subota, 27.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 26.10.2020. u 20:15 Isidora Masniković
DOKUMENTARNO-IGRANI PROGRAM

Kako su nastale tajne službe

Hteli smo da našoj javnosti približimo „tajne službe“, da ih demistifikujemo i pokušamo da o njima damo realnu sliku, koja nije ni ona da su te službe svemoguće i svugde prisutne, da kreiraju i utiču na političke događaje mimo organa vlasti, da imaju propuste u radu, ali da nisu samo one odgovorne za sve nedaće i sve probleme – ističe general Svetko Kovač, autor scenarija dokumentarno-igranog serijala „Tajne službe Srbije“
Светко Ковач (Фотографије РТС)

Tajne službe su oduvek privlačile pažnju, ne samo gledaoca, već i istoričara, filmskih autora, dokumentarista... Setimo se samo neprevaziđenog Džejmsa Bonda, jednog od najvećih britanskih simbola popularne kulture, kojeg je pisac Ijan Fleming stvorio inspirisan našim Duškom Popovim, jednim od najuspešnijih špijuna tokom Drugog svetskog rata, agenta kome su verovali, kako se priča,  i Čerčil i Hitler... Podjednaku pažnju tokom prethodnih decenija privlačila je i zavodljiva Mata Hari, ali i revolucionar i obaveštajac Mustafa Golubić koji je takođe bio inspiracija za nastanak serije „Senke nad Balkanom“...

Upravo na ovom tragu, po ideji producentkinje Danke Milošević nastala dokumentarno-igrana serija „Tajne službe Srbije“ (čevrtkom, RTS 2, 20.00), čiji scenario potpisuje general Sveko Kovač, direktor Vojnobezbednosne agencije od 2004. do 2014.godine i autor nekoliko knjiga iz bezbednosne problematike.  Ova serija, koju potpisuje iskusni Ivica Vidanović, na dinamičan, vrlo jasan, ubedljiv i uverljiv način, uz mnoštvo pažljivo biranih podataka i sagovornika, bavi temom koja sve nas zanima, a to su Tajne službe Srbije, kako su nastale, kako su se razvijale i kakvu su ulogu imale u nekim prelomnim istorijskim trenucima. Uz igrane segmente, naraciju Tihomira Stanića, i dinamičnu montažu, serija drži pažnju od prvog do poslednjeg minuta, a obuhvata period od vremena Karađorđa Petrovića i Miloša Obrenovića do kraja osamdesetih godina prošlog veka.

Iz serije ćemo saznati neke originalne bezbednosne postupke vladara iz vremena nastanka i izgrađivanja srpske države i kasnije iz vremena balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Takođe ćemo čuti interesantne detalje koji se odnose na pripremu i ubistvo kralja Aleksandra Obrenovića i Aleksandra Karađorđevića, i najvažnije akcije koje je ova služba imala u suprotstavljanju ustaškom pokretu i stranim obaveštajnim službama.

Posleratni period obrađuje jednu od nanuspešnijih akcija službi bezbednosti nove Jugoslavije, operaciju „Gvardijan“, a videćemo, između ostalog, i ulogu nekih žena koje su se našle u vrtlogu sukoba službi. Saznaćemo i ko su to bili  vrhunskim operativci i agenti koji su radili u srpskim ali i drugim tajnim službama...

Iz serije „Tajne službe Srbije”

Tajne službe nikada nisu bile tajne

Sa generalom Svetkom Kovačem za „TV reviju“ razgovaramo o tome da li ova serija demistifikuje tajne službe i pruža pravi uvid u značaj i rad ovakvih organizacija i da li se time donekle skida oznaka „tajne“ i „poverljive“?

-  Hteli smo da našoj javnosti približimo „tajne službe“, da ih demistifikujemo i pokušamo da o njima damo realnu sliku, koja nije ni ona da su te službe svemoguće i svugde prisutne, da kreiraju i utiču na političke događaje mimo organa vlasti, da imaju propuste u radu, ali da nisu samo one odgovorne za sve nedaće i sve probleme. Kroz serijal smo nastojali da objasnimo da službe nikada nisu bile tajne u odnosu na svoje postojanje, nego u odnosu na metodologiju svoga rada, pre svega u odnosu na to koje metode, prema kome i zašto primenjuju. Ta vrsta tajnosti je i danas prisutna, s tim da su metode koje službe koriste znatno transparentnije uređene u odnosu na raniji period – pojašnjava naš sagovornik.

Zanimalo nas je i posle kog vremenskog perioda ili istorijske distance, o radu ovih službi može da se progovori? I da li se planira snimanje nastavka ove serije, odnosno da li će se autorski tim baviti ulogom istih tih službi u poslednje tri decenije?

- Od 2009.godine u Srbiji imamo Zakon o tajnosti podataka, kojim je uređen jedinstven sistem određivanja i zaštite tajnih podataka, pristup tajnim podacima i prestanak njihove tajnosti. Te procedure smo poštovali  tokom rada na prve dve sezone „Tajnih službi“. U serijalu ćemo videti kako je 1941. godine nestao bezbednosno-obaveštajni sistem Kraljevine Jugoslavije, kako su nastajale nove službe u četničkom i partizanskom pokretu i kroz koja su sve iskušenja prolazile bezbednosne službe u socijalističkoj Jugoslaviji, od posleratnog perioda, Informbiroa, Brionskog plenuma do perioda neposredno pred građanski rat u Jugoslaviji.

Vojne i civilne službe

Verujem da bi našim gledaocima bilo interesantno da vide kako je razbijen bezbednosno-obaveštajni sistem Jugoslavije 1991. godine, i kolika je odgovornost službi bezbednosti za njeno razbijanje i sve tragedije građanskog rata.

Interesantno je i kako su nastale današnje službe bezbednosti Srbije, kako se njima upravlja i usmerava njihov rad, i posebno kako se obavlja kontrola i nadzor nad radom službi bezbednosti. Parlament Kraljevine Srbije je 1917. formirao Anketni odbor koji je ispitivao odgovornost Obaveštajne službe Srbije za stradanje stanovništva u Topličkom ustanku, što u to vreme nije bila praksa u mnogim evropskim zemljama. Nasuprot tome, prvi put u srpskoj i jugoslovenskoj istoriji rad službi bezbednosti je uređen zakonom tek 2002. godine. Tada su počele i suštinske reforme naših službi bezbednosti, vojnih i civilnih.

Dakle, postoje interesantne teme i za nastavak ove serije, a da li će se to desiti, videćemo – otkriva Kovač.

Serija je napravljena povodom obeležavanja dva važna datuma – 180 godina od kada su normativno uređeni bezbednosni poslovi u vojsci i 120 godina od stvaranja civilne službe bezbednosti u Srbiji.

Kada je i zašto napravljena razlika između vojne i civilne bezbednosne službe i da li se one međusobno preklapaju i sarađuju?

- Srbija može da se ponosi činjenicom da su pre 180 godina postavljeni temelji normativnog uređenja bezbednosne problematike i da su pre 120 godina stvorene njene moderne službe bezbednosti – poručuje Kovač objašnjavajući da je najveći posao bio prikupljanje arhivske građe i njena obrada. U tome su imali izuzetnu pomoć Arhiva Jugoslavije, Arhiva Srbije, Vojnog arhiva i Arhiva Beograda. Za prikupljanje građe iz ovih arhiva, poseban doprinos dala je novinarka Dragana Bokan iz producentske kuće GFC. Zahvaljujući dobroj organizaciji i entuzijazmu svih učesnika, uspeli su da kompletan serijal završe za nešto manje od dve godine.

- Naši sagovornici vrlo autoritativno govore o nastanku i razvoju službi bezbednosti, koje su u Srbiji, kao i u većini evropskih zemalja, nastale u okviru generalštabova vojske, a kasnije i u civilnim strukturama. Kroz istoriju su vladali različiti odnosi između vojnih i civilnih službi, od iskrene saradnje, do nezdravog rivalstva, sukobljavanja i velikih nesporazuma. U novije vreme normativno su uređeni mehanizmi koordinacije i saradnje između vojnih i civilnih službi –podvlači Kovač i dodaje:

- Jedan od značajnih kvaliteta ovog serijala su sagovornici. To su pre svega istoričari iz Srbije, ali i iz bivših jugoslovenskih republika, akademici, univerzitetski profesori, stručnjaci koji se bave bezbednosnom problematikom, bivši šefovi vojnih i civilnih službi, operativci nekadašnje UDBE, ali i ljudi o koje su se službe ogrešile. Već sam rekao koliki je bio značaj i doprinos naših sagovornika i pored toga moram da kažem da nismo imali problema oko izbora sagovornika i njihovog pojavljivanja pred kamerama – zaključuje general Svetko Kovač.

Komеntari4
4d376
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bene
Колико је ова тема табу, најбоље се види по броју коментара.
Bene
Колико је ова тема табу, најбоље се види по броју коментара.
Beogradjanin - Schwabenländle
То је сигурно тајна.
zoran stokic
"Izum" birokratije (5 hiljada g.p.n.e) - bio je neophodna karika između faraona i "ljudske mašine" - pisari, glasnici, predvodnici, nadzornici, činovnici...na glinenim pločicama i vosku pojavile su se - knjige naredbi, prihoda, rashoda, poreze i tsl kao i prvi obajveštajni zapisi. Sun Cu Vu u "veštini ratovanja" (500 g.p.n.e):"Ko želi da vlada mora da je sposoban da vidi i predvidi događaje - te da se shodno tome bavi božanskim povlačenjem niti".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja