četvrtak, 28.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 27.10.2020. u 19:44 Tanja Vujić

Ruska flota čuvala iranski tanker

Pomoću ratnih brodova pod komandom Kremlja Teheran je obezbedio svoju isporuku nafte od zaplene zbog američkih sankcija
Иран­ски нафт­ни тан­кер у Пер­сиј­ском за­ли­ву (Фо­то EPA/Abe­din Ta­her­ke­na­reh)

Iranski tanker „Samah” spremio se ovih dana za isporuku nafte na istočnom Mediteranu drugačije nego njegov prethodnik „Adrijan Darija”, kojeg su britanski marinci u spektakularnoj noćnoj akciji zaplenili kod Gibraltara 4. jula prošle godine. Dramatični scenario – Vrhovni sud Gibraltara lane je odbio dva uzastopna zahteva Vašingtona za plenidbu „Adrijana Darije”, potom je supertanker sa 2,1 milion barela nafte vrludao Sredozemljem i konačno iskrcao tovar u sirijskoj luci Banijas – ove jeseni je izbegnut.

„Samah” je, naime, sredinom oktobra izabrao kraću rutu – preko Sueca – za istočni Mediteran. Nakon što je ušao u Sredozemno more, tanker „Samah”, dužine 274 metra, isključio je transponder (uređaj koji satelitskim prenosom podataka precizno ukazuje na lokaciju i destinaciju broda), čime je, u pomorskom žargonu, postao „nevidljiv”. Kretanje „Samaha” od Ormuskog prolaza do Crvenog mora i Mediterana budno su dotad pratili brojni zainteresovani akteri.

„Raspoloživi materijal ukazuje da je ’Samah’ plovio ka Siriji, i to u pratnji dva ruska ratna broda, od kojih je jedan razarač”, naveo je Vojnopomorski institut SAD na svom sajtu.

Satelitska osmatračnica na koju se poziva Vojnopomorski institut SAD snimila je pokret ruskog ratnog broda „Akademik Pašin” iz priobalja južne Sirije ka Suecu, baš u vreme pristizanja „Samaha”. „Pašin” i „Samah” izgleda da su se sastali sredinom oktobra, jer su na snimku jednog komercijalnog satelita u prolazu viđeni kako skupa plove ka severu Sirije. Prema tom snimku, „Pašin” i „Samah” nisu bili sami. Naime, „leđa” ovom nesvakidašnjem brodskom dvojcu držao je – pokazuju satelitski snimci – ruski razarač „Akademik Kulakov” iz klase „Udaloj”. Brod nalik „Samahu” viđen je potom 17. oktobra ujutru nadomak petro-terminala u luci Banijas. Tu negde, „Pašin” je zaplovio na zapad, ka Grčkoj, kažu posmatrači.

Razarač „Kulakov” ostao je nadalje van radara ovih izvora. Nakon ovog putešestvija, ruska mornarica objavila je vesti o manevrima na pučini kod Sirije, čiji je cilj, kako je navedeno, da se zaštiti „nesmetani prolaz civilnih brodova”. U okviru tih manevara izvedena je i simulacija prevencije komandoskog napada s podmornice na civilni brod.

Zapadni stratezi uočavaju novinu u ovoj plovidbi „Pašina”, „Samaha” i „Kulakova”. Ruska vojnopomorska pratnja za iranski tanker prvi je takav slučaj saradnje Moskve i Teherana u regionu istočnog Sredozemlja. Ukoliko taj prvenac postane praksa, komandoska dejstva protiv isporuka nafte režima pod američkim sankcijama postaće komplikovanija tema, smatraju zapadni eksperti.

U međuvremenu, koliko nafte će Iran uspeti da isporuči Siriji i drugim eventualno zainteresovanim kupcima, zagonetka je. I zbog „senke” ruskog razarača, i zbog nedavne odluke SAD da unilateralno zavede novi krug sankcija Iranu, ovog puta protiv njegovog finansijskog sistema, i 11 stranih spoljnotrgovinskih firmi osumnjičenih da posreduju u petro-izvozu Teherana.

Četvrti izvoznik u sastavu OPEK-a, s tapijom na najveće globalno nalazište prirodnog gasa (koje u Persijskom zalivu deli s Katarom), Iran je u prvom polugođu 2020. izvozio oko 800.000 barela nafte dnevno, otkrivaju podaci američke pomorskoinformativne kompanije „Tanker trekers”. U septembru, iranski izvoz nafte skočio je na 1,5 miliona barela (početkom 2018. proizvodili su 3,8 miliona barela dnevno), tvrdi isti izvor.

Ko su kupci? Zvanično – nema ih.

Izuzev odskora Venecuele, koja je, uprkos svemu, primila niz basnoslovnih tovara iranske nafte preko Atlantika.

Nezvanično, iranska nafta redovno stiže u blizinu iračke luke El Fav, gde se raznim tehnikama meša s domaćim crnim zlatom i zatim prodaje raspoloženim mušterijama, navodi „Volstrit džornal”. Na Zapadu otvoreno sumnjaju da Kina pod iznuđeno povoljnim uslovima već mesecima – nakon uvođenja američkih sankcija – obilato kupuje iransku naftu. Kina i Iran su, inače, ove godine sklopili ugovor o petro-saradnji za narednih četvrt veka. Nezvanični izvori bliski iranskom ministarstvu nafte tvrde da je Peking od Teherana od 1. juna do 21. jula ove godine kupio 8,1 milion barela sirove nafte tehnikom pretovara sirovine „s broda na brod”, javlja arapski portal „Ašark el Avsat”, čije je sedište u Londonu. Peking odlučno poriče ovu tvrdnju o basnoslovnim pretovarima nafte „s nevidljivog na nevidljivi” brod.

Komеntari4
e8185
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

naivna
Nije mi jasno kakve tu ima koristi Rusija?
Мр Радомир Шћепановић
Тако и треба! Свако нека продаје оно што има!
Леон Давидович
Морају се снаћи како би се колико толико заштитили од америчких санкција. Срећом није цео свет амерички полтрон.
Dusan T
U ovo vreme nije nista neobicno da se pomorski saobracaj stiti od piraterije. Britanska imperija je nastala na drzavno sponzorisanoj pirateriji u Karibima. To je u anglosaksonskoj krvi, tako da nije nista neobicno da je sprovode i njihovi prekomorski naslednici.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja