Slučajne šetače koji su se u večernjim satima obreli na Adi Ciganliji iznenadila je lisica koja se pojavila niotkuda. Dotrčala je do betonske kante za smeće i uhvativši komad hrane utekla od iznenadnih posetilaca i nestala u noći. To što je otrčala dobro je, kaže Zoran Kocić, predsednik Lovačkog udruženja Beograd, jer potvrđuje da nije besna. Da je lija bez straha prišla ljudima i umiljavala se oko njih, bio bi to znak za uzbunu. Jer, to je jedan od neprirodnih načina ponašanja ove životinje kada je zaražena besnilom.

– U poslednjih 10, 15 godina u Beogradu nije bilo lisica zaraženih besnilom, ali je upravo to umiljavanje i približavanje ljudima jedna od glavnih karakteristika ove bolesti. Lisice su vrlo plašljive, osetljive, pametne i lukave životinje i u samom su vrhu životinjskog carstva po inteligenciji. U gradu ih ima svuda, u predgrađima, blizu šuma, ali se mogu naći i u samom centru. Uglavnom su noćne životinje, tada idu u lov pa ih ljudi zato često ne sreću – objašnjava Kocić i ističe da zbog toga ne čudi što lisica ima i na Adi Ciganliji i na Adi Huji, a mogu se ponekad naći čak i na Terazijama. One su autohtone životinje. Žive tamo gde se rode i love u krugu od kilometar, dva.

– Love pacove, miševe, u prirodi fazane, ponekad u predgrađima uđu i kokošarnik. Idu za hranom pa ih ima i oko kontejnera i kanti za smeće. Zbog toga što love miševe i pacove znatno utiču na smanjenje populacije glodara pa su i neka vrsta „čistača” u prirodi – kaže Kocić.

Ženka lisice okoti kao i keruša između četiri i šest mladih i sama ih odgaja. Živi u jamama iskopanim u zemlji gde čuva i plen.

– Duboko u jami ona ima i svoj „frižider” gde ostavlja rezerve hrane. U slučaju da ulovi pet fazana, ona će svih pet ostaviti u toj svojoj hladnoj komori da bi, ako nema ulova, njima prehranila mlade. To samo govori u prilog koliko je ona inteligentna. Ljudi ne treba da je se boje jer se ona plaši njih i beži čim ih ugleda, ali moraju da znaju da je ovo i njena sredina. Lisice i zečevi su autohtone životinje na ovim prostorima za razliku od šakala koji su poslednjih desetak godina stigli iz Azije i Afrike, naselili naše krajeve i trenutno prave haos – ističe Kocić.

U slučaju da neko otkrije uginulu lisicu o tome može da obavesti JP „Veterinu Beograd” čije ekipe „Zoo-higijene” će je ukloniti.

– U Beogradu već godinama nema besnila, a zato su zaslužna vakcinacija pasa i mačaka, kao i program koji se već decenijama sprovodi, a koji podrazumeva vakcinaciju lisica bacanjem mamaca, odnosno granula iz aviona – rekao je Budimir Grubić, direktor JP „Veterina Beograd”. Ovaj program finansirale su Republika Srbija i Evropska unija

Prvi u regionu u borbi protiv besnila

Srbija je prva zemlja u regionu koja još od 2010. godine sprovodi takozvanu peroralnu vakcinaciju lisica i drugih divljih mesojeda protiv besnila. To podrazumeva bacanje mamaca iz aviona u kojima se nalaze sredstva protiv besnila.

To je rezultiralo drastičnim smanjenjem broja zaraženih životinja na našim prostorima.

Primera radi, od 2000. do 2010. godine u Srbiji je registrovano oko 200 životinja godišnje zaraženih besnilom, a od toga su 85 odsto bile divlje životinje. Od tog broja divljih životinja 95 odsto činile su lisice. Posle primene ovog programa za samo tri, četiri godine broj životinja zaraženih besnilom sveo se na 13.