četvrtak, 03.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 24.10.2020. u 22:00 Biljana Mitrinović

Rešenje za Nagorno-Karabah čeka Tursku

Dok Rusiju u njenoj javnosti kritikuju zbog toga što ne ulazi u ovaj sukob na strani Jermenije, Azerbejdžan ima otvorenu tursku podršku
Град Ганџа у Нагорно-Карабаху тешко је оштећен гранатирањем са јерменске стране (Фото EPA-EFE/Aziz Karimov)

Obnovljeni rat za Nagorno-Karabah ponovo je pokazao ekspanzionističku ulogu Turske, koja odlučnim potezima Redžepa Tajipa Erdogana na više frontova izaziva dosadašnji politički poredak: to su akcije Turske u Mediteranu, Libiji, Iraku i Siriji. Sada se turske aspiracije okreću i Južnom Kavkazu, koji je za zvaničnu Moskvu oblast od vitalnog značaja.

To se događa, prema ne samo jermenskim, nego i francuskim i američkim navodima, vojnom akcijom, za koju je Turska prebacila hiljade militanata iz Sirije u Nagorno-Karabah. Oni bi, posle Alepa i Idliba, ovde sada mogli imati svoju teritoriju. To bi bilo opasno i za Jermeniju i za okolne zemlje, a prva bi se na udaru mogla naći Gruzija.

Teroristi su nedavno pohvatani i u centralnom Kavkazu, a njihovo širenje se može očekivati i na sve teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza i sadašnje članice Zajednice nezavisnih država, što bi za Rusiju značilo obnavljanje velikog problema s terorizmom od ne tako davnih tragedija u Beslanu i Dubrovki. Ta „migracija” militanata može se pretvoriti i u ozbiljne nesuglasice ruskog sa islamskim stanovništvom.

Turska intervencija može trajno da preoblikuje geopolitiku južnog Kavkaza, pretvarajući Azerbejdžan u odskočnu dasku za njen uticaj u širem regionu, i to ne samo kroz ključnu mrežu cevovoda. Dva primirja koja su između Jermenije i Azerbejdžana teško postignuta u Moskvi raspala su se i pre nego što su se ministri spoljnih poslova vratili u svoje prestonice. Stvarne šanse za mir nije ni bilo, jer Turske nije bilo za pregovaračkim stolom.

Širenje „geografije sukoba” krenulo je od „zalutalih” raketa van oboda Nagorno-Karabaha, što je stvaralo šanse da, ukoliko se rat razbukti na teritoriji Jermenije – interveniše Rusija, a ukoliko Jermeni nastave da gađaju gradove i teritorije u ostatku Azerbejdžana – interveniše Turska.

Baku je pre nekoliko dana upozorio da Turska može sasvim legalno da pošalje trupe na Kavkaz zahvaljujući sporazumu između Lenjina i Ataturka, i to ukoliko se nastave jermenski napadi na Nahičevan. To je autonomna enklava u sastavu Azerbejdžana, s nešto više od 400.000 ljudi. Nalazi se između Irana i Jermenije i ima mali, ali strateški važan deo granice s Turskom. U Nahičevanu su letos održane vojne vežbe, a jermenski i ruski mediji tvrde da je turska vojna tehnika tada ostavljena i da je sad u sastavu azerbejdžanskih jedinica koje se bore za Nagorno-Karabah, odmetnutu oblast čija samoproklamovana nezavisnost nije priznata.

Sporazum je nastao 1921. godine, kada je sovjetska Rusija potpisala ugovor s turskim liderom Mustafom Kemalom Ataturkom, a posle su još tri republike Zakavkazja – Jermenija, Azerbejdžan i Gruzija – zaključile sporazum s Turcima. Zahvaljujući tim sporazumima, u SSSR su se pojavile dve jedinstvene autonomije: Adžarija za muslimane u Gruziji i Nahičevan za Azerbejdžance koji žive u jugozapadnom Zakavkazju. Garanti ovih ugovora su Turska i Rusija.

Pokazalo se da je jermenski premijer Nikol Pašinjan bio u pravu kad je upozoravao da se pitanje Arcaha (jermenski naziv za Nagorno-Karabah) u ovoj fazi ne može rešiti diplomatskim putem. Pregovori o rešenju sukoba koji je trebalo da uslede nisu stigli ni do tehničkih dogovora o verifikaciji poštovanja primirja i uspostavljanja dinamike povlačenja makar teške artiljerije. Na dve zajedničke izjave kopredsednika Minske grupe OEBS-a (Rusija, SAD i Francuska) Erdogan je odgovorio optužbama za snabdevanje Jermenije oružjem. Posle odsecanja glave profesoru u Parizu koji je učenicima pokazivao karikature proroka Muhameda i francuske reakcije na ovaj događaj, turski predsednik je kritikovao francuskog predsednika Emanuela Makrona i zbog njegove antiislamske retorike i ideje o stvaranju „prosvetljenog islama” (francuskog islama).

Deo ruskog javnog mnjenja je nezadovoljan zbog preterane opreznosti Moskve, koja ne ulazi u sukob na strani Jermenije (iako su svesni da su odnosi Jerevana i Moskve zahladneli, i to ne ruskom krivicom), izbegavajući da pokaže ko je vodeća država na postsovjetskom prostoru. Oni smatraju da bi Gruziji, koja je zatvorila svoj vazdušni prostor za dopremanje ljudstva i oružja Jermeniji (gde se nalazi ruska vojna baza), trebalo objasniti da će morati da ga otvore radi borbe protiv terorizma i militanata, kojih, prema ruskim i francuskim obaveštajnim podacima, zahvaljujući Turskoj, već ima nekoliko hiljada na južnom Kavkazu. Pašinjan je podsetio da je Rusija preduzela antiterorističke akcije i ušla u Siriju, koja je mnogo udaljenija od njenih granica, jer su akcije sirijskih militanata i terorista predstavljale direktnu pretnju njenoj nacionalnoj bezbednosti.

Koliko god da se Jermenija trudi da u ovom ratu pronađe način da Rusiju uvuče na svoju stranu, toliko Azerbejdžan ne mora da čini ništa, jer od prvog dana Turska otvoreno stoji na njegovoj strani. Pre tri dana je potpredsednik Fuat Oktaj rekao da Turska može poslati svoje vojnike u Nagorno-Karabah ako to Baku zatraži i da tu nema nikakvog problema ni u postojanju volje ni načina. To je bilo jasno gotovo od prvog dana, ali je turski potpredsednik konačno izgovorio ono što je trebalo da pokaže nemogućnost uspostavljanja primirja – Rusija ne može da reši konflikt u Nagorno-Karabahu. U pokušajima da oživi stare veze iz sovjetskih vremena, Moskva nije uspela, jer za okruglim stolom nije bilo predstavnika Turske.

Komentari7
a2655
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mrki
Rusija ne ulazi u rat jer nije napadnuta Jermenija nego Nagorno Karabah i nema obaveze po tom pitanju.Ali da li znate koliko oruzja dostavljaju Jermeniji i vrse izvidjanja za njih,pa se bolje upoznajte kako ne mogu uz svu pomoc Azerbejdjanci da pobede.Osim toga Rusija ima specifican odnos sa Azerjbedjanom koji ne sme da kvari zbog luka u kaspijskom jezeru a koje bi mogle da naprave veci problem Rusiji od trenutnog.Sta je sporno
Milan Miličić
turska nije nije mala vojna niti ekonomska sila, ali Gospodina Erdogana muče krupni unutrašnji, a još više nekoliko medjunarodnih ratova ili predratnih stanja. Ovo oko Nagornog Karabaha to On smatra već rešenim sukobom, jer Azerbedžan ratuje na svojoj teritoriji i za kontrolu nad njom. Rusija nije priznala Nagorno Karabah pa je nejasno zbog čega bi ulazila u rat sa Azerbedžanu na njegovoj teritoriji. Pošto ne priznaje Nagorno Karabah zašto bi se u ugovoru sa Jermenijom obavezala da ratuje za
Сеновић
Гласали су, сад нека гледају.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Године, Путине, године...
ZEC
Eh, KOGA RUS BRANI, pitajte nas kako smo prošli sa Kosovom !

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja