nedelja, 13.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Vi­še od 3,8 mi­li­o­na lju­di u Sr­bi­ji ko­ri­sti in­ter­net

Većina korisnika svetske informatičke mreže traženje podataka, razgovore i razmenu poruka obavlja preko telefona
(Фото Н. Марјановић)

Sva­ko­dnev­no ili go­to­vo sva­kog da­na vi­še od 3,8 mi­li­o­na lju­di u Sr­bi­ji ko­ri­sti in­ter­net a svet­skoj in­for­ma­tič­koj mre­ži naj­če­šće pri­stu­pa­ju pre­ko te­le­fo­na tač­ni­je vi­še od 80 od­sto, de­vet od­sto – pre­ko lap­to­pa, a se­dam pro­ce­na­ta pre­ko ta­ble­ta. Ra­ču­na se da lju­di pu­tem in­ter­ne­ta raz­me­ne ne­ko­li­ko bi­li­o­na po­ru­ka dnev­no. 

Po­da­ci Re­pu­blič­kog za­vo­da za sta­ti­sti­ku go­vo­re da je u po­sled­nja tri me­se­ca 36 od­sto ko­ri­sni­ka in­ter­ne­ta ku­po­va­lo, od­no­sno po­ru­či­va­lo ro­bu ili uslu­ge pu­tem in­ter­ne­ta, a vi­še od tre­ći­ne in­ter­net po­pu­la­ci­je u Sr­bi­ji ko­ri­sti­lo je ove go­di­ne uslu­ge e-upra­ve. Naj­no­vi­ji po­da­ci na­ci­o­nal­nog sta­ti­stič­kog za­vo­da, ob­ja­vlje­ni po­vo­dom 29. ok­to­bra, Me­đu­na­rod­nog da­na in­ter­ne­ta, ot­kri­va­ju da 94 od­sto sta­nov­ni­štva po­se­du­je mo­bil­ni te­le­fon, ne­što vi­še od po­lo­vi­ne ima lap­top, a 81 pro­ce­nat do­ma­ćin­sta­va u Sr­bi­ji ima pri­klju­čak za in­ter­net. Oče­ki­va­no, za­stu­plje­nost in­ter­net pri­ključ­ka naj­ve­ća je u Be­o­gra­du i iz­no­si 94 od­sto, u Voj­vo­di­ni ona iz­no­si 75 pro­ce­na­ta, dok u Šu­ma­di­ji, Za­pad­noj Sr­bi­ji i Ju­žnoj i Is­toč­noj Sr­bi­ji iz­no­si 77 od­sto. 

Za po­tre­be po­slo­va­nja, in­ter­net ko­ri­sti 99,8 od­sto pred­u­ze­ća u na­šoj ze­mlji, dok veb-sajt po­se­du­je 83 od­sto njih. Da su dru­štve­ne mre­že sve pri­sut­ni­je u po­slo­va­nju, go­vo­ri i po­da­tak da je ne­ku od po­pu­lar­nih so­ci­jal­nih mre­ža za po­tre­be po­slo­va­nja ko­ri­sti­la po­lo­vi­na fir­mi. 

Naj­no­vi­je is­tra­ži­va­nje Krov­ne or­ga­ni­za­ci­je mla­dih Sr­bi­je po­ka­zu­je da se naj­ve­ći broj mla­dih – čak 98 od­sto njih, o sve­tu oko se­be in­for­mi­še pre­ko in­ter­ne­ta, od­no­sno pre­ko in­for­ma­tiv­nih por­ta­la i dru­štve­nih mre­ža. Tek sva­ka dru­ga mla­da oso­ba gle­da te­le­vi­zi­ju, osam od­sto njih či­ta dnev­ne no­vi­ne, ne­što ma­nji pro­ce­nat ku­pu­je ne­delj­ni­ke, a sve­ga tre­ći­na ima in­sta­li­ra­ne „njuz” apli­ka­ci­je (mo­bil­ne apli­ka­ci­je za ve­sti) na te­le­fo­nu. Vi­še od 90 od­sto mla­dih ima pro­fil na „Fej­sbu­ku” i „In­sta­gra­mu”, tre­ći­na ko­ri­sti „Tvi­ter”, če­tvr­ti­na „Tik­tok”, a pe­ti­na „Link­din”. Naj­ve­ći broj njih ko­mu­ni­ci­ra pre­ko di­rekt­nih po­ru­ka na „In­sta­gra­mu”, a po­tom pre­ko „vaj­be­ra”, „fej­sbuk me­sin­dže­ra” i „vo­ca­pa”. 

Stu­di­ja por­ta­la „Sta­ti­sta” sve­do­či da in­ter­net ko­ri­sti pre­ko 4,57 mi­li­jar­di lju­di na sve­tu i pod­se­ća da je svet­ska mre­ža na­pra­vi­la re­vo­lu­ci­ju na po­lju ko­mu­ni­ka­ci­je, po­ve­zu­ju­ći lju­de na ve­li­kim uda­lje­no­sti­ma. 

„Elek­tron­ska po­šta je sa­mo je­dan od na­či­na na ko­ji se ko­mu­ni­ka­ci­ja me­đu lju­di­ma pro­me­ni­la, a ana­li­za ’Sta­ti­sta’ po­ka­zu­je da lju­di na pla­ne­ti dnev­no raz­me­ne vi­še od 300 mi­li­jar­di mej­lo­va. Pret­po­stav­ka je da, ka­da uzme­mo u ob­zir ’vaj­ber’, ’Fej­sbuk’, ’In­sta­gram’ i sve po­pu­lar­ni­ji ’Tik­tok’, ci­fra iz­no­si ne­ko­li­ko bi­li­o­na po­ru­ka”, ob­ja­šnja­va Fi­lip Gort iz agen­ci­je za po­slov­ni me­nadž­ment „Na­miks” i do­da­je da se raz­voj in­ter­ne­ta tek oče­ku­je. 

Na­i­me, is­tra­ži­va­nje saj­ta „Po­pu­lar me­ha­nik” go­vo­re da će raz­voj in­ter­ne­ta u na­red­nih pe­de­set go­di­na do­ne­ti sve ono što je vi­đe­no u fu­tu­ri­stič­kim se­ri­ja­ma i fil­mo­vi­ma – ko­nek­ci­ja će bi­ti mo­gu­ća bez ika­kvog fi­zič­kog ure­đa­ja, po­da­ci će bi­ti per­so­na­li­zo­va­ni, a oso­be će po­mo­ću tzv. bi­o­po­da­ta­ka mo­ći u sva­kom tre­nut­ku da pra­te svo­je zdrav­stve­no sta­nje. 

Komеntari1
0bc29
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Budimir
Čitavo naše postojanje sada možemo živeti iza paravana. Posao se obavlja na daljinu, ljubav se filtrira kroz algoritme, a naša intima prikriva se na društvenim mrežama. U stisku trajne veze paradoksalno se udaljavamo jedni od drugih. Twitter planira ponuditi "rad na daljinu za celi život"; Google pokušava privatizovati megalopolise; usamljeni pojedinci potpadaju pod čaroliju masina koji govore .. Ne pise nam se dobro !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja