petak, 15.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 02.11.2020. u 08:00 Zoran Milivojević
FORMULE ŽIVLjENjA

Zoran Milivojević za „Politiku”: Digitalna demencija

Tehnologija olakšava mnoge aktivnosti, što za skrivenu posledicu ima „atrofiju” mozga: nakon pojave digitrona mnogi bez njega ne umeju da množe; nekada su ljudi znali napamet desetine telefonskih brojeva, sada jedva dva
(Срђан Печеничић)

Poznato je da se ljudski mišići prilagođavaju onim aktivnostima za koje ih koristimo. Ako ih često koristimo za neke aktivnosti koje se ponavljaju, a koje zahtevaju snagu, mišići rastu – hipertrofiraju. Ako ih duže vremena ne koristimo, oni atrofiraju. Na taj način se naš mišićni sistem prilagođava našim aktivnostima.

Na vrlo sličan način funkcioniše i ljudski mozak: one radnje koje ponavljamo dovode do toga da se umnožava broj veza (sinapsi) između nervnih ćelija u nervnim putevima koji se koriste za datu aktivnost. Kada duže vremena te radnje ne ponavljamo, broj sinapsi se smanjuje. Drugim rečima, mozak se ponaša kao mišić: ako ga koristimo neuroni se bolje povezuju, a ako ga ne koristimo, smanjuje se broj veza. Ova osobina mozga da ekonomiše u prilagođavanju zahtevima naziva se neuroplastičnost.

Spoljna simulacija

U mozgu malog deteta postoje brojni urođeni programi, ali i veliki broj nervnih ćelija koje tek treba da izgrade međusobne veze i uspostave nervne puteve. Koji će nervni putevi u mozgu biti izgrađeni zavisi od spoljašnje stimulacije: ono što je stimulisano se izgrađuje i održava, a ono što nije, ne izgrađuje i smanjuje. Kako mozak bebe ili malog deteta najviše stimulišu roditelji, njegova organizacija nije rezultat prirode, već je on „socijalni mozak”.

Napretkom tehnologije i posledičnim ulaskom različitih sadržaja preko digitalnih ekrana u svet dece, postavilo se pitanje kako produžena izloženost digitalnim sadržajima utiče na razvoj dečjeg mozga. Mark Prenski je 2001. godine razvio tezu o digitalnim urođenicima i digitalnim došljacima. Pod došljacima se smatraju oni rođeni pre 1985. godine, čiji mozak se razvio bez prisustva digitalnih ekrana, i koji su počeli da koriste digitalnu tehnologiju nakon što im je mozak već bio formiran. Digitalni urođenici su oni koji su se rodili nakon te godine, tako da su rasli i razvijali se uz digitalne ekrane. O nekim negativnim aspektima rasta uz digitalne ekrane pisao je neuronaučnik Geri Smol u knjizi „Internet mozak”, koja je objavljena kod nas. A o tome kakve je negativne promene u generaciji mladih izazvala pojava „pametnih” telefona, dokumentovala je Džin Tvengi u knjizi „Internet generacija”.

Suština cele priče jeste u tome da nam tehnologija olakšava mnoge aktivnosti, što za skrivenu posledicu ima „atrofiju” našeg mozga. Uzmimo za primer pojavu digitrona. Pre njega ljudi su mnogo bolje računali, koristeći olovku i papir. Nakon pojave digitrona mnogi nisu u stanju da bez njega izvrše osnovne matematičke operacije kao što su sabiranje ili množenje. Slično je i s memorisanim brojevima telefona. Nekada su ljudi znali napamet desetine telefonskih brojeva, a danas jedan ili dva. U tom pravcu je i nova filozofija podučavanja koja smatra da mladi ne treba da pamte podatke, već samo da znaju gde da ih potraže, ako im ikada zatrebaju.

Na opasnost atrofije naših mozgova zbog toga što naše mentalne funkcije sve više delegiramo raznim digitalnim pomagalima upozorio je neuronaučnik Manfred Spicer svojom knjigom pod nazivom „Digitalna demencija”.

Spicer je za primer uzeo korišćenje dži-pi-es uređaja na mobilnim telefonima koji nas navigavaju do željenog odredišta. Ukucate željenu adresu i samo pratite glas iz telefona koji vam govori kada i gde treba da skrenete da biste stigli do cilja.

Mozgu treba vežba

U vezi sa tim Spicer navodi jedno istraživanje koje se bavilo snalaženjem u prostoru. London je megapolis s preko 25.000 ulica, a oni koji žele da polože ispit za taksistu u Londonu moraju da ih sve nauče napamet za šta im treba oko dve godine pripreme. Oni koji su uspeli u tome u odnosu na one koji su pali na ispitu i na vozače autobusa, imali su za 50 odsto uvećanu strukturu u mozgu koja se naziva hipokampus, a koja je odgovorna za memoriju i orijentaciju u prostoru. To je potvrda ideje da je mozak „mišić” i da raste, ako vežbamo.

Preterano oslanjanje na digitalna pomagala ne samo da deluje atrofično na naše mozgove, nego smanjuje i naše mentalne sposobnosti. Nekoliko istraživanja je pokazalo da se poslednjih decenija smanjuje kolektivni količnik inteligencije, to jest da su ljudi pre pedeset godina bili inteligentniji od nas.

Kako smatra da delimično atrofirani mozgovi brže propadaju u starosti, Spicer smatra da će oko 2050. godine, biti duplo više demencija nego danas.

Komеntari18
6e8d0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milisav
U citanju je lek i spas za svaki mozak
Petar V. Terzic
Albert Ajnstajn je govoro da je u procesu edukacije vaznije uciti mlade kako da misle nego da uce gradivo napamet-gomilajuci masu cinjenice u mozgu. "Masta je vaznija od znanja", kaze A. Ajnstajn. Kad ga je prijateljica pitala koliko je 9x8, on je odgovorio da to ne zna, ali to moze da nadje u svakom matematickom prirucniku. No, ona ga je i dalje pitala: da li moze da zapamti njen broj telefona 24361. On joj je kao iz topa odgovorio: "Pa sta je tu komplikovano. To su dva tuceta i 19 na kvadrat"!
Berislavci
Covekov mozak je velika ljudska tajna.Kant je govorio da je najveci skandal za ljudskim mozak to sto ne mozemo dokazati postojanje objektivne fizicke realnosti. Hajdeger ga je kritikovao I zakljucio da je veci skandal traziti istinu na osnovu cinjenica umesto da je trazimo na osnovu njihovog tumacenja. Dok je Ajnstajn tvrdio da cinjenice objektivno postoje ma sta mi o njima mislili, Dostojevski kaze da 50% zavisi kako ih tumacimo, a Nice kaze da cinjenica ne postoje, vec samo njihovo tumacenje.
Branislav
Ne znam tablicu množenja, ali znam u Excel-u da napravim kratku formulu koja množi dva broja i zato starije kolege misle da sam programer!
Зоран Маторац
Годинама гледам Слагалицу, квиз на РТС1, и у последње време ме чуди, чак љути, кад такмичар решава математички проблем па напише, рецимо, (25*9) + 8. Ставља производ у заграду! Елементарно незнање.
Миодраг Стојковић
Волим да играм ШАХ, и приметио сам кад дуже не играм , да тада много теже налазим решења и комбинације , па после неког времена играња вратим се у форму. Тако да се слажем да и мозак функционише као билдовање мишића тела.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja