utorak, 24.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 23.10.2020. u 22:00 Ivana Albunović

Lažni organski proizvodi najviše se prodaju na pijaci

U Ministarstvu poljoprivrede ističu da je ovo ozbiljan prekršaj i najavljuju bazu podataka organske hrane kako bi zaštitili proizvođače i potrošače
На тржишту се дешава да се производи који не задовољавају услове органске производње продају као органски (Фото Пиксабеј)

Ministarstvo poljoprivrede planira da napravi bazu organske proizvodnje kako bi se zaštitila ova rastuća proizvodnja i pomoglo potrošačima da roba koja im se prodaje kao organska stvarno takva i bude, najavio je rukovodilac Grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane Ministarstva poljoprivrede Branislav Raketić.

U Srbiji se na manje od jedan odsto poljoprivrednog zemljišta gaje organski proizvodi, što je veoma malo, budući da se u nekim razvijenim zemljama, kao što je, recimo, Austrija, taj procenat kreće oko 20, rekao je on nedavno učestvujući na onlajn radionici projekta „Budućnost srpske industrije hrane” u organizaciji Asocijacije za promociju srpske hrane. Dodao je da se u našoj zemlji ovom vrstom proizvodnje bavi oko 7.000 uglavnom malih proizvođača.

– Organska proizvodnja biće sve značajnija. Takvi proizvodi najviše se izvoze u zemlje Evropske unije i izvoz je vredan oko 25 miliona evra. Uvažavajući to, Ministarstvo poljoprivrede je povećalo subvencije i gledaćemo da se one još povećaju, da napravimo diversifikaciju, to jest da podsticaji po hektaru ne budu isti za proizvodnju svih vrsta organskih proizvoda – rekao je Raketić.

Naveo je i da se na tržištu dešava da se proizvodi koji ne zadovoljavaju uslove organske proizvodnje prodaju kao organski. Ocenio je to kao ozbiljan prekršaj, koji se naročito dešava na zelenim pijacama. Raketić je najavio i da će sa jednom IT kućom biti napravljena baza za organsku proizvodnju kako bi se ona zaštitila i potrošačima pomoglo da roba koja im se prodaje kao organska stvarno takva i bude.

Pandemija je značajno promenila navike potrošača koji se okreću zdravijoj hrani. Ovo otvara mogućnost i za malverzacije, budući da na domaćem tržištu ostaje svega oko jedan odsto organskih proizvoda.

U udruženju „Serbija organika”, koje okuplja veliki broj proizvođača, kažu da organske proizvode nije moguće vizuelno razlikovati od konvencionalno uzgajanih. Crvljive jabuke ili kvrgavo voće nisu organski proizvodi. To je česta zabluda kupaca koju pothranjuju i pojedini poljoprivredni proizvođači, ističe udruženje na svom zvaničnom sajtu, odgovarajući na neka od najčešćih pitanja potrošača.

Takvi proizvodi uglavnom nemaju veze s organskim, pre se može reći da su to zapušteni, u najgorem slučaju – pogrešno tretirani proizvodi.

Kako objašnjavaju, organski proizvodi uglavnom izgledaju reprezentativno, mada to zavisi i od sortimenta, klimatskih uslova. Miris i ukus su im često intenzivniji zbog povećanih sadržaja nekih materija, kao i zbog korišćenja lokalnih, autohtonih sorti koje imaju takve karakteristike.

Ipak, jedini dokaz da kupujete domaću organsku hranu jeste to da ona poseduje sertifikat. Ovo je garancija da je ona proizvedena prema zakonskim standardima, a regulativa nalaže proizvođačima da proizvode jasno obeleže nacionalnom oznakom za organsku hranu.

Ako takvog znaka nema, već se navodi samo „bio”, „eko” ili „organsko”, to znači da nije u pitanju kontrolisan i sertifikovan proizvod.

Od 2010. do 2018. površine na kojima se uzgajaju organski proizvodi povećane su sa 5.800 hektara na 19.200. Smatra se da su i veće jer ne postoje zvanični podaci o površinama sa kojih se sakupljaju šumski plodovi – divlje jagodasto voće, pečurke i lekovito bilje.

Proizvođači organske hrane u Srbiji sredinom ove godine imali su priliku da konkurišu za subvencije koje su uvećane 400 odsto u odnosu na 2019. i iznose 26.000 dinara po hektaru. Tako oni sada dobijaju oko pet puta veće iznose od onih koji pripadaju ratarima i ostalim proizvođačima biljne hrane u konvencionalnoj proizvodnji.

Komentari15
69cce
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Бранислав Станојловић
Шта је важније: произвести малу количину на неефикасан начин за парајлије или произвести довољно и нахранити гладне?
dusan1
Najvažnije je da birokratija uzme pare ! Cela priča se svodi ne na proizvodnju nego na birokratiju oko hrane. Prvo trba neko da certifikuje proizvođače ,njive,štale i šta gde i kako se gaji ,zatim lanac od njive do potrošača i da za sve to ima papire. Svi ti dokumenti imaju svoju cenu .Ako neko u svom dvorištu im jedno drvo jabuke pa pokuša da proda kilo-dva jabuka , ko će da veruje da je to organska proizvodnja ?
Manje, ali kvalitetnije konzumirati
Organska proizvodnja ima duplo manji prinos od proizvoda prskanih raznim pesticidima. Izgled povrća i voća je lošiji od prskanog. Prilikom konzumiranja ljudi ne osjete šta unose u sebe. Premalo ljudi razmišlja koliko je prskanje štetno po zdravlje, a još manje da izaziva rak. Proizvođači se prilikom prskanja ne štite pravilo, a kada dobiju rak pluća, onda je kasno. Prskano je jeftinije, a kupcima je važan kvantitet, a NE kvalitet. Prilikom kupovine ne misle na zdravlje, nego prepunu trpezu.
Mustafa Aga
Kupim jednog dana ovde u Americi jedno 2 kg zlatnog delishesa jabuke i 2 kg opet zlatnog delishesa ali organske jer su bile na popustu.Dam mojoj mami po parche od obadve jabuke kao i za sebe i mojoj supruzi.Svi smo se slozili da u ukusu nema skoro nikakve razlike.Zemljak mi kaze da je vozio pored neke organske pijace i stao da kupi neki paradajz.Nije bash obratio paznju na cenu.Kad je trebao da plati on se zachudio.Koshtao ga je taj paradajz kao da je meso kupovao.I plus nishta poseban ukus...
Miroslav
ne slazem se sa vecinom ovde- i ja sam u americi, kupujem uglavnom organsko, ima ogromne razlike u ukusu, npr paradajz ima ukus kao nekad i miris na paradjz- sto se cene tice barem ovde u Chicago suburbs i nije neka razlika, organsko je skuplje oko 20-30%, meso takodje- verujem jedino Whole foods koji su nekad bili preterano skupi sada imaju podnosljive cene, kod njih meso ima miris kao nekad kod nas u mesarama- razlicita iskustva ali po meni vredi dati malo vise za kvalitet
Dubravka
Čovjek ne osjeti dok jede, ali unosi u organizam štetne hemikalije koji mogu biti katastrofalni. Pesticidi izazivaju rak. U Americi su mnoga hemijska sredstva dozvoljena koja su u Evropi zabranjena. Amerikanci dozvoljavaju svakakva hemijska sredstva, važno je prehraniti stanovništvo, a zdravstveno osiguranje svako mora sam platiti, a većina za to nema novaca. Poznato je da se Amerikanici vrlo loše hrane, to se može i na ulicama vidjeti, previše stanovnika je pregojazno.
Prikaži još odgovora
Kupci biraju...
Istina je da ništa ne može bez prskanja, ali postoje sredstva za preskanje koja ne oštećuju ljudski organizam kao pesticidi koji se u Srbiji koriste bez kontrole. Organsko nije finog izgleda kao preskano pesticidima, a kupci traže samo što je fino na oko. Takovo voće i povrće je najopasnije po zdravlje.
Бранислав Станојловић
Гајено на лажном стајском ђубрету?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja