subota, 27.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 29.10.2020. u 11:02

Da li je Tramp ponovo favorit Kremlja

Председници Русије и САД на самиту Г20 прошле године (Фото EPA-EFE/MICHAEL KLIMENTYEV/SPUTNIK/KREMLIN POOL)

Odnosi Rusije i SAD za vreme mandata aktuelnog predsednika Donalda Trampa dostigli su još niži nivo nego pre 2016. godine, što je u 2019. potvrdio i ruski predsednik Vladimir Putin, rekavši da odnosi „postaju sve gori i gori”, tako da ovog puta, za razliku od pre četiri godine, opredeljenje Kremlja za ovog ili onog kandidata na izborima u SAD nije toliko jasno i očigledno, navodi portal američki-izbori.

Iako je američka obaveštajna zajednica u nekoliko navrata ove izborne godine izašla sa informacijom o ponovnom ruskom mešanju u demokratske procese SAD, pre svega kroz negativnu propagandnu kampanju protiv kandidata demokrata Džozefa Bajdena, pre četiri godine za Kremlj, Tramp je bio znatno drugačiji prema „ponudi na američkom političkom tržištu”, piše u analizi portala, prenosi Tanjug.

Aktuelni predsednik SAD Donald Tramp i kao tadašnji kandidat, zastupao je nekonvencionalan pristup prema američkoj spoljnoj politici, koji je, kako se dodaje, obuhvatao skepticizam prema vojnom angažovanju u inostranstvu, kao i dovođenje u pitanje NATO pakta sa američkim nacionalnim interesima.

Takođe, Tramp je pokazao afinitet prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i spremnost za poboljšanje odnosa ali i veću saradnju sa Rusijom.

Za razliku od kandidatkinje na prošlim predsedničkim izborima 2016. Hilari Klinton, čiji su stavovi o američkoj spoljnoj politici bili tradicionalistički i kose se sa ruskim nacionalnim interesima, za Kremlj je bio mnogo povoljniji izbor Trampa uz određenu dozu optimizma da će novi predsednik 'praktikovati ono što propoveda', iako je i dalje bilo upitno kako će on zaista upravljati SAD kada uzme vlast u svoje ruke.

Međutim, pokazalo se da su Trampova administracija i Kongres SAD u protekle četiri godine preduzeli ne samo mere koje su doprinele produbljenju suprotstavljenosti između Vašingtona i Moskve, već je Tramp to i potkrepljivao svojom retorikom tvrdeći da 'niko nije bio oštriji' prema Rusiji od njega.

SAD su za vreme Trampovog mandata pokrenule ograničenu intervenciju u Siriji 2017. i 2018, uvele dodatni set sankcija Rusiji, protivile se Severnom toku 2, naoružavale ukrajinske vlasti, a i, ističe se, povukle su se iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) u 2019. godini.

Zapravo, praksa je pokazala da Trampova spoljna politika sadrži elemente „promene i kontinuiteta”, dok ista ambivalentnost postoji u odnosu prema Moskvi, iako je sam Tramp nastavio da govori o želji da poboljša odnose sa Rusijom.

S druge strane, od kandidata za predsednika iz redova demokrata, Džozefa Bajdena, koji je Putina nazvao diktatorom, ne može se očekivati da će biti fokusiran na izgradnju dobrih ličnih odnosa sa ruskim kolegom, ali je najavio spremnost za saradnju sa Moskvom „u oblastima od zajedničkog interesa dveju zemalja”.

Jedan je svakako i kontrola naoružanja, u kojoj odluka Trampove administracije o povlačenju SAD iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa, rizikuje da ponovo otvori vrata trci u naoružanju, stoji u analizi i dodaje se da bi to bilo preskupo za Kremlj, imajući u vidu pad državnih prihoda Rusije usled niske cene nafte.

Uprkos oštroj „antiruskoj” retorici kod Bajdena, Putin je naveo spremnost da se postigne dogovor i o produženju trajanja Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja iz 2010. godine, za koji je predviđeno da istekne u februaru 2021, manje od mesec dana nakon inauguracije novog predsednika Sjedinjenih Američkih Država, zaključuje analizu portal američki-izbori.

Komеntari2
1841f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Matko
To je samo lažna dilema.
Muradin Rebronja
Napravili bi mu medveđu uslugu slično onoj kada je svojevremeno Šešelj " podržao" onog Josipovica. A "Kolindica" se onda upetljala ko pile u političku kučinu i tu je gde je sada.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja