subota, 28.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 24.10.2020. u 19:04 Milica Dimitrijević
ESTETIKA SPOMENIKA: DUŠAN OTAŠEVIĆ, slikar i akademik

Mešanje politike u umetnost ne donosi dobro

Verujem da bi pored struke i ostali građani bili spremni da učestvuju u javnoj raspravi, jer je reč o kompleksnoj poruci koju mi danas ostavljamo za sutra
Душан Оташевић (Фото Владимир Поповић)

Poslednjih decenija spomenici istorijskim ličnostima u Srbiji postali su predmet podela javnosti na estetskom, ali čini se više na političkom nivou. Istorija pamti razne primere oko kojih se domaća javnost uskomešala i nekad „isterala svoje”. Poznato je osporavanje postavljanja Meštrovićevog Pobednika na Terazijama sa moralnog i umetničkog aspekta. Spomenik Vuku Karadžiću, rad vajara Đorđa Jovanovića iz 1932. godine, trebalo je da bude postavljen u Univerzitetskom parku u Beogradu, ali su gradske vlasti procenile da je bio prevelik za to mesto. Posle nekoliko godina našao se u Parku Ćirila i Metodija, okrenut prema ulici, što je naljutilo autora.

Stručna javnost je poslednjih godina reagovala protiv estetike spomenika Nikoli Tesli na beogradskom aerodromu, caru Nikolaju u Ulici kralja Milana u Beogradu, kralju Petru Prvom Karađorđeviću u Novom Sadu , postavljalo se pitanje čemu spomenik Hajdaru Alijevu na Tašmajdanu. Najnovije reakcije tiču se postavljanja spomenika Stefanu Nemanji na Savskom trgu u Beogradu. Polemike u vezi sa estetikom, izvedbom, simbolikom, visinom od 23 metra ovog spomenika se vode do usijanja.

U seriji razgovora koje ćemo plasirati na ovim stranama pokušaćemo da dobijemo odgovore na pitanja da li su podele javnosti u vezi sa spomenicima više estetske ili političke prirode, šta bi trebalo raditi kako bismo imali dostojan spomenički pejzaž i kuda su nas odvele te polemike.

Spomenik u javnom prostoru je opšte dobro. Naravno da moje dobro ne mora da bude i vaše dobro. Ako postoji želja i mogućnost za razuman, argumentovan dijalog o različitim estetskim kriterijumima, postoji i mogućnost za usaglašavanje različitih stavova, kaže za „Politiku” Dušan Otašević, naš poznati slikar, akademik Srpske akadmije nauka i umetnosti, zamenik sekretara Odeljenja umetnosti i upravnik galerije ove kuće, jednog od najprestižnijih prestoničkih izložbenih prostora, a učestvujući u debati koju smo pokrenuli o temi memorijala i dilema koje prate njihovo podizanje.

‒ Mešanje politike u umetnost nikad ne donosi dobro ni vama ni meni.

Normalno bi bilo da struka, a kada je reč o spomenicima to su urbanisti, arhitetekte, istoričari, istoričari umetnosti, umetnici, imaju presudnu reč. Poželjno je da svi pristigli predlozi budu javno predstavljni, uz obrazlozenje žirija zašto se i ako se odlučio za određen predlog budućeg spomenika ‒ ističe on odgovarajući na pitanje koje bi to korake trebalo sprovoditi u procesu odlučivanja gde će se i kakvo spomeničko obeležje podići, dodajući i jedan širi kontekst.

‒ Verujem da bi pored struke i ostali građani bili spremni da učestvuju u javnoj raspravi, jer nije u pitanju samo estetička nego mnogo kompleksnija poruka, koju mi danas ostavljamo za sutra ‒ predlaže naš sagovorinik, čije je iskustvo u umetničkim vodama nemerljivo.

On se dotiče i aktuelnih sporenja koja su u javnosti izazvali idejno rešenje i postavljanje spomenika Stefanu Nemanji na Savskom trgu u Beogradu.

‒ Pretpostavljam da je povod za ovu anketu polemika o postavljanju spomenika Nemanji, pa da ne ostanem dužan. Pored anahrone poetike tog spomenika, smeta mi i njegovo, s obzirom na veličinu, neprikladno usađivanje u prostor ispred zgrade nekedašnje železničke stanice. Buenos Ajres i Njujork imaju veće spomenike. Setite se gde su postavljeni ‒ ukazuje Otašević.

Komentari4
8ef1a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milosav Popadic
Podizanje spomenika istorijskim licnostima ne moze se prepustiti samo umjetnicima, tim prije sto je i veliki broj umjetnika politizovan. Svaki kipar ima svoju koncepciju spomenika pa i zelju da se njegova koncepcija prihvati a nije izvjesno da se njegova koncepcija poklaapa sa koncepcijom zajednice. Malo ste pretjerali s tim umisljenim elitizmom i mandarinstvom.
Dr alatnicarskih nauka
Pozdravljam ovu akcionu ideju,jer se politika preozbiljno mesa u kulturu.To mesanje me ponekad natera da ga poredim sa izivljavanjem,da bi se licno preko toga upisalo u spisak istorijskih licnosti.A za mene najtuznije je,vracanje psihologije,uma,intelekta i recimo ideologije ustari i po malo u srednji vek.A i vi, iz kulture,izaberite kulturoloski,istorijski i najrealnije sposobne ljude medju vama.Nagovorimo vlasti da formira vasu kulturolosku grupu,da istorijski i umetnicki donosi prave odluke.
Миодраг Стојковић
Политика се меша и у спорт, али су према успешним спортистима јако осећајни , док према уметницима заборавни, ито веома.
Aleksandar Babic
Мешање политике у уметност не доноси добро? He. Пoлитикa и уметноcт ће увек бити повезани. Дали ће то да донесе “добро” зависи углавном од политике али и од уметности.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja