utorak, 24.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 27.10.2020. u 22:21

Odakle potiče porodica Stevana Mokranjca

Цр­ква у Мо­кра­њи (Фо­то С. Пе­тро­вић)

Svake godine na „Mokranjčeve dane” krajem septembra poštovaoci Stevana Stojanovića Mokranjca odlaze u selo Mokranju na natpevavanje horova. Ove godine toga nije bilo zbog epidemiološke situacije. Podsetimo se porekla velikog srpskog kompozitora.

Stevan Mokranjac (9. januar 1856–28. septembar 1914), rođen je u Negotinu. Preci su mu iz sela Mokranje. Selo je dobilo ime po vlažnom zemljištu na kome je podignuto. Naseljeno je od 1723. godine. Usled turskog zuluma, narod je bežao preko Dunava u Vlašku. Taj ispražnjeni prostor naseljavaju Srbi sa Kosova i iz Stare Srbije. Izbeglo stanovništvo, koje je živelo preko Dunava, na te prostore vraća se u doba Obrenovića. Tada se selo zvalo Milanovo, a 1903. godine mu je vraćeno staro ime.

Rodonačelnik porodice Stevana Stojanovića Mokranjca je Marko koji se u Mokranju doselio iz Prilepa 1780. godine. Bavio se obradom kamena, kao i mehandžijskim poslovima. Porodica Stojanović u Mokranji se pominje samo jednu generaciju, jer su se potomci preselili u Negotin.

Mokranja je od prvoga naseljavanja imala crkvu. Sadašnja crkva podignuta je na proplanku. Posvećena je Svetoj Trojici, a njena gradnja završena je 1872. godine. Do krova je visoka 13. metara, a sa zvonarom 23 metra. Crkva je imala crkveni hor u periodu od 1903. godine kada je u selu sveštenik bio Živojin Stanković. Pevali su celu liturgiju. Gostovali su u Beogradu i na dvoru kralja Petra.

Između dva svetska rata Mokranja je bilo jedno od najbogatijih sela u Krajini. Kuće su bile raskošnije nego u Negotinu. Vinogradari su, pored trgovaca, bili najimućniji stanovnici Krajine. Međutim, sa industrijalizacijom u selu su ostajali stari i iznemogli, tako da su mnoga ognjišta ugašena.

U selu postoji nekoliko izvora kvalitetne pijaće vode. Na dva kilometara od sela su Mokranjske stene. Kroz selo protiče Mokranjska reka koja se uliva u Timok.

Slobodan T. Petrović, Kladovo

Komentari4
20d21
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

неготинац
Отац С.М.је био из Мокрања а мајка из Сикола одакле је била и Чучук Стана.Сва насеља у и око Неготина се први пут у писаним изворима помињу за време турске владавине као део Видинског пашалука.Да су ови крајеви били насаљени одвајкада доказ су и насеља из Византијског доба(Егета,Ад Аквас)као и постојање локалитета из тог доба(Шаркамен).Прича о насељавању свих села придошлима са Косова је само делимично тачна.И у првој и другој сеоби Срба највећи део је отишао у Војводину тј,тадашњу Аустрију.
Miloš Obradović
Koliko ja znam Mokranje je sada vlaško selo.
PRADEDA
Uvek i bilo,ceo kraj,osim ponekih sklanjanja od raznih nedaca.
Грујица
Хвала господину Петровићу на уложеном труду око овог информативног чланка.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja