 meseci. Ukoliko bi propali pregovori između Bele kuće i Kremlja, od februara 2021. više ne bi postojao nijedan sporazum koji bi limitirao američko i rusko atomsko naoružanje. Lideru Zapadnog krila stalo je da postigne međunarodni dogovor pre predsedničkih izbora 3. novembra da bi mogao da se pred biračima pohvali spoljnopolitičkim uspehom. U njegovoj kampanji se u zasluge njegove administracije u inostranstvu ubrajaju i normalizacija odnosa između Izraela i arapskih država, smanjivanje trupa Pentagona u Iraku i Avganistanu i pregovori o puštanju američkih talaca zarobljenih na Bliskom istoku.
Aktuelna administracija je povukla američki potpis sa tri sporazuma o kontroli naoružanja. Sjedinjene Države su 2018. izašle iz dogovora koji je Iranu garantovao ukidanje međunarodnih sankcija ako odustane od atomske bombe. Sledeće godine Vašington je napustio američko-ruski sporazum INF, koji je zabranjivao proizvodnju, testiranje i raspoređivanje nuklearnih projektila kratkog i srednjeg dometa lansiranih sa zemlje. Oba puta je Trampova zamerka bila da se druga strana ne pridržava dogovorenog. Tvrdio je da Teheran nije prestao da obogaćuje uranijum i da Moskva ponovo postavlja zabranjeno oružje kratkog i srednjeg dometa, zbog čega je Evropa u dometu ruskih nuklearnih projektila. Pre nekoliko meseci, Vašington je rekao zbogom i Sporazumu o otvorenom nebu, čija je suština da potpisnice dozvoljavaju nenaoružane izviđačke letove preko svojih teritorija da bi se uverile da se nijedna ne sprema za rat.
I u slučaju „Novog Starta”, prvi čovek vašingtonske administracije veruje da je druga strana prekršila dogovor, mada mu kod ovog sporazuma više smeta izostavljanje Pekinga. Pentagon je nedavno objavio procenu da će Kina u narednih deset godina udvostručiti broj nuklearnih bojevih glava na 400. Vlada predsednika Si Đinpinga poručuje da nema razloga da se pridruži dogovoru jer je kineski arsenal neuporedivo manji od arsenala hladnoratovskih neprijatelja – 3.800 američkih i 4.300 ruskih nuklearnih bombi (raspoređenih i uskladištenih).
Iako je pristao na dogovor s Moskvom i bez Pekinga, američki predsednik nije prestao da traži da se i Sijeva vlada u budućnosti pridruži sporazumu o nuklearnom naoružanju. Trampovo insistiranje dolazi u svetlu njegove spoljnopolitičke i odbrambene doktrine, koja predviđa da Amerika, umesto ratovima protiv bliskoistočnih terorista, mora da se posveti takmičenju s velikim silama poput Rusije i Kine.
