SMEDEREVSKA PALANKA – Stari muzej Goše, poznatiji kao Spomen-radionica „Josip Broz Tito”, za manje od mesec dana odlazi na doboš zajedno sa još dva objekta ove palanačke holding korporacije u stečaju. Javno nadmetanje stečajni upravnik zakazao je za 12. novembar.
Međutim, ovaj objekat ima status spomenika kulture i to je ono što je zabrinulo stručnu javnost, ali i upućene građane. Odmah po objavljivanju oglasa za prodaju, reagovao je Muzej nauke i tehnike, kao i Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo, ali uzalud.
Para da se pojave kao kupci nemaju, a Zakon o stečaju ne sprečava prodaju već dozvoljava namirenje poverilaca iz kompletne imovine dužnika. Pa, i kada je u pitanju spomenik kulture. Čak ni država nema pravo preče kupovine.
Kada je u pitanju objekat pod stečajem onda to ne važi, samo imaju obavezu da obaveste državne institucije, što su i učinili, kaže Dejan Radovanović, v. d. direktora Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Šta će budući vlasnik želeti da uradi sa ovim objektom od istorijskog značaja ostaje da se vidi. Međutim, zbog Zakona o zaštiti kulturnih dobara koji zabranjuje rušenje i prepravljanje objekata u statusu spomenika kulture, uslove i dozvole moraće da zatraži upravo od smederevskog zavoda koji je nadležan za stari muzej.
Zbog ove situacije, sutra će se sastati predstavnici Muzeja nauke i tehnike, palanačkog muzeja, Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture sa stečajnim upravnikom i predsednikom opštine Smederevska Palanka.
‒ Kupoprodaju ne možemo sprečiti ali želimo da predupredimo namere budućeg vlasnika ‒ kaže Radovanović za „Politiku”.
Da bi kupio „Titovu radionicu” budući kupac mora imati najmanje 6,3 miliona dinara, to jest oko 50.000 evra, koliko iznosi početna cena za prostor površine veće od 800 kvadrata.
Opština Smederevska Palanka takođe nema mogućnosti da kupi ovu zgradu.
‒ Mi trenutno imamo mnogo prečih stvari da rešavamo, nemamo para za taj objekat, ali ćemo sve eksponate, koji inače nisu na prodaju, da preuzmemo i sačuvamo. Planiramo neku izložbenu postavku, da od toga napravimo zanimljivu priču, ali o tom potom ‒ kaže Nikola Vučen, prvi čovek Palanke.
Prema nekim podacima, Tito kao mladi mašinbravar 1926. godine dolazi u Srbiju i zapošljava se u fabrici vagona i gvozdenih konstrukcija AD „Jasenica” u Smederevskoj Palanci, koja će kasnije postati „Goša”.
Mnogi danas osporavaju ovu mogućnost, tvrdeći da je reč samo o predanju, jer Tito, navodno, nikada ovde nije ni dolazio, već je cela priča deo propagande. Titova ili ne, radionica je 1976. godine pretvorena u spomen-muzej, navodno na pedesetu godišnjicu Brozovog dolaska u ovo mesto.
Izvršeni su obimni sanacioni i konzervatorsko-restauratorski radovi, uvedeni novi sadržaji, kao i stalna postavka starih alata i mobilijara, baš u delu u kojem je Tito, kako se priča, radio. Na radionicu je postavljena bronzana ploča sa reljefnim likom Josipa Broza, inače rad Ota Loga.
Mladi radnik Broz u Smederevskoj Palanci
Sam broravak Josipa Broza Tita u Smederevskoj Palnaci opisao je Tihomir Stanojević u knjizi „Tito u Palanci”. U uvodu knjige Stanojević piše da mu je lično Broz u jesen 1976. godine dao svoje posebno kazivanje, i ono je osnova na kojoj se dokumentovano i simbolično govori o boravku budućeg maršala u ovoj varošici.
Svoj prvi ulazak u fabriku „Jasenica” Broz opisuje rečima:
„Drugovi su me primili vrlo lijepo. Otišao sam u fabriku gde me je primio Francuz Krete i odmah me odveo u radionicu u kojoj ću raditi kao alatničar. Tu radionicu je vodio majstor Volf. Prvi zadatak koji sam dobio bio je da popravim oko 20 mengela, odnosno šrafštoka. Ja sam u tome imao iskustvva, pa sam ih lijepo raskalio, uredio i ponovo okalio tako da se njihove ivice lijepo poklapaju – i oni su tim mojim prvim radom, kao i kasnije, bili zadovoljni.” (G. V.)
