nedelja, 29.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 29.10.2020. u 20:05 Boško Jakšić

Bliski istok strepi od izbora u SAD

Pobeda Džoa Bajdena bi donela promene, a najveća od njih bi mogla da bude u odnosima prema Iranu
Доналд Трамп показује саудијском принцу Мухамеду мапу с оружјем које ће му продати (Фото EPA-EFE/Kevin Dietsch)

Američke predsedničke izbore Bliski istok očekuje podeljen. Za razliku od običnih ljudi koji žive po ratnim zonama Sirije, Jemena i Libije ili u nestabilnim društvima Iraka i Libana – kojima ništa ne znači da li će u Belu kuću Donald Tramp ili Džo Bajden, liderima regiona je vreme do 3. novembra ispunjeno strepnjom.

Vladajuće elite Izraela i konzervativnih monarhija Zaliva priželjkuju da na vlasti u Vašingtonu ostane republikanac koji izlaskom iz nuklearnog sporazuma s Iranom i politikom „maksimalnog pritiska” pokušava da izoluje Teheran.

Tramp se hvali da je učinak bliskoistočne politike njegove administracije veći od svega što su njegovi prethodnici učinili. Pomogao je da Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein – zemlje koje nikada nisu bile u ratu s Izraelom – uspostave diplomatske odnose s jevrejskom državom.

Lansirao je „posao veka”, mirovni plan ponuđen Izraelcima i Palestincima, skrojen isključivo u interesu izraelske desnice. Posle serije poklona premijeru Benjaminu Netanijahuu – priznanja suvereniteta nad Jerusalimom i okupiranim sirijskim Golanom, bez davanja ikakvih ustupaka Palestincima – nije neobično to što su mu u Izraelu veoma naklonjeni.

Zahvalnost Tel Aviva, Rijada ili Abu Dabija propraćena je obazrivim sumnjama u nekim arapskim prestonicama i otvorenim gnevom u Ramali, gde je locirana vlast palestinskog predsednika Mahmuda Abasa, koji Trampovu politiku doživljava kao zaveru da se palestinsko pitanje skine s dnevnog reda, a Palestinci izoluju u svom decenijskom beznađu.

U Amanu su zabrinuti da bi najavljena izraelska aneksija trećine okupirane Zapadne obale, potez koji Tramp ohrabruje, mogla da donese novu nestabilnost u regionu. U Bagdadu strahuju da bi nastavak povlačenja američkih vojnika iz Iraka izazvao haos koji pogoduje radikalnim islamistima.

Na svim tim frontovima pobeda kandidata demokrata nagovestila bi promene, a najveća bi mogla da bude u odnosima prema Iranu.

Bajden je dao do znanja da bi da poravna štete načinjene jednostranim napuštanjem dogovora s Iranom, koji najveći deo sveta smatra krunskim doprinosom stabilnosti regiona, i da bi da se vrati diplomatiji. To bi mu omogućilo i ublažavanje odnosa sa saveznicima iz EU, koji su za spasavanje nuklearnog sporazuma.

Bajden smatra da je Tramp zavođenjem novih sankcija Iranu više izolovao Ameriku nego režim ajatolaha i da je doprineo jačanju tvrdog konzervativnog krila u Teheranu, koje iz rasta tenzija u odnosima sa SAD izvlači poene za sebe. To potvrđuje i ocena predsednika iranskog parlamenta Mohamada Baker Kalibafa da nije bitno ko će pobediti u novembru, pošto je „američka mržnja (prema iranskom režimu) duboko ukorenjena i u osnovi neće biti zaokreta američke politike”.

Izvesno je, međutim, da bi povratak SAD nuklearnom sporazumu i ukidanje sankcija ublažili ovakve tvrde stavove, pa bi, po poslednjim istraživanjima, većina Iranaca volela da se Bajden useli u Belu kuću. Tome se nadaju i ekonomski eksperti, očekujući da bi iranski izvoz nafte mogao da dostigne dva miliona barela dnevno, što bi oporavilo privredu.

Zaokret bi bio praćen zahtevom da izraelska desnica odustane od aneksije ili nastavka kolonizacije okupiranih teritorija, ali bi podržao normalizaciju odnosa Izraela i onih Arapa koji u tome prepoznaju sopstvene interese.

Eksperti procenjuju da bi se Bajden više posvetio pitanju palestinskih prava kako bi se oživeo zamrznuti mirovni proces, naravno – u bliskim konsultacijama s Izraelom.

Bajden u Beloj kući svakako ne bi bio dobrodošao rasplet saudijskom prestolonasledniku Muhamedu bin Salmanu, koji zbog represije u svojoj zemlji i sumnji da je naručilac ubistva novinara Džamala Hašogija predstavlja balast američkom liberalnom establišmentu. U okvire Bajdenovog „preispitivanja” odnosa s Rijadom spadaju i pozivi Kongresa SAD da se obustavi američka pomoć saudijskom vojnom angažovanju u Jemenu.

Svi lideri regiona čiji se odnosi s Trampovom administracijom opisuju kao srdačni imaju razloga za brigu ako pobedi Bajden. „Od Egipta, možda Turske, definitivno Saudijske Arabije i Emirata”, kaže Kirsten Fontenrouz, bivši direktor za poslove Zaliva u Trampovom Savetu za nacionalnu bezbednost. „Bajdenova administracija pokušala bi da ograniči njihove narudžbine naoružanja i svakako bi bilo manje zvaničnih poseta”.

Spoljna politika retko odlučuje američke izbore. Džordž Buš Stariji dobio je hladni rat, ali je izgubio Belu kuću. Ali, krize poput bliskoistočnih i osećaj da su SAD nemoćne da ih reše mogu da odrede gubitnika. Pitajte Džimija Kartera.

Komentari3
77dd8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

tja
Sadasnja politika Amerike prema Palestincima ako se ne promeni prakticno znaci ce ih lisiti svake mogucnosti da ce ikad dobiti svoju drzavu.
zdravko logika
Svaki put isto. Sta ako ovaj ili onaj pobedi ? Bice kao i do sada , isto . Bogati ce ostati bogati , sirotinja ce ostati sirotinja . A sta ce se promeniti , e o tome sigurno necemo saznati preko novine , a pogotovu ne u Srbiji . Bivsi predsednik SAD-a Ruzvelt : Upolitici se nista ne desava slucajno .
Zvezdan
Dzordz Bus nije dobio hladni rat vec njegov prethodnik Regan zajedno sa Tacerovom koja je "zavela" Gorbcova. Bus je preuzeo predsednistvo manje od godinu dana pre pada Berlinskog zida . Izgubio je izbore je je Klinton igrao na kartu ekonomije. Karter je izgubio izbore zbog neuspele akcije oslobadjanja talaca i mada je pescana oluja doprinela najvise tome osacaj ponizenja je ostao i Karter je izgubio. Tramp po Americkim standardima "miroljubiv" ali se ne libi da "zvekne" dronom kad treba.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja