nedelja, 13.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
INTERVJU: SEBASTIJAN SOSA, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji

Prošli ste bolje od drugih – rizici ostaju

Novi aranžman uz uslov ambicioznog programa strukturnih reformi
(Фо­то Танјуг/Сава Радовановић)

Srpske vlasti su izrazile interesovanje za novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Rekli su i da im nije potrebno finansiranje MMF-a, pa bi novi program mogao biti naslednik aktuelnog instrumenta za koordinaciju politike (PCI). Novi aranžman mogao bi da pomogne Srbiji u sprovođenju politika za jačanje makroekonomske stabilnosti i otpornosti finansijskog sistema i istovremeno signalizira posvećenost reformama. Pored sporazuma o makroekonomskim i finansijskim politikama, za novi aranžman biće potreban ambiciozan program strukturnih reformi koji bi mogao da odobri MMF, kaže u razgovoru za „Politiku” Sebastijan Sosa, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji.

Aktuelni program Srbije i MMF-a privodi se kraju. Koliko ga je Srbija uspešno sprovela s obzirom na pogoršanje ekonomskih prilika zbog pandemije?

Instrument za koordinaciju politike bio je na dobrom putu pre nego što je što je kovid 19 pogodio srpsku ekonomiju.

Naglo pogoršanje spoljnih i domaćih ekonomskih uslova izazvano pandemijom zahtevalo je prilagođavanje ciljeva za ostatak programa, koji ističe u januaru 2021. Dakle, fokus programa prebacio se na podršku ekonomiji u krizi uz očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, upravljanje rizicima i zaštitu ranjivih grupa. Da bi ublažile ekonomski i socijalni uticaj pandemije, srpske vlasti su primenile brz i dobro osmišljen odgovor politike. Fiskalni paket, uključujući povećane troškove za zdravstvo, odlaganje poreza, subvencije zarada, univerzalne novčane transfere i šemu državnih garancija za bankarske zajmove malim i srednjim preduzećima, bio je među najvećima u Evropi. Narodna banka Srbije (NBS) doprinela je odgovoru smanjivanjem ključne kamate i ubrizgavanjem likvidnosti u bankarski sistem, istovremeno uvodeći moratorijum na otplate bankarskih zajmova i dalje mere za očuvanje finansijske stabilnosti. Ovaj snažni odgovor odigrao je važnu ulogu u podršci ekonomiji tokom krize. Pandemija kovida 19 takođe je uticala na napredak na planu strukturnih reformi koji podržava PCI. Sprovođenje reformi u nekim važnim oblastima značajno kasni.

Koliki će biti pad BDP-a ove godine, a kakve su projekcije za narednu?

Nakon naglog smanjenja u drugom kvartalu 2020. godine usled šoka izazvanog kovidom 19, ekonomska aktivnost je povećana – delimično zbog velikog fiskalnog paketa koji je podržan monetarnim i finansijskim merama primenjenim kao odgovor na krizu. Naše najnovije projekcije predviđaju realno smanjenje BDP-a od 1,5 odsto u 2020. godini i ponovni skok u 2021. godini, uz predviđeni rast od pet procenata. Menjali smo projekcije tokom cele godine, a rizici naviše i naniže ostaju visoki zbog nepredvidivog toka epidemije i povezani su s poremećajima u Srbiji i njenim trgovinskim partnerima.

Tema nedavnih onlajn razgovora bili su budžet za 2021. i rebalans za ovu godinu. Šta je u tom pogledu dogovoreno?

Ukupni fiskalni deficit u 2020. godini dostići će skoro devet procenata BDP-a, u poređenju sa 0,5 odsto BDP-a u početnom budžetu, što je posledica troškova fiskalnih mera primenjenih kao odgovor na krizu i pada prihoda usled niže ekonomske aktivnosti. Očekuje se da će se javni dug, koji je neprekidno opadao pre pandemije, povećati 2020. godine na skoro 60 procenata BDP-a. Misija MMF-a se sa vlastima dogovorila oko ključnih parametara budžeta za 2021. godinu. Ovaj budžet mora da uspostavi ravnotežu između ekonomskog oporavka i fiskalne odgovornosti. S obzirom na očekivani ekonomski oporavak, smanjenje ukupnog fiskalnog deficita na tri procenta BDP-a bilo bi prikladno i osiguralo bi da javni dug u procentima BDP-a nastavi jasan put opadanja, nakon privremenog povećanja u 2020. godini.

Međunarodni monetarni fond je više puta u ovoj godini ponovio da rast plata i penzija u 2021. treba ograničiti. Da li ste ostali pri tom stavu i tokom prethodnih razgovora? Podsećam da naši zvaničnici najavljuju povećanje i jednih i drugih.

U okviru budžetskog plana koji predviđa deficit od najviše tri procenta BDP-a, složili smo se o potrebi jačanja javnih investicija, uključujući zelene investicije, koje će podržati oporavak i podstaći potencijalni rast. Da bismo stvorili prostor za povećanje investicija i s obzirom na povećane fiskalne rizike, uključujući i problematična državna preduzeća, rekli smo da bi povećanje plata u javnom sektoru trebalo da bude ograničeno 2021. godine. To će osigurati da se masa zarada u javnom sektoru kao udeo u BDP-u smanji na održiviji nivo, nakon porasta u poslednje tri godine. Penzije bi trebalo da rastu u skladu sa nedavno uvedenim pravilom indeksacije, zasnovanom na takozvanoj švajcarskoj formuli, a da se izbegavaju dodatna ad hok povećanja ili isplate. Na kraju, preporučili smo da fiskalne rizike koji potiču od državnih preduzeća treba pažljivo pratiti i da svaka podrška ovim kompanijama treba da se pruži transparentno kroz budžet.

Postoje li mogućnosti u budžetu za sledeću godinu za novu pomoć privredi?

Kao što je ranije pomenuto, verujemo da bi budžet za 2021. godinu trebalo da uspostavi ravnotežu između podrške tekućem oporavku i povratku održivijem fiskalnom deficitu. Budžet mora dati prioritet javnim ulaganjima da bi podržao oporavak. Na monetarnom frontu, sa inflacijom u donjoj polovini cilja, preporučili smo kontinuirano prilagođavanje, kao i podršku likvidnosti bankama i finansijskim tržištima po potrebi. Treba napomenuti da je u Srbiji u 2020. godini predviđen pad BDP-a od 1,5 odsto, manje nego u većini evropskih zemalja, a prema osnovnom scenariju, predviđamo relativno snažan oporavak 2021. godine. Međutim, ukoliko se pandemija produži ili njen uticaj bude jači od očekivanog, možda će biti potrebne dodatne mere podrške. U tom slučaju, bilo koji dalji podsticaj treba usmeriti na preduzeća i domaćinstva kojima je najpotrebnija.

Kako ocenjujete predviđeni nivo investicija u budžetu za 2021?

Očekujemo da će se javne investicije povećati na više od 5,5 procenata BDP-a 2021. godine. Ovo povećanje, u velikoj meri u infrastrukturnim projektima, pomoći će u otvaranju radnih mesta, podržaće oporavak i podstaći potencijalni rast Srbije. Naravno, obezbeđivanje dobrog kvaliteta investicionih projekata i dalje je neophodno. To zahteva dalje napore na poboljšanju okvira za upravljanje javnim investicijama u Srbiji, osiguravajući pravilno određivanje prioriteta, procenu, sprovođenje i praćenje projekata kapitalne potrošnje. Najnoviji fiskalni monitor MMF-a, objavljen u oktobru 2020, tvrdi da su javne investicije zaista moćno sredstvo za ograničavanje ekonomskih posledica pandemije i postavljanje temelja za otporniju ekonomiju ulaganjem u radno bogate, visoko produktivne i zelene aktivnosti.

Koliko ste zadovoljni sprovedenim reformama u javnim preduzećima, poreskoj administraciji i drugim oblastima koje nadgledate?

Napredak u sprovođenju strukturnih reformi bio je mešovit. Napredak je postignut u modernizaciji poreske administracije, jačanju okvira za javne investicije i praćenju i upravljanju fiskalnim rizicima, ali i dalje su potrebni napori. Pozdravljamo privatizaciju Komercijalne banke, za koju se očekuje da će biti završena do kraja 2020. Istovremeno, došlo je do kašnjenja u sprovođenju reformi u određenim oblastima, posebno tokom pandemije. Na primer, reforme na jačanju upravljanja državnim preduzećima i za razvoj tržišta kapitala suočene su sa značajnim kašnjenjima, dok su reforme zapošljavanja u javnom sektoru i sistemu zarada takođe u javnom sektoru napredovale vrlo sporo.

Zbog pogoršane ekonomske situacije, mnoge države, uključujući i Srbiju, dodatno se zadužuju i povećavaju svoj javni dug. Koliko je to rizično za nas?

S obzirom na nepovoljan ekonomski uticaj pandemije, MMF je savetovao zemljama širom sveta da primene snažne fiskalne i monetarne podsticaje. Zahvaljujući fiskalnoj disciplini u poslednjih nekoliko godina, Srbija je imala dovoljno prostora da na pandemijsku krizu odgovori velikim paketom fiskalnih mera. Sprovođenjem ovih mera fiskalni deficit u 2020. godini podiže se na skoro devet procenata BDP-a, dok će se i javni dug takođe značajno povećati. Međutim, očekuje se da će javni dug ostati ispod 60 procenata BDP-a. S obzirom na predviđeni ekonomski oporavak 2021. godine i privremenu prirodu fiskalnih mera, fiskalni deficit bi se trebalo smanjiti na oko tri procenta BDP-a sledeće godine. To podrazumeva da bi javni dug u procentima BDP-a trebalo da nastavi sa jasnim trendom opadanja 2021. godine.

Komеntari0
38753
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja