petak, 04.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 31.10.2020. u 22:00 Gordana Popović
INTERVJU: LORDAN ZAFRANOVIĆ, reditelj

U meni se nakupio pozitivan bes

U gotovo svaku poru društva ulaze, i šire se kao sada ova pandemija, agresija i netrpeljivost prema svemu što je tuđe i drukčije, ne samo po boji kože i po veri, nego i po nekom uspehu ili neuspehu
(Фото лична архива)

Imali smo ludu sreću da za tili čas stignemo na drugi kraj sveta i da se istom brzinom vratimo u bazu. Danas je to gotovo nemoguće, osim u slučaju da pristanete na torturu samoizolacije posle putovanja, kaže Lordan Zafranović, filmski reditelj, objašnjavajući koliko je pandemija poremetila njegov život i odmah dodaje da ne zna u kojoj meri će sve ovo zaustaviti realizaciju filmskih projekata. Tu pre svega misli na svoj dugoočekivani projekat „Deca Kozare“ koji je konačno prošao na filmskom konkursu u Srbiji i dodaje da već sada oseća da će se teško pretrčati taj maraton koji snimanje filma podrazumeva.

Da se život ipak nastavlja svedoči činjenica da sutra u Bazelu počinje velika restrospektiva njegovih filmova koja će potrajati ceo mesec novembar, a u okviru koje će osim ratne trilogije („Okupacija u 26 slika“, „Pad Italije i „Večernja zvona“) biti prikazani i drugi filmovi, kao i za ovu priliku novi digitaliziran „Zalazak stoljeća –  Testament L.Z“ iz 1993.  Retrospektivu će pratiti niz javnih diskusija. Tako je bar planirano, ali može se desiti da pandemija i ovde nešto poremeti. Umetnost je uvek prva na redu kad je reč o zabranama, pa i u ovoj čiji uzrok je virus, kaže Lordan Zafranović i dodaje da se uvek nešto može uraditi i posredstvom interneta. Uostalom i ovaj razgovor s njim za „Politiku“ obavljen je posredstvom mreže „Vacap“.

Na retrospektivi su planirane i diskusije o vašem delu  i o umetničkom otporu protiv nacionalizma i rata. Ukratko, kako biste sad sumirali taj svoj otpor?

Kad krenete u to, ne razmišljate mnogo. Sastajao sam se sa nekoliko književnika i nekoliko muzičara jedne klape koja je zajedno stvarala film. Film nas je ujedinio i odveo na jedno pusto ostrvo gde smo razgovarali isključivo o tome šta su naši strahovi. Ispostavilo se da je najveći strah od agresivnog nacionalizma koji je kroz istoriju naneo toliko zla realizovanog na bestijalne načine. Taj strah je u meni od početka veoma snažan i on će biti jedan od osnova moje forme za film „Deca Kozare“. Ta nežna i nevina stvorenja, deca, najveće su žrtve ovih manijaka koji izazivaju strah u ime vere, prodaje oružja, vladanja određenim regijama...

Reklo bi se da i danas ima velikih razloga za otpor, jer se sve više govori o jačanju fašizma u celom svetu?

U gotovo svaku poru društva ulaze agresija i netrpeljivost prema svemu što je tuđe i drukčije, ne samo po boji kože i po veri, nego i po nekom uspehu ili neuspehu. To moramo prepoznati i odmah reagovati. Naravno da je to težak posao, jer se fašizam širi kao ova pandemija sada.

Kada je ovog leta vaš film „Deca Kozare“ prošao na konkursu Filmskog centra Srbije, odmah ste rekli da ćete napraviti žestok i beskompromisan film. Šta to podrazumeva?

To podrazumeva da se kod mene nakupio veliki, pozitivan bes, zbog svega što smo prošli. I pored sve istorije 20. veka, ljudska bića su, zbog zločina koji su vršeni i zbog načina na koji su vršeni, ponovo izgubila svako dostojanstvo. To više nisu bili ljudi, to su bile zveri koje su u ime svog naroda, u ime svoje rase, bile spremne da rastrgnu  svako biće koje im se nađe na putu, što je jednostavno nepojmljivo za civilizaciju. Taj bes koji se nakupio i kod mene u poslednjih tridesetak godina, posle komadanja bivše Jugoslavije, rezultiraće žestokim udarom po nacionalizmu.

Od Filmskog centra Srbije dobićete 30 miliona dinara, ali vi kažete da vam za film treba tri miliona evra, a da bi neko drugi potrošio šest miliona evra. Gde ćete naći novac?

Biće teško, ali nekako sam uveren da ćemo zatvoriti finansijsku konstrukciju, jer je producent već kontaktirao sve filmske centre iz bivše Jugoslacije koji su spremni da uđu u to. Imamo i francuskog, i češkog producenta. Ubeđen sam da će tema proći, jer je bliska Srbiji, Bosni, Turskoj, Grčkoj... Zašto nam je potreban taj novac? Zato što je to rekonstrukcija, u prvom redu Jasenovca. Moja je želja bila, sad je pitanje da li će to biti moguće, da se područje Jasenovca tako rekonstruiše da posle može da postane centar za buduće generacije, da se održavaju dokumentacijska predavanja, da se prikazuju filmovi...

Često ste govorili o otporu prema temi Jasenovca. Da li je, po vama, film „Dnevnik Diane Budisavljević“ nešto promenio?

Bez obzira na to koliko je taj film dosegao u svojoj snazi, on je u svakom slučaju bio jedan pomak, utoliko pre što je napravljen u Hrvatskoj u kojoj su ta deca stradala. Rediteljka filma je  uspela da otvori tu temu, posle svih otpora, doprinela je da ona počne da se obrađuje na još iskreniji i još otvoreniji način, na način koji će da uzdrma stvari, jer uvek sam smatrao da je film koji ne izaziva političke i druge kontra reakcije pa i određene skandale, zapravo efemeran. Nije ovde reč samo o Hrvatskoj, Srbiji i Bosni koje su toliko godina posle Drugog svetskog rata zatomljavale temu Jasenovca. To je i pitanje Francuske, Češke, Mađarske, Holandije i čitavog niza zemalja koje do kraja nisu otvorile slične teme. A otvoriti ih, to je nužnost da bismo mogli da pogledamo u oči sve one koji ćute o određenim zločinima.

Kada smo prošli put razgovarali, rekli ste da bez problema odlazite u Hrvatsku i da se situacija normalizovala čak i kad je reč o ljudima koji su vam pravili probleme devedesetih i koji su u početku prelazili na drugu stranu ulice kad bi vas videli. A kako je sad?

Zaobilaze me i sad kad me vide bez maske na licu, ali to je zbog virusa. Generalno, situacija se na neki način popravila poslednjih godina, jer se radi na toleranciji, na priznanju nekih stvari i stavljanju tih stvari u određeni kontekst. Prema tome, lakše se diše, neki svež vetar se oseća i to mi je drago.

Ima li šanse da prođete i na nekom hrvatskom filmskom konkursu?

Bojim se da u tom smislu nemam šta da tražim u Hrvatskoj, pokušao sam nekoliko puta i uvek su našli nešto da me odbiju, jer mene tamo opstruiraju zbog konkurencije. Grlić i ja smo bili prvi magistri režije, školovani reditelji  u Pragu i kao takvi nepoželjni u tom uskom zatvorenom krugu, gde ograničen broj ljudi deli novac između sebe svake godine. U taj zatvoren krug je teško ući, ali tako je u celoj Evropi. Nakaradan je sistem odlučivanja tako da dok god u te komisije ne dođe neki autoritet koji iza sebe ima izuzetan film i dok god komisija ne bude ta koja će biti zaslužna za uspeh odabranog filma ili kriva za promašaj, dotle će i trajati ta anonimna, podzemna borba za svaki dinar.

Ne krijete svoje simpatije prema bivšoj Jugoslaviji i kažete da ćete u Hravtskoj uvek ostati „crvena krpa“. Vidite li nešto pozitivno u današnjim državama u regionu?

„Crvena krpa“ sam ne samo zbog svojih stavova i zbog svog otpora nacionalizmu i zlu, nego sam bio na udaru i zato što sam, kao školovan reditelj, konkurencija. Otpor prema meni je uvek postojao i do danas je tako. U Jugoslaviji smo imali velike filmove koji su bili u konkurenciji na najvećim svetskim festivalima, školovane filmske radnike. U društvu koje je imalo kriterijume, imali smo velike pisce, velike slikare, vrhunsku muziku, festivale, a to su sve stvari koje su hranile film, pa smo imali i jednu zrelu kinematografiju. Bili su to trenuci jedne civilizacije koja je više neponovljiva za narode koji su nastali posle raspada Jugoslavije.

Komentari4
049f7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vesna
Lordan je izuzetan čovek i vrhunski umetnik - hrabar, istinoljubiv, nepotkupljiv! Juče sam ponovo gledala na TV ''Pad Italije'', a slike i poruke me još opsedaju.
ana lalic
Hvala Veliki Istinoljubivi Covece. Zelim ti jos puno filmova i da te Bog cuva.
Petrana
Želim da film ''Djeca Kozare'' zavrište bez odlaganja, u najkraćem mogućem roku koju prava umetnost zahteva; da dobijete sve svetske nagrade za najbolji film u godini u kojoj ga prikažete. Samo oni, malobrojni, koji su ovu golgotu preživeli, znaju koja je to bila strafa. Jedan od te dece je bio i moj komšija.
Zoran
Hvala Lordane za sve sto si nam dao. Nemoguce je ovdje u par redaka odati ti priznanje koje zasluzujes i izraziti divljenje tom ogromnom Covjeku u tebi. Nadam se da ces snimati i dalje. Nekako mi se cini da te ne zasluzujemo. Srecno.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja