Uspešan umetnički život Radmile Smiljanić, primadone i pedagoga, biće predstavljen povodom njenog 80. rođendana, na izložbi „Sve bilo je muzika”, čije je otvaranje zakazano za danas u 18.00 časova u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu. Autorka postavke Dragica Gaćeša obuhvatila je značajne stvaralačke momente i drage uspomene soprana Radmile Smiljanić, obeležavajući 50 godina njenog pevačkog i tri decenije pedagoškog rada. Publika će imati priliku da vidi brojne fotografije, programe, plakete i nagrade velike umetnice.
Izložene fotografije obuhvataju period od najranijeg detinjstva Smiljanićeve u Banjaluci, odrastanja tokom rata, školovanja u Beogradu i Sarajevu, ljubavi i braka sa Branislavom Mijailovićem, govore i o njihovom sinu Nikoli, operskom pevaču i profesoru. Postavka verno svedoči o velikoj operskoj karijeri Radmile Smiljanić i njenom profesorskom radu na Muzičkoj akademiji u Sarajevu, u Republici Srpskoj u njenoj rodnoj Banjaluci i u Bjeljini, na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu i Akademiji lepih umetnosti.
‒ U Sarajevu me je kao mladog pevača primetio maestro Oskar Danon i rekao mi: „Mala, ti si sjajna! Neću te ispustiti!” I održao je obećanje, poveo me sa solistima beogradske Opere u Barselonu, i to me je dovelo u Beograd. Pevala sam audicionu predstavu „Trubadur”, i od 1. septembra 1968. potpisala angažman, a odmah potom i otpevala Stanku u prvoj srpskoj operi „Na uranku” Biničkog. Narednih dvadeset godina gostovala sam širom sveta, ali se uvek vraćala u Beograd, a od 1990. postala sam i profesor na FMU ‒ rekla je o svojim počecima sopran Radmila Smiljanić u jednom od svojih brojnih intervjua.
Na njenom repertoaru bili su Verdi, Čajkovski, Brams, Korsakov, Glinka, Mocart, Smetana, Pučini, Maskanji, Rosini, a moćan glas otvorio joj je vrata značajnih operskih kuća u svetu od Modene, Barselone, Linca, Trsta, Odese,Taljina, Rima, Beča, Praga, Soluna, Brna, Majnca...pa do Sijetla gde je nastupila u „Pikovoj dami” sa Reginom Resnik, „Balu pod maskama” sa Đorđom Zankanarom. Partneri su joj bili Plasido Domingo, Mario del Monako, Hoze Kareras, Đuzepe di Stefano i mnogi drugi.
Dezdemonu u „Otelu” pevala je sa „najvećim Otelom svih vremena” Marijom del Monakom 1969. I o tome je svojevremeno govorila ovako:
‒ Del Monako je bio erupcija energije na sceni, imao je mefistofelovsku snagu, jedini osim Danona koji bi mene, iako sam i sama snažna ličnost, mogao da navede i da skočim u orkestar. Među partnerima naša umetnica je izdvajala Hosea Karerasa i Plasida Dominga koji ju je zvao „devojka sa Istoka” (a pevali su „Devojku sa Zapada”).
Iako se družila sa Lučanom Pavarotijem okolnosti ih nisu spojili na sceni. Zato je njen sin Nikola Mijailović posle pobede na Pavarotijevom takmičenju u Filadelfiji, imao čast da pevao sa njim u „Boemima”. Jedna od fotografija sa izložbe svedoči da je Radmilinim nastupom sa horom i orkestrom RTS-a u Madridu, španska kraljica Sofija bila oduševljena i objektivom je ovekovečen trenutak kada je prišla da joj čestita.
Radmila Smiljanić dobitnica je nagrade za najbolju interpretaciju Marženke u „Prodanoj nevesti” i nagrade i medalje za najbolju interpretaciju dela češkog kompozitora Leoša Janačeka, na Praškom proleću. Dobila je i Zlatnu ploču „Jugodiska” u Sava centru u Beogradu, povodom proslave 35 godina umetničkog rada, a Zlatni pečat Narodnog pozorišta 2019. godine.
Ipak njeno najveće priznanje je publika koja i danas pamti njene najbolje uloge, ali i to što je kao posvećena majka tokom stasavanja sina Nikole Mijailovića, doprinela i ličnim primerom, da on poželi i na kraju uspe da u svetu opere ostvari zapaženu karijeru baritona i van granica naše zemlje.
