nedelja, 29.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 25.10.2020. u 22:00

Francuska i Srbija – vekovi prijateljstva

U dvojezičnoj luksuznoj knjizi Aleksisa Truda analiziraju se odnosi dveju zemalja od srednjeg veka do vremena De Gola i Miterana
Алексис Труд (Фото Рајко Каришић)

U Jugoslovenskoj kinoteci predstavljena je dvojezična luksuzna knjiga „Francuska i Srbija: Vekovi prijateljstva” dr Aleksisa Truda sa Univerziteta u Versaju, vodećeg stručnjaka za istorijat međudržavnih i kulturnih odnosa Francuske i Srbije.

U galeriji Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka u Beogradu otvorena je istoimenoj izložba, i traje do kraja decembra, gde posetioci mogu da vide bogat materijal iz arhive Kinoteke i prateći tekst o prvim kontaktima dva naroda u srednjem veku, diplomatskoj prepisci i savezništvu u Prvom svetskom ratu, sve do nasleđa spomenika koje povezuju ove kulture.

Vuk Vukićević, direktor zavoda, naglasio je da Trudova knjiga pokazuje vrednosti za koje su se dve zemlje zajedno borile, dodajući da bi tim odnosima trebalo da se ponosi ceo svet.

– Knjiga bogata ilustracijama ima pet celina: „Odnosi Srba i Francuza u srednjem veku”, „Od Napoleona do Petra Prvog: oslobođenje Srbije i srpsko-francuske veze”, „Prvi svetski rat: vrhunac prijateljstva dveju zemalja”, „Jugoslovenska monarhija pod Karađorđevićima”, „Odnosi Francuza i Srba od De Gola do Miterana”, uz dva dodatka: „Srpsko nasleđe u Francuskoj i francusko nasleđe u Srbiji” i „Poznati Srbi u Francuskoj i Francuzi u Srbiji” – rekao je Vukićević. 

Manuel Buar je naveo da je uloga Francuskog instituta u Srbiji, čiji je direktor, da prati dijalog Srbije i Francuske i neguje razmenu i usavršavanje mladih ljudi.

– Postoji jedna poznata izreka: „Potrebni su i koren i krila”. Što bi moglo da se prevede i tako da mladi ljudi iz ove dve zemlje moraju da poznaju istoriju, da bi se na zdravim osnovama gradila budućnost – rekao je Buar.

Recenzenti su dr Mile Bjelajac iz Instituta za noviju istoriju Srbije i dr Aleksandra Kolaković iz Instituta za političke studije. Bjelajac je podsetio da je balkanska kriza 90-ih godina ostavila traga i u Francuskoj što je uticalo na pojavu preispitivanja tradicionalnog prijateljstva dva naroda.

– Da li se kategorija „tradicionalno prijateljstvo” ograničava na istorijske aktere ili se prenosi s kolena na koleno? Kakvu ulogu u tome imaju partije, elite, centri kulture, verske zajednice, politička i ekonomska migracija. Tradicionalno prijateljstvo jeste realna kategorija ako se neguje kao duh koji prihvataju nove generacije – istakao je Bjelajac, podsetivši i na Miteranovu naklonost prema Srbima.

Pomenuo je detalj iz prepiske književnika Milovana Danojlića i Danila Kiša. Danojlić je naslovio pismo „Kišu, srpskom piscu”. Kada je Francuskinja, kućepaziteljka, to videla, umesila je tortu i s pismom odnela piscu. Pošto mu nije bio rođendan, Kiš se iznenadio, na šta je ona rekla:

– Saznala sam da ste Srbin. Setila sam se dedinog amaneta, koji se borio na Solunskom frontu: „Ako kada u životu sretneš Srbina učini mu neku pažnju, plezir. Oni su to zaslužili.”

Pošto je bila jednostavna žena, umesila je tortu i tako iskazala svoju pažnju.

Aleksandra Kolaković je rekla da Trud pokazuje koliko je kulturni transfer moćan činilac između dve sredine. Autor pokazuje, dodala je, poštovanje prema zajedničkoj prošlosti i otvara do sada zanemarena pitanja o periodu Drugog svetskog rata, odnosu Tito ‒ De Gol ‒ Draža Mihailović, razdoblju posle 1945. godine.

Aleksis Trud je naglasio da ga je začudilo što ovakva knjiga već ne postoji imajući u vidu koliko su naši odnosi duboki i dugotrajni. Pomenuo je revizionizam u Francuskoj i dodao da je poslednjih godina bilo velikih napada na istoričare povodom pitanja Jasenovca i Drugog svetskog rata.

– Sada postoji vrlo jak revizionizam veza Srbije i Francuske. To je drugi razlog za nastanak ove knjige. Treći razlog su kulturno-istorijske veze – dodao je i podsetio da se na Trgu Aleksandra Prvog u Parizu nalazi spomenik kraljevima Petru Prvom i Aleksandru Karađorđeviću, u Parizu postoji avenija kralja Petra Prvog, srpsko groblje na vojnom groblju u Tjeu...

Urednik knjige dr Vladimir Kolarić istakao je da u složenom dijalogu kultura upoznajemo druge, ali i osvetljavamo sami sebe.

Prevod knjige na francuski uradio je Bojan Savić Ostojić, a objavljivanje je omogućilo Ministarstvo kulture Srbije.

Komentari37
b5efb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

vladislav marjanovic
Kad god neka knjiga koja pretenduje na istorijsku analizu, izlazi u dvojezicnom izdanju u luksuznom formatu i govori o "prijateljstvu" dva naroda kroz vekove, onda je jasno da se radi o propagandi. Ali cijoj? Autor (Trudo) radi u jednom institutu koji se zove "multipolarni". Osnivao ga je Emerik Soprad iz Nacionanog fronta 2014. posle povratka iz Moskve. Ko se zalaze za multipolarnost u medjunarodnim odnosima? Rusija. Ko pomaze FN? Opet Rusija, a da bi razbila pro-sorosovsko jezgro EU. Jasno?
Перивоје Поповић
A ИМАЈУ ЛИ,ОНДА, СРБИ ИКАКВОГ ПРИЈАТЕЉА НА ЗАПАДУ?
Dr Slobodan Devic
Kako da ne; zemlja je okrugla, pa kad krenete na zapad, onda idete dok ne naidjete na prijatelja ...
софи
Не заносимо се. Никада они нама нису били пријатељи, а и што би. Ми смо за њих ,,некакви примитивци са Балкана", како би рекао Тулуз Лотрек увређен што је Краљ Милан куповао слике у Паризу. Од њих смо само могли да купујемо по папреној цени. Фаму о пријатељству смо ми наметнули и то без икаквог рационалног разлога. Митерану свака част јер је почетком деведесетих (!), када се већ планирало бомбардовање, био изричито против удара по мостовима и светињама.
vladislav marjanovic
Famu o prijateljstvu nismo nametnuli "mi" vec Francuska pogotovu za vreme Prvog svetskog rata i u medjuratnom periodu. Kralj Aleksandar I ju je prihvatao skrgucuci zubima jer mu je saveznistvo Francuske trebalo kao protivteza Italiji, a Francuskoj je trebala Jugoslavija kao protivteza nemackom revansizmu. Cak je i podizanje spomenika zahvalnosti Francuskoj poteklo iz Francuske, a preko poslanika Emila Dara.! Pa i sada insistiranje na "prijateljstvu" dolazi iz Francuske, Istorija se ponavlja.
Olga
Winston Churchill : Mi nemamo trajne prijatelje ni trajne neprijatelje. Samo trajne interese
предраг
Покојни предсједник Француске Г. Франсоа Митеран је био ПРИЈАТЕЉ и људина .Ови послије њега нити су прво а тек не ни ово друго

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja