ponedeljak, 30.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 25.10.2020. u 21:10 Ljiljana Petrović
IZ JESENjE SEZONE

Vodnjika je piće naših predaka

Nastavljamo istim istraživačkim putem. U prvom planu su priroda, ekologija i selo, a sve to kroz život naših ljudi, kaže Jovan Memedović, autor popularne emisije „Sasvim prirodno”
Јован Мемедовић (Фотографије РТС)

Emisija „Sasvim prirodno” jedna je o retkih u kojoj ima ono „šta je bilo posle”. Pohvalan je novinarski manir da se, posle izvesnog vremena, „Sasvim prirodno” vraća na ličnosti, događaje i predele koji su ostavili upečatljiv utisak na gledaoce. Između ostalog, čini se, beogradski novinar Jovan Memedović ne odustaje da pokazuje Srbiju izvan Beograda: raskošnu, valovitu i ponegde zaboravljenu!

Tako je novi, jesenji ciklus nedavno otvoren reportažom o Jagoštici, zabačenom selu, daleko od gradova i dobrih puteva. Snimljene su čak tri emisije. Zašto?

– Hronika malog sela Jagoštica jedan je od najgledanijih triptiha koje smo ikada realizovali – kaže Jovan Memedović. – Moram priznati da se pre deset godina, kada sam prvi put bio u ovom selu, nije odmah rodila ideja o nastavcima.

Međutim, ubrzo sam poželeo da opet odem tamo i saznam kako su ljudi koje sam upoznao, kako žive, šta se s njima desilo. Jer Jagoštica je selo okruženo liticama i oivičeno dubokim kanjonom. Do njega se dolazi samo vijugavim planinskim putem koji nije lako održavati, pogotovo zimi. Tamo nema prodavnice, doma zdravlja, škole, pa je i stanovnika sve manje. Ipak, u poslednje vreme sve više posetilaca dolazi u Jagošticu, a neki su obnovili ili napravili vikendice. Starosedeoci sada imaju s kim da porazgovaraju, a ponekad i da izdaju sobu ili ponude domaću hranu. Prosto, ta sredina, kao i meštani koji u njoj žive su na mene, lično, ostavili ogroman utisak, pa imam želju da nekako pomognem, da selo opstane. Život u Jagoštici se, eto, nastavlja.

Smatram da je neophodno da donosim i prikazujem pozitivne priče iz zabačenih krajeva naše zemlje. Da, tamo putevi nisu idealni, ljudi je sve manje, dece gotovo da nema, ali samo pozitivnim primerima i kreativnim pristupom možemo učiniti da se okolnosti promene nabolje.

Mogu li planinska sela Srbije da opstanu? Da li ćemo ih se odreći ili vratiti im život? Kakav je utisak stekao? Memedović brzo odgovara:

– Naravno da mogu – i moraju. Ja verujem da je budućnost naše zemlje direktno povezana s opstankom sela. Ne možemo se odreći porekla!

Čini se, da smo sada, u stvari, na novom početku. Sve će morati da se menja posle epidemije virusa korona – primećujemo.

– Rekao bih da nas je korona približila zavičaju. Nije dobro ako nam je isključivo ta situacija motiv odlaska u prirodu ili napuštanja grada, ali opet nije loše ako je pogurala one koji su se dvoumili.

Kakvu bi, onda, pouku mogli da izvučemo?

– Pouka je da budemo skromniji, da se okrenemo korenima, normalnijem životu i pravim vrednostima. U doba korone, kao i za vreme svake velike krize, gradovi su najugroženiji. I, naravno, svi se tada sete da je na selu bajkovito, da je tamo sloboda, da su dvorište i šljivik vredniji od garsonjere u centru grada. Nadam se da će se to mišljenje zadržati, a da će uporedo s promenom svesti narastati i praktična strana ove naklonosti kroz vrednost poljoprivrednih proizvoda i seoskog turizma.

Turski kalemi

Za pažljivog gledaoca, jedna od prošlih emisija u ciklusu „Sasvim prirodno” bila je pravo otkriće. Ko bi rekao da je u Srbiji sačuvano toliko sorti jabuka i krušaka? Pa još i stabla koja su kalemili Turci.

– Planirao sam tu emisiju odavno, ali uvek mi se činilo teško pronaći sve te vrste i snimiti. Najveće iznenađenje od svega je što sam nedavno shvatio da skoro sve stare sorte krušaka i jabuka mogu pronaći u jednom selu – u Jagoštici. Da, da… Stare sorte voća su nacionalno blago, koje, nažalost, ne čuvamo dovoljno, pa, čak, uopšte i ne prepoznajemo.

Na terenu naš sagovornik svašta otkriva, ponešto važno, ponešto zabavno. Nedavno je saznao kako se pravi zdravi napitak vodnjika, sok od voća i – izvorske vode. Čak ga je i sam spravio. Sakupio je na planini Tari plodove trnjine, divlje jabuke, mušmule, oskoruše, kruške takiše, divlje kruške, gloginje, drenjine i šipurka. Prava vitaminska bomba!

Šta ga najviše fascinira na mnogobrojnim putovanjima?

– Najviše od svega se uvek divim snalažljivosti i skromnom životu nekih ljudi koje upoznajem. Živimo u vremenu imitacija, želje da stičemo ili budemo kao neko drugi. Da stalno imamo više! Vodnjika je piće naših predaka, a oni su znali kako da koriste ono što nam daje ova bogata zemlja. To je izvorni vitamin C. Vodnjika će vas ojačati i bićete otporniji na viruse. I još nešto: ko je više konzumirao alkohol, pa se pojavio mamurluk, vodnjika će kao rukom sve odneti.

Ne može se sve primeniti

Šta je još naučio od našeg seljaka?

– Naš seljak je dovitljiv i sposoban. Da bi opstao na selu, on mora da bude „multipraktično programiran”. On sam ore, sadi, betonira i gradi. S druge strane, mora ostati otvoren za savete, nove ideje i saznanja. Očigledno je da se ne može osloniti samo na cene i zakone koje određuje država, već mora biti kreativan i raditi na kvalitetu i jedinstvenosti svog proizvoda, koji će onda po boljoj ceni prodati na sopstvenom pragu.

U jednoj od ranijih emisija naš sagovornik prikazao je kako evropski seljaci danas žive, putovao je kroz alpska sela Slovenije, Italije i Švajcarske i za to je na sajtu RTS-a dobio puno pohvala. Izdvajamo komentar jednog gledaoca: „Mnogi gledaju vašu emisiju i uče iz nje. Uvek ste originalni i neponovljivi.”

– Cilj tih epizoda je i bio da se sazna nešto novo, da se vidi kako drugi rade. Naravno, ne možemo mi sve to da primenimo. I ne treba, ali cilj je da dobijemo nove ideje. Lepo je čuti da ima onih koji su shvatili tu poentu.

Čujemo da se priprema na put, ali ne otkriva kuda se zaputio. Biće to prijatno iznenađenje. Ima još jednog „keca u rukavu”. Za konkurenciju kaže da je uvek dobra i da podržava sve mlade novinare koji se odvaže da krenu u ovaj posao. Smatra da nam je potrebno više terenskih istraživača, voljnih da putuju, da stignu do ljudi u svim krajevima naše zemlje. Za sebe kaže da nije poletan kao na početku karijere, ali da ga energija još ne napušta, a još manje volja da napravi efektnu priču.

Zabavna „Potera”

Šta će biti emitovano u narednim nedeljama, na RTS 1, u 18.25 sati?

– U narednim nedeljama gledaćete jednog profesora s Univerziteta u Mančesteru, eksperta za klimatske promene i njihov uticaj na društvo. Zatim još jednog profesora koji svojim vannastavnim aktivnostima približava decu prirodi. Takođe, nekoliko priča o povratnicima iz grada u selo!

Jovan Memedović ne odustaje ni od voditeljske „uloge” u kvizu „Potera”, koji je ušao u sedmu sezonu.

– Kviz „Potera” je originalan i vešto snimljen. Takmičari su miljenici publike, „tragači” negativci, a voditelj je na strani slabijih. Ovako podeljene uloge stvaraju dramski zaplet i „konflikte” koji su publici zanimljivi. Kada na sve to dodate i taj leksikon znanja, dobijete odličnu zabavu ponedeljkom uveče. Eto, još jednog razloga da budete uz male ekrane.

Komentari6
62f5a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zorka Papadopolos
Nazalost, nisam videla emisije ovog novinara, ali on je u duhu vremena, svet Evrope bi da se otrgne od globalizacije, vracajuci se sopstvenim korenima, svojoj posebnosti, koja se dozivljava kao kvalitet. Tema savremenog sociologa, Andreas Reckwitz-a. Mora da u anglosaksonskom svetu ima slicnih autora
Sreten Bozic -Wongar
Voldnjika za nas decu u selu bila je poslastica. Narocito za vreme rata 1942. Pravljena je od sitni susenih krusaka ( takisa ) potopljeni u cabar sa vodom - smesten u podrum da voda zimi ne bi zaledela. Jos uvek osecam ukus tok carobnog napitka .
Zoran
Poštovani, vodnjiku uopšte nije teško napraviti, svake jeseni je pravim. kod nas pored divlje kruske i jabuke idu bobice kleke, gloga, šipurka, trnjine i sl. Resak ukus vodnjike nista nemože imitirati. Pozdrav
Нина
Пила сам пре много година водњику од дивљих јабука, мислим да није било другог воћа. Укус који памтим ме подсећа на енглески "cider" одн. француски "cidre", али је водњика опорија и нема додатака за побољшање укуса. Хвала вам на ово подсећање на мог покојног оца који је стално хвалио водњику из свог родног краја, околине Прибоја.
Никола Лакета
Свака част новинару великом интелектуалцу господину Јовану Мемедовићу за његов успешан васпитни рад на телевизији. Велика је штета што немамо више таквих људи новинара да покрију све свере живота у Србији. Чини ми се да је овај човек обишао читаву Србију и добар део Европе. Он неуморно путује и настоји да обичном просечном човеку у Србији приближи природу и здрав живот на селу : старе занате,старе обичаје,храну,пића и величанствену лепоту природе и природних феномена у држави Србији и Европи.
Mirjana Dukić
Da je što više ovakvih novinara kao što je Memedović koji je učinio da selo postane "in"

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja