nedelja, 29.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 29.10.2020. u 09:33 Borka Golubović-Trebješanin

Vraćanje plesu i igri kao ostvarenje sna

Rad sa Dunjom Jocić bio je istraživački, kaže Marija Bergam koja igra u plesnoj predstavi „Izgubljeni pejzaži“
Марија Бергам (Фотографије Александра Бергам)

Telo sve pamti, bio je spontani komentar glumice Marije Bergam koju smo gledali u plesnoj predstavi „Izgubljeni pejzaži” u koreografiji i režiji srpsko-holandske koreografkinje Dunje Jocić u izvođenju Bitef dens kompanije. Marija Bergam spojila je u svom umetničkom izrazu, zaista sve: glumu, balet, muziku, spisateljski dar. Uz sve to, ovu umetnicu karakterišu jednostavnost, skromnost, prefinjenost.

Rođena u Kotoru, poreklom iz obližnjeg suncem okupanog Stoliva u kojem njena porodična loza beleži tradiciju dugu nekoliko stotina godina, naša sagovornica rano se otisnula u svet umetnosti. Posle treće godine srednje baletske škole „Lujo Davičo” upisala je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde od prošlog oktobra radi kao stručni saradnik na predmetu glume uz redovnu profesorku Mariju Milenković.

Još kao studentkinja Marija Bergam osvojila je nagradu fonda „Dara Čalenić” za najbolju mladu glumicu u predstavi „Radnici umiru pevajući” na 57. Sterijinom pozorju. U međuvremenu ostvarila je brojne uloge na filmu, pozorištu, televiziji.

‒ Začudila sam se koliko sam se brzo vratila u formu u kojoj sam bila kao srednjoškolka. Rad sa Dunjom Jocić bio je istraživački. To što ona radi, zaista mi se dopada, jer to, zapravo, nisu plesne koreografije, svi pokreti koje smo pravili sklapani su na izvestan dramski način. Dunja Jocić priča priču kroz pokret i dosta su neobične, snažne, uzbudljive sve njene koreografije ‒ priča Marija Bergam, koja se kanila da studira i književnost, i podseća:

‒ Lik ambiciozne žene koju tumačim u predstavi je inspirisan ličnošću koja postoji. U pitanju je Nataša Vitamor, supruga Maksa Mora, jednog od osnivača transhumanizma. Pre početka rada na predstavi nisam ništa znala o ovom kontroverznom bračnom paru, tačnije nisam ništa znala o transhumanizmu. Moja ideja o posthumanizmu je bila neodređena, a asocirao me je na nešto hladno i dosadno. Velika greška! Po ko zna koji put mi se potvrdilo da se moramo čuvati predrasuda. Kada smo krenuli da radimo na predstavi i kada sam se upustila u istraživanje o transhumanizmu i posthumanizmu veoma sam se zainteresovala.

Reč je o ideologiji i unapređenjima, konstatuje umetnica, na polju nauke i tehnologije koja obećavaju da će čovek u budućnosti postati neko novo biće: nadčovek kako je pisao Niče na koga se onoliko pozivaju transhumanisti.

‒ Ispostavilo se da je tema veoma aktuelna i da se bavimo realnošću, a ne naučnom fantastikom kako se meni činilo na početku ‒ kaže Marija Bergam koja je do sada, mahom negovala dramski repertoar.

O tome kako vidi spoj glume i plesa kaže:

‒ Averbalni izraz je nešto što je meni najbliže i kroz šta se najlaške, najsnažnije izražavam. To je scenski izraz u kome se osećam najbolje i stoga je vraćanje plesu i igri u profesionalnim projektima ostvarenje mog sna. Bilo mi je teško kada sam prestala da se bavim plesom. Odustala sam od baleta najpre zbog povrede koja mi se više puta ponovila, ali nije to bilo presudno. Nisam bila spremna da odem u inostranstvo, a nisam videla budućnost plesa ovde. Plašila sam se da odem negde sa 15-16 godina, i to je jedan od razloga zašto sam polako počela da svoja interesovanja i strast preusmeravam na dramsku umetnost.

Marija Bergam od malih nogu bila je i deo studija „Stvar srca” Biljane i Mike Aleksića, a pozorišna publika gleda je kao Jelenu Lozanić u duodrami „Dve žene i jedan rat” Jelene Kajgo u režiji Aleka Conića.

‒ Jelena Lozanić, prijateljica Mabel Grujić, bila je supruga Džona Frotingama, trećeg najbogatijeg čoveka u Americi koji je bio zaljubljen u Srbiju. Frotingam i Jelena Lozanić su svoje bogatstvo trošili na pomoć srpskom narodu, na podizanje sirotišta, bolnica, institucija, finasiranje srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Rad na liku Jelene Lozanić mi je veoma prijao jer se uklopio u moj romanitizam. To su ljudi koji su suštinu svog postojanja pronašli u tome da pomažu drugima, ne misleći na sebe, svoja uživanja, komfor, trošenje svog bogatsva na svoje potrebe. Oni su smisao i radost pronalazili u tome da pomažu drugima, zato su te plemenite rečenice koje izgovaramo Vjera Mujović i ja za mene bile lekovite, kao i da se nađem u koži te junakinje.

Poseban utisak ostavio je na nju, kaže, i susret sa nekoliko žena koje su je jednom prilikom strpljivo čekale posle predstave:

‒ Kazale su mi da su došle iz nekog drugog grada da bi pogledale predstavu „Dve žene i jedan rat”. Želele su da mi kažu kako je njihovu baku odnegovala, obrazovala upravo Jelena Lozanić. Obraćale su mi se kao da sam lično gospođa Lozanić, sa puno emocija, reči zahvalnosti.

 Marija Bergam dodaje da je televizijska publika pamti po liku Maje Davidović u seriji „Senke nad Balkanom”.

‒ Nemam utisak o pularnosti, jer me ljudi, čini mi se, posmatraju kroz lik Maje. Zazirući od nje verovatno nemaju potrebu da mi priđu. Ljudi često poistovećuju glumce sa likovima koje tumače, u mom slučaju me doživljavaju kao temperamentnu gospođu, pomalo opasnu, i često sam u prilici da vidim da me je neko prepoznao ali da nema potrebu da to iskaže. Baš zbog toga sam se trudila da posle „Senki” biram uloge koje će mi dati prostor da koristim drugačija glumačka sredstva od onih koja su bila potrebna za Maju Davidović.Tako u novoj serija „Dvanaest reči” tumačim sasvim drugačiju junakinju: majku koja se sa dva deteta bori za spasenje porodice u teškoj životnoj situaciji ‒ priča Marija Bergam koja takođe priželjkuje i neku komičnu ulogu. 

Komentari1
3f9ad
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Мали Ђокица
Баш ме интересује како ћете објаснити шта је плес а шта игра. Нарочито шта је плесна представа. Има ли некога у Политици који ће се држати једног језика па макар и хрватског?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja