petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 26.10.2020. u 16:33 Aleksandar Apostolovski
TEMA NEDELjE: KOLIKO VERUJEMO BANKAMA

Pošteno, pa na sud

(Фото Анђелко Васиљевић)

Bez žute banke ušao sam u banku, sa maskom na licu. Izašao sam opljačkan.

Tu je početak i kraj odnosa između klijenata i banke. Sve ostalo su nijanse. Dakle, želeo sam da proverim stanje na računu posle moratorijuma na otplatu stambenog kredita, a saznao sam da ću, ukoliko doživim penziju, i posle nje plaćati rate iz doba korone. Kako mi je već na tu konstataciju pao mrak na oči, ostatak priče o planu otplate koji će mi tek stići, uz dodatne kamate, smestio sam u podsvest, o čemu će, ako ostarim, brinuti ugledni dr Alchajmer.

I „master” kartica mi je izvesno vreme bila na moratorijumu, što nisam znao, ali mi je bilo sumnjivo to što sam je koristio kao da će sutra nastupiti sudnji dan, a sve vreme je bila u plusu. To sutra traje šest meseci. Neka mi je bog u pomoći, kamate će otkucavati kao u ilegalnom taksiju. Kako mi je i automobil, pošto sam mu proslavio punoletstvo, otkazao svaku poslušnost – raspala mu se pumpa za servo – u bunilu sam se raspitivao i za keš kredite. Tu sam bio dotučen saznanjem da odavno nemam kreditnu sposobnost i da me kreditni biro označava kao bezbednosno interesantnu osobu.

Na izlazu sam susreo menadžera banke, svog dragog poznanika. Ponovio mi je po ko zna koji put predlog da konačno smanjim kamatu za stambeni kredit, samim tim i mesečnu ratu, ali uz uslov da se u novom ugovoru obavežem da evro vežem za euribor (evropska međubankarska stopa), što je jednako kockanju kome nisu odoleli sirotani koji su pre desetak godina uzeli kredite u švajcarcima. Njihova sudbina je poznata. U početku su mi se smejali, a sada su mahom na lekovima za smirenje. Poneki od njih su, neka im je laka zemlja, završili tamo – pod zemljom. Kad god pomenem dotičnom poznaniku da je dovoljno da mi banka smanji kamatu, bez vezivanja za euribor, on odmahne glavom. „Banka mora da se zaštiti”, kaže on, a onda se kune u decu da će euribor narednih godina biti stabilan. Mora da je dobar s Angelom Merkel.

Između redova, on mi poručuje da banka uvek pobeđuje i da nema razlike između te finansijske ustanove i kazina. Koji je to kockar, uzgred, pobedio kockarnicu? Poznajete li takvog? Zvoni mi telefon i javlja mi se žena. Banka joj je svakog prvog u mesecu naplaćivala godišnje održavanje „viza” kartice, tako da joj je za šest meseci otela 11.800 dinara. Nisu joj pomagali ni odlasci u ekspozituru, ni pozivi kol-centru, sve dok nije poslala zvanični imejl u kojem je zapretila podizanjem tužbe i gašenjem svih računa. Odgovorili su joj da će joj vratiti novac, ali s obzirom na efikasnost prilikom otimanja, izgleda da nisu tako efikasni prilikom vraćanja. Novac joj nije uplaćen do danas.

Caption

Ja sam se dobrovoljno odrekao svih bankarskih kartica, osim uklete „master”, dok čekove već godinama odbijam da koristim, kao da su oružje za masovno uništenje. Spremam se da konačno udarim na poslednje utvrđenje zelenaškog finansijskog poretka. Svom snagom sam krenuo na poslednji bastion mog mikroekonomskog posrnuća. Probaću da se oslobodim dozvoljenog minusa, na koji se plaća kamata od koje bi i haračlije častile pićem celu kafanu. Tako zelen, idealna sam žrtva za zelenaše, ali šta će mi ta stvorenja sa bejzbol palicama kad sam već odavno zarobljen u lavirintu srpskog bankarskog sistema. I ako je neka uteha, bankari neće da biju. Samo aktiviraju hipoteku, što ipak dođe na isto, jer posle te radnje, šta preostaje nego da udarate glavom o zid.

Očerupan, pronalazim sve više istine u rečima legendarnog tupamarosa, bivšeg predsednika Urugvaja Hosea Muhike, koji je rekao da kriminalci nisu oni koji pljačkaju banke, već oni koji ih osnivaju.

Mora da je stari, dobri Hose imao dovoljno vremena da razmisli o toj životnoj filozofiji tokom 13 godina koje je proveo u zatvorskom bunaru, kada su ga optužili da je izvodio oružane napade na finansijske institucije da bi sirotinji delio hleb. Tom revolucionaru koji je pištoljima pljačkao banke, danas kliču kao svecu, a Emir Kusturica je o njemu snimio sjajan dokumentarac.

I meni se čini da sam na dnu bunara, ali ne opsedaju me revolucionarne bubice kao Muhiku, jer je on za razliku od mene, koji živim od nedozvoljenog minusa, napravio nedozvoljeni plus bruto društvenog proizvoda, stvorivši južnoameričku Švajcarsku od svoje zemlje. Urugvajci imaju četiri i po puta više grla stoke od broja stanovnika. Zanimljiv čovek taj geriljeros. Pljačkao je banke u mladosti ranoj, a potom lovu delio sirotinji. „Bankarski sistem je najveće zlo. Našli su način da se bogate, a da ništa ne rade. Kad uđeš u banku sa kalibrom 11,43, osećaš se moćnim”, govorio je Muhika. Tako je dospeo u zatvor, potom na vlast, ali po stupanju na tron, nastavio je da živi kao njegovi podanici. Skromno, u udžerici. Spavao je na zemlji noću, danju je orao traktorom, a do rezidencije se vozio u staroj „bubi”.

Daleko bilo da propagiram oružane pljačke banaka. Poznat sam po mekom srcu. U obezbeđenju su sve sami dobroćudni, stari momci. Većina njih je pred penzijom, rade za minimalac, a nekada su šljakali u velikim jugoslovenskim gigantima koji su uništeni. Posle sloma industrije, sledi uništenje domaćih i ulazak stranih banaka, čime počinje ekonomsko porobljavanje malih zemalja. O tome je pisao nobelovac Džozef Stiglic, najcitiraniji ekonomista današnjice. Državama strane banke isisavaju nacionalno bogatstvo, a građanima krv, ali kako su neoliberalne vlade zavisne od međunarodnih kreditora, ne smeju da taknu u svet tame bankarskih poslova sa stanovništvom.

Kao što je za zdravo telo i duh važno osloboditi se viška hrane, tako je lekovito odreći se preteranog konzumiranja dobrih bankarskih usluga. Naime, obe stvari jednako lekovito utiču na srce. Ako vam se čini da predlažem da se vratimo slamaricama umesto sefovima, za kojima, priča se, vlada sve veća potražnja, na dobrom ste tragu.

Ne zvuči loše ni ideja da sam sebe zaključam u sef i progutam ključ svaki put kada mi nude keš kredite, refinansiranje postojećih zaduženja ili mnoge slične blagodeti koje ću iskusiti ako se ponovo i ponovo zadužim.

Nekada nam se činilo da taj bleštavi svet turbo-kapitalizma samo čeka na nas, da pružimo ruke i zgrabimo taj bolji život. Ali u ugovoru s novim svetom nismo čitali fusnote! Nigde ne piše, ali se podrazumeva: „Ruke uvis, ovo je kamata!”

Komеntari12
869db
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгољуб Збиљић
Мени из Рајфајзен банке У коју никада нисам ни ушао, а камоли да сам имао икакав посла с њима, сваког месец стиже да им плаћам некакав износ од две хиљаде и нешто месечно. Чак сам први пут ушао у једну њихову филијалу у Н. Саду да их писмено молим да ме не узнемиравају. Они су обећали да ће престати да ме узнемиравају јер нису, наравно, могли наћи да им нешто дугујем. Али ме и даље узнемиравају. Пошто су тражили све моје податке, сада их имају па ми могу фалсификовати неки дуг. Страна банка.
Горан
Банке нису криве. Криви су грађани који се задужују. Сви желе стан да купе, да се угурају у велики прљави Београд. За тих 20 година робије кредита, нити сте путовали негде нити били слободни. Кад прође младост, нема више ни елана н жеље, кредит отплаћен робија завршена и прође живот.
Драгољуб Збиљић
Рекох малопре. Ја нисам ушао у дотичну банку, али ми месечно стално траже већ другу годину дог који су измислили. Како, онда, мне окривљујете као грађанина? Шат сам ту ја крив што ми траже дуг иако им ништа ен дугујем.
Боривоје Банковић
Амин.
Milos
Članak nepotpisan ali po stilu pisanja, siguran sam da je autor Apostolovski. Sjajno bajno k'o i uvek
OK
Ja bih da uzmem stambeni kredit, ali da ne placam kamatu. Ukratko je poenta ove price. Trosio karticu, a nije se zamislio odakle. Doslo je na naplatu. I sada se zali... Sada su mu krive banke, drzava i svi drugi, a nikako da shvati da je sam sebe doveo u tu situaciju.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja