Predsednik Uzbekistana Šavkat Mirzijojev dekretom je naložio sveobuhvatan prelazak uzbečkog jezika sa ćirilice na latinicu. Ovaj nesvakidašnji potez čini se manje neobičnim onima koji poznaju istoriju ove države i njenu borbu da pronađe vlastiti identitet posle raspada Sovjetskog Saveza.

Dosadašnja jezička politika osamostaljenog Uzbekistana nije dala gotovo nikakve rezultate, jer se, iako je 1995. godine uzbečki jezik proglašen jedinim zvaničnim jezikom kako bi se potisnulo rusko nasleđe u novoj nezavisnoj državi, sva državna, kulturna i institucionalna komunikacija odvija na ruskom. Sada su državne institucije dobile nalog da oforme radnu grupu koja će predati plan za sveobuhvatni prelazak na uzbečko pismo zasnovano na latinici. Takođe je zacrtano da se državni aparat pobrine da se do 2030. godine u 80 odsto vrtića omogući upotreba uzbečkog jezika i poveća fond časova u školskoj nastavi.

U drugom delu uredbe zahteva se da svi vladini službenici do aprila iduće godine potvrde svoje znanje uzbečkog jezika. Još pre dve godine Ministarstvo pravde je predložilo izmenu zakona kojom bi bilo predviđeno kažnjavanje vladinih službenika zbog toga što ne koriste uzbečki jezik u pisanoj dokumentaciji. Istorijski posmatrano, taškentska elita školovana u ruskim školama degradirala je uzbečki jezik u praksi u sekundarni. Nacionalni jezik ostao je jezik nižih socijalnih slojeva.

Radna grupa na Državnom univerzitetu u Taškentu prošle godine je predstavila konačan nacrt uzbečke abecede zasnovane na latiničnom pismu. Abeceda ima 30 znakova, od kojih 29 slova i apostrof.

Problem je što je ruski jezik – jezik biznisa, pa će njegova uloga u korporativnom segmentu ovog dela sveta teško biti potisnuta, jer Uzbekistan ekonomski zavisi od Rusije. Pogotovo zato što je rusko visoko obrazovanje i dalje na najvišoj ceni: na univerzitetima u Rusiji trenutno boravi oko 25.000 studenata iz Uzbekistana. U Zajednici nezavisnih država, Šangajskoj organizaciji za saradnju, Evroazijskoj ekonomskoj uniji, Organizaciji dogovora o kolektivnoj bezbednosti i drugim regionalnim savezima – radni jezik je takođe ruski. Cela uzbekistanska politička, poslovna i kulturna elita je stekla obrazovanje na ruskom jeziku, a znanje ruskog jezika se tretira kao pripadnost privilegovanoj kasti.

Na uzbečkom jeziku još nema dovoljno dobrih udžbenika, jer ovaj jezik nije „izrastao” u moderan bogat jezik koji se koristi u pravnoj i političkoj komunikaciji. Lingvisti tvrde da savremeni uzbečki jezik neuspešno imitira sovjetski uzbečki rečnik i, između ostalog, uvodi neologizme.

Ova jezička previranja bila su posledica političkih zaokreta ove zemlje. Devedesetih godina prošlog veka Uzbekistan se približavao Turskoj i SAD, a od druge polovine protekle decenije Ruskoj Federaciji. Tako je spoljnopolitička orijentacija uticala na jezičku politiku. Kako njihov maternji jezik nije ukorenjen, čak je i učenje engleskog jezika „omelo” razvoj modernog uzbečkog jezika, pa je on ostao „zamrznut” i postao simbol „nerazvijenosti”.

Uzbeci su pisali arapskim pismom do kasnih dvadesetih godina 20. veka, zatim su prešli na latinicu, kao deo šire latinizacije turskih jezika, a onda su Sovjeti 1940. godine uveli ćirilicu. I posle raspada SSSR-a ova država je geopolitički lutala: od 1999. do 2005. Uzbekistan je bio član Organizacije za demokratiju i ekonomski razvoj (GUAM) sa sedištem u Kijevu. Ovaj klub postsovjetskih država, koji uključuje Gruziju, Ukrajinu, Azerbejdžan i Moldaviju, smatra se antiruskom i proameričkom strukturom. Do 2005. godine aerodrom Karši-Hanabad na jugoistoku države korišćen je kao baza američkog vazduhoplovstva. Te godine se dogodio novi geopolitički zaokret: Uzbekistan je napustio GUAM, postao član ODKB-a, a u bazi su Amerikance zamenili Rusi. Od 2012. godine, međutim, republika je suspendovala članstvo u ODKB-u, a bazu koristi isključivo vazduhoplovstvo Uzbekistana.

U maju 2018. godine republička vlada je ponovo pokrenula latiničnu reformu: vlasti su odlučile da odobre novu verziju latinice pre kraja 2018. godine. Nova latinica podseća na onu iz 1993. godine, koja se zvala „turska” verzija. Opšti je zaključak da će ova „nova” verzija latiničnog pisma „približiti Uzbeke abecedi drugih turskih jezika”.