Danas ih ima najrazličitijih, od onih koja zasenjuju svojom veličinom i zvukom, okačenih u zvonicima crkava, do malih, ukrasnih ili onih u vidu igračaka za najmlađe.

Zvono je, po nekim podacima, stvoreno pre više hiljada godina i od onda je nerazdvojni pratilac čoveka. Za njega su znali drevni Egipćani, a u njihovo vreme ljudi su ga najčešće stavljali oko vrata životinja kao svojevrsnu zaštitu od zlih duhova.

U maloj Aziji zvono je tokom vekova „preraslo” u amajliju u obliku oka, poznate kao zaštitnika od zla, koja je u Turskoj i danas jako popularna.

Na početku hrišćanstva u crkvama su se zvona koristila ne samo za obeležavanje smrti neke osobe, već i za „teranje” zlih duhova od duše umrlog. Zvona su praktično od svog nastanka do danas korišćena da bi zaštitila dobro od lošeg i zvonjava je mogla da se čuje tokom vekova koji su iza nas kad god je stanovništvu pretila neka opasnost. U slučaju ratova, oluja, ili bolesti, najčešće kuge, zvona su imala upozoravajuću i zaštitničku ulogu.

Dugo se verovalo da zvuk zvona lekovito deluje na različite bolesti, pa su se ona u 17. i 18. veku koristila u mnogim zemljama Evrope i ostalog dela sveta za lečenje različitih zdravstvenih tegoba – od oboljenja kože do ludila.

Zvonjava u zvonicima crkava čula se i kad god se desio neki zločin, a takođe i u slučaju kad je bila neophodna pomoć stanovništva u odbrani od poplave ili neke druge opasnosti.

Od pre nekoliko vekova zvuk zvona počeo je da obeležava i druge važne događaje u životu ljudi. Tako je zvonjava postala neizostavna prilikom venčanja, pa i danas u mnogim zemljama svadba ne može da se zamisli bez zvuka zvona.

Zvona su najčešće pravljena od metala, a nekada su majstorima bili potrebni meseci da bi izradili monumentalne primerke visoke više od dva metra i teške nekoliko stotina kilograma. U novije doba, pronalaskom drugih materijala, počela su da se izrađuju i manja zvona, čak i minijaturne varijante.

I u 21. veku zvona su sačuvala svoje mesto u životu čoveka. Posle više hiljada godina korišćenja zvona se i danas najčešće upotrebljavaju za obeležavanje važnih događaja, ali i kao upozorenje na moguću opasnost.