četvrtak, 03.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 26.10.2020. u 18:00 Boško Jakšić
POGLEDI

Zlatno doba po glavi stanovnika

Nešto s našom statistikom ne štima. Ukoliko je 25 procenata građana, blizu dva miliona, na ivici siromaštva – kakvom god tehnikom istraživanja se do toga došlo – onda će pre biti da živimo u olovnim, a ne zlatnim godinama

Predsednika zatrpavaju baražima podataka i analiza o impresivnom rastu, padu nezaposlenosti i rastu investicija, što on upotrebi za proglašavanje Zlatnog doba, a onda, kô iz vedra neba, statističari poruče da je svaki četvrti građanin Srbije na pragu siromaštva i da oko 60 odsto građana živi teško ili veoma teško.

Reč je o impresivnom podatku koji je ne samo depresivan, već ugrožava autentičnost naracije o opštem blagostanju. Ukoliko je 25 procenata građana, blizu dva miliona, na ivici siromaštva – kakvom god tehnikom istraživanja se do toga došlo – onda će pre biti da živimo u olovnim, a ne zlatnim godinama.

Umesto da ubeđuje kako stižemo Nemačku, vlast ovakav podatak treba da uznemiri. Ugrožena je njena verodostojnost, ali podaci stanovnike Srbije svakako ne iznenađuju, uprkos najboljim rezultatima o kojima govore režimske televizije. Ljudi će ovoj vrsti statistike poverovati pošto je svakodnevno empirijski potvrđuju njihov sve prazniji džep i socijalna nesigurnost.

Svega četiri odsto stanovnika izjavilo je da u Srbiji živi lako, ali luksuzniji vozni park Beograda i zgrade skupih stanova koje niču na svakom koraku nikoga ne zavaravaju. Perionice novca rade punom parom, usmeravajući korupcionaške pare prema malom broju (najčešće politički) povlašćenih.

Po svetu se ljudski životi uništavaju poigravanjem cenama, nadnicama i kamatnim stopama. Ovde većina žrtava pada na frontu neobavljenih reformi koje korupciju ne da nisu svele na razumnu meru, već lopovski mega-apetiti kao korov uništavaju sve oko sebe. Otužno je koliko je vlasti promenjeno poslednjih decenija, a nijedna nije (sem Zorana Đinđića, u najavi) pokušala da istinski reformiše društvo. Negativna, partokratska selekcija kadrova i ne može da ne vodi u osiromašenje.

Sociolozi samo mogu da aminuju da se razlike dramatično uvećavaju i da se broj socijalno ugroženih iz dana u dan uvećava. Nestala je srednja klasa. Ona koja je u doba mrskog socijalizma uključivala VKV radnike, bolničke sestre, učitelje, službenike sa šaltera...

Sistematski je istovremeno srušeno ono što je postojalo od građanskog sveta, od prestonice do palanke, a time je uništen i jedan način života koji je, uz neka prilagođavanja, mogao da predstavlja nezamenljiv faktor napretka, modernizacije i lakšeg prilagođavanja „evropskim vrednostima”.

Srbija tone u neprosvećenost, neupućenost, neznanje, primitivizam, bahatost, pa i ne čudi da je svaki četvrti stanovnik na pragu siromaštva. Siromaštvo u glavi, siromaštvo u stomaku.

Republički zavod za statistiku ima sijaset brojki kojima argumentuje materijalnu oskudicu. Svi se oni odnose na 2019, što znači da krivac ne može da bude korona. Pandemija je razorna koliko po državnu kasu, toliko i po desetine hiljada ispražnjenih buđelara onih koji su ostali bez posla ili rade na pola koplja, pa će se „evropski rekordi uspešnosti” tek evidentirati u izveštaju naredne godine.

Mnogo je tu podataka koji brinu. Najvišu stopu rizika od siromaštva imaju domaćinstva s troje ili više dece. To znači da opšta politika kažnjava one koji bi trebalo da budu nosioci demografskog oživljavanja Srbije. Socijalna davanja su očito nedovoljna.

U kategoriji najugroženijih je čak trećina mladih. Praksa ne motiviše na rad, već na iseljavanje. Izlaz iz sopstvene egzistencijalne krize i dalje se traži na Horgošu ili terminalu Aerodroma „Nikola Tesla”. Slogani „Ostajte ovde” ili „Vratite se” ne funkcionišu.

Tačno je da oni koji odlaze doprinose smanjenju broja nezaposlenih, a pad nezaposlenosti je jedan od ključnih argumenata Zlatnog doba, ali oni bez posla i dalje su u velikom riziku – ukoliko ostanu. Oni koji rade nisu u bogzna koliko boljoj situaciji. Imaju, istina, neku crkavicu, ali kakvi su uslovi u kojima rade? Da se ne pominju svaki peti penzioner ili 400.000 mališana u zemlji u kojoj svako dete koje se rodi ispod jastuka dobije hiljade evra duga.

Siva ekonomija nesumnjivo zamagljuje neke od ovih podataka koji se odnose na zaposlene, ali uglavnom je ovo, u skraćenom obliku, verna slika Srbije. Nema kvalitetne ishrane, nema grejanja, nema za lekove – ima kvalitetnih bolesti. Nema para ni za polovne udžbenike deci – ima nepismenosti i primitivnih rijalitija na TV. Ne daj bože bolest, a krediti se uzimaju za sahrane. Krediti, dugovi, besparica, otkazi, nezaposlenost, prazni frižideri i plitki džepovi.

Digitalizacija nikako da pomogne uvođenju sistema socijalne karte, pa gubi trku u suočavanju s pauperizacijom koja Srbiju gura u društvo najsiromašnijih u Evropi. Materijalno i duhovno osiromašenje propraćeno uništavanjem prirodne okoline. Gubitnička formula. Ne deluje kao Nada Srbije.

Očekujem da vlast prokomentariše ove podatke koji svedoče o surovoj stvarnosti Zlatnog doba. Strategija borbe protiv siromaštva ne funkcioniše. Vreme je da u Srbiji prestanemo da živimo okruženi dvema istinama: stvarnosti i politike. Prosto me sramota koliko dobro ide.

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari15
802a3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Социолог
Вртоглаво убрзаним ритмом у светском капиталистичком систему одвијају се процеси концентрације богатства и моћи у малом броју мултинационалних компанија и држава светског центра (глобализација, глобализам, неолиберализам). Цела југоисточна Европа и Србија је маргинализована од стране економски и политички најмоћнијих земаља света. Ово су светски детерминистички процеси који на глобалном нивоу условљавају неразвијеност, маргинализованост и блокаду реформи у друштву Србије.
Социолог
Господин Б. Јакшић, критички, каже да „социолози само могу да аминују да се разлике драматично увећавају...“. Социолошким појмовима и знањима које „уносе“ у друштвени свет, социолози не могу непосредно каналисати и мењати друштвену стварност. Као што каже савремени британски социолог Е. Гиденс, „социолошко знање, спирално, улази у универзум друштвеног живота и излази из њега, реконструишући како себе само тако и тај универзум, као интегрални део тог процеса“. Дакле, то је веома сложен процес.
nebojsa
Proizvedeno je dva automobila vise a i rodilo je !
zdravko logika
Pa kako reforme nisu uspele ? Sve je proslo kroz reformu , sve uspesne firme , banke , poljoprivreda , doduse ona je uvek u reformi . Jedino nije reformisana administracija , zato je ona jedina koja zasad dobro radi .
Pitanja bez Najave
"Отужно је колико је власти промењено последњих деценија, а ниједна није (сем Зорана Ђинђића, у најави) покушала да истински реформише друштво.." Tri puta je otuznije koliko ni jedan jedini novinar a narocito BJ ni da nagovesti sta bi te reforme kojih su im puna usta trebalo da reformisu! Kad su Lehu Valensi skoro postavili pitanje ucinka one njegove 'Solidarnosci' on im je posteno odgovorio: pa prica nije ni bila o svima punim tanjirima nego mogucnosti da glasas za koga hoces. A postenje BJ?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja