petak, 27.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 27.10.2020. u 08:46 Jelena Kavaja

EU sprema stroža pravila za džinove interneta

Pošto će se na tapetu uglavnom naći američke kompanije, izvesno je da će izbiti nove varnice između Vašingtona i Brisela
Активиста са маском Марка Закербега директора „Фејсбука“ испред седишта ЕУ (Фото ЕПА-ЕФЕ/STEPHANIE LECOCQ)

Kreatori evropske politike već dugo vode borbu protiv monopola vodećih američkih digitalnih kompanija, ali njihovu dominaciju nisu poljuljale ni ogromne kazne ni strogi zakoni o privatnosti. I dalje su najveće platforme invazivne, ne plaćaju dovoljno poreza i uništavaju konkurenciju, rekli su za „Fajnenšel tajms” neimenovani izvori u Briselu, najavljujući nove planove da im ograniče ogromnu moć.

Evropski regulatori sastavljaju listu od dvadesetak velikih internet kompanija za koje će važiti stroži zakoni nego za manje konkurente. Između ostalog, moraće da dele podatke s rivalima i da budu otvorenije o tome kako ih prikupljaju. U ekstremnim slučajevima Evropska unija bi mogla da traži rasparčavanje kompanija, odnosno da neki segment poslovanja prodaju. Lista se pravi na osnovu više kriterijuma, uključujući tržišni udeo i broj korisnika, što znači da će se na njoj sigurno naći skupina poznata po akronimu GAFA: „Gugl”, „Amazon”, „Fejsbuk” i „Epl”.

Firme koje koriste „Amazon” kao platformu za prodaju nezadovoljne su velikim provizijama koje on uzima, ali ne mogu mnogo da se bune jer od njega zavise. Problem je i to što on koristi podatke o njihovim kupcima da bolje proda svoje proizvode. „Epl” u svojoj prodavnici aplikacija forsira sopstvene, a potiskuje rivalske aplikacije.

I „Gugl” čini sve da zadrži korisnike unutar svog carstva kako bi stekao što veći profit. Uslovljava proizvođače smartfona koji koriste njegov operativni sistem „android” da fabrički instaliraju njegov pregledač interneta „Hrom”, na kojem je „Gugl” opet fabrički podešen za pretragu. Potom manipuliše pretragom, favorizujući u rezultatima svoje proizvode, koji se inače ne bi visoko kotirali. Zbog takvih postupaka EU ga je tri puta kaznila, ukupno s devet milijardi dolara.

Visoki zvaničnici EU još raspravljaju o predlozima koji bi mogli da budu deo novog zakona o „čuvarima kapija” interneta. Pošto će se na tapetu uglavnom naći američke kompanije, izvesno je da će on izazvati nove varnice između Vašingtona i Brisela. Neslaganje partnera sa dve strane Atlantika već je dovelo do odlaganja novih pravila za digitalno oporezivanje, koja treba da dovedu do pravednije raspodele poreza za tehnološke džinove – da ih plaćaju u zemlji u kojoj ostvaraju dobit umesto u „poreskim rajevima”.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), pod čijim okriljem se vode pregovori, saopštila je da se dogovor odlaže za sledeću godinu kako bi se otklonile političke nesuglasice između SAD, koje se protive „targetiranju” američkih kompanija, i evropskih zemalja, koje se zalažu za to da se te kompanije oporezuju tamo gde prave najveći profit. Francuska, Italija i još neke zemlje već imaju spremne domaće verzije zakona o digitalnom porezu, ali su pristale da odlože primenu dok se ne usaglasi globalni dogovor.

Bez obzira na sve, u EU raste politička volja da se reguliše tehnološka industrija. Brisel sprema i nacrt novih pravila za internet, prvi put posle dve decenije. Predlog zakona o digitalnim uslugama, koji se očekuje početkom decembra, trebalo bi da poveća odgovornost platformi za objavljivanje nelegalnog sadržaja ili prodaju zabranjenih proizvoda.

Nije samo Brisel nezadovoljan neograničenim rastom moći džinova interneta. Donji dom američkog Kongresa, u kojem dominiraju demokrate, zaključio je u izveštaju prošle sedmice da su oni zloupotrebili tržišnu nadmoć da nameću nepovoljne ugovore, naplaćuju ogromne provizije i izvlače vredne podatke od pojedinaca i firmi koje se na njih oslanjaju.

Kao rešenje je predložena izmena zakona o monopolu i rasparčavanje kompanija koje koriste dominaciju u jednom sektoru svoje delatnosti da nanesu štetu rivalima u drugom sektoru. Republikanci to ne podržavaju i nisu stali ni iza izveštaja, ali demokrate se nadaju da će ovi predlozi biti ozbiljno razmotreni ukoliko na predstojećim izborima pobedi Džo Bajden.

Komentari2
743bc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan
U Evropi mozda i bude nesto od toga, ali u Americi nema sanse - tamo je novac BOG u politici, a para vrti gde burgija nece...
Zeljko Adzic
Interesantan je postupak pred americkim Kongresom Gugla,Epla koji su hteli prolongirati sopstveni novac po ugledu na Bitkoin koji je spekulativ a ove kompanije imaju pokrice u ogromnim profitima...i to je dokaz da ne veruju dolaru a izmakli se kontroli i USA.Takve kompanije su kanceri danasnjice.Izbegavaju poreze a za njih placa srednja klasa.A nisu jedine internacionalne kom. koje tako rade.Ikea svake godine premesta centralu...u zavisnosti od visine poreza.Od koga je Trump ucio?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja