četvrtak, 03.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 31.10.2020. u 09:40 Ljiljana Vujić

Francuska pod opsadom vojske

Poslednji teroristički akt u ovoj zemlji nije počinio njen građanin nego migrant, što je opet otvorilo rasprave o prijemu azilanata
Војници стражаре код цркве у Ници (Фото EPA-EFE/Eric Gaillard)

Osim što će do 1. decembra biti zatvorena zbog pandemije, Francuska je do daljeg i pod totalnom opsadom vojske, koja će biti raspoređena oko crkava i škola. Na ulicama će biti 7.000 vojnika, do zuba naoružanih. Proglašen je najviši stepen bezbednosti nakon što je migrant iz Tunisa ubio troje ljudi u Nici.

Dok živote svakodnevno odnosi virus, Francuzima odrubljuju glave fanatici. Nakon što je jedva punoletni Čečen obezglavio učitelja, ovog puta je dvadesetjednogodišnji Brahim Osom ubio troje ljudi u crkvi Notr Dam u Nici. Ovaj Tunišanin došao je u Francusku vozom iz Italije, u koju je ušao preko ostrva Lampeduza. Kod sebe je imao identifikacioni dokument italijanskog Crvenog krsta.

Ministar unutrašnjih poslova Žerar Darmanin ne isključuje mogućnost novih terorističkih udara.

„Mi smo u ratu protiv neprijatelja koji je unutra i spolja. Moramo da shvatimo da će biti i drugih poput minulih užasnih napada”, rekao je ministar za Radio RTL.

Predsednik Emanuel Makron je s mesta tragedije osudio „islamistički teroristički napad” i poručio da su Francuzi napadnuti zbog svojih vrednosti.

„Nećemo uzmaknuti”, poručio je predsednik i pozvao građane da ne popuštaju pred duhom podele i duhom terora.

Zemlja je već živela pod sputanim slobodama tokom dvogodišnjeg vanrednog stanja koje je Fransoa Oland uveo nakon niza terorističkih napada 2015. godine i prve serije mera protiv virusa, ali se ne pamti nešto poput ovoga što je sad na snazi. Udruženi strahovi od terorizma i bolesti, kako javljaju francuski mediji, stvaraju kilometarske kolone egzodusa – ukupno duge čak 700 kilometara u regionu Il d-Frans. Beži se iz velikih gradova, u potrazi za mirnijim mestima, gde se ljudi nadaju da će disati lakše. Pod maskama će morati da budu i deca u školama, a na nišanu vojnika i policajaca maltene svako ko se nađe na ulici.

Bes zbog ovih scena i užasa u crkvi u Nici potpirio je bivši malezijski premijer Mahatir Muhamed. Dok lideri širom sveta, od američkih predsedničkih kandidata do evropskih političara, Vladimira Putina i Redžepa Tajipa Erdogana, šalju poruke podrške, Muhamed smatra da je smrt Francuza opravdana.

„Francuzi su kroz istoriju ubili više miliona ljudi, mnogi od njih bili su muslimani. Muslimani imaju pravo da budu gnevni i da ubiju više miliona Francuza zbog masakra u prošlosti”, rekao je donedavno najstariji premijer na svetu (96). On je kasnije poručio da je pogrešno shvaćen. Podsetio je i da većina muslimana ne podržava pravilo „oko za oko”, koje je, na neki način, do napada u Nici primenjivao turski predsednik vodeći rat rečima protiv Makrona, jer, kaže, okrivljuje jednu religiju za nedela pojedinaca.

Čuju se i kritike da je za uzavrelu atmosferu kriva zapaljiva retorika političara i lidera muslimanskog sveta. Ipak, iz Istanbula sada stižu najoštrije osude zbog napada u crkvi i solidarnost s francuskim narodom protiv nasilja i terorizma.

A da osudi italijansku vlast nije propustio ekstremni desničar Mateo Salvini, zahtevajući da, ako se potvrde izveštaji da je Osom pušten na Lampeduzu, ministarka unutrašnjih poslova Lučana Lamorđeze treba da bude smenjena ili podnese ostavku. Sicilijanske vlasti su za „Gardijan” potvrdile da je Osom 20. septembra došao na Lampeduzu, gde je proveo 14 dana u karantinu, odakle je otišao u Bari. List piše i da veliki broj dolazaka iz Tunisa znači da se postupci repatrijacije iz Italije često odlažu i da umesto toga Tunišanima daju „izlazni listić” zahtevajući od njih da napuste zemlju u roku od sedam dana. Osom je dobio to naređenje, ali je ipak ilegalno putovao u Francusku.

Salvini, bivši ministar unutrašnjih poslova koji karijeru gradi na antimigrantskoj retorici, na korak je od toga da mu se sudi jer je lane sprečavao iskrcavanje 131 migranta s broda obalske straže. U više navrata je sprečavao brodove s migrantima da uđu u luke. Proglasio je politiku „zatvorenih luka” i stavio katanac na najveći migrantski centar u Evropi, na Siciliji. Kad je ranije ove godine posetio centar za migrante na Lampeduzi, primetio je da tamo borave mladi i zdravi ljudi i da nije reč o brodolomnicima, već da je na delu krijumčarenje. Nakon što je Salvini skliznuo u opoziciju, aktuelna vlada je ublažila antimigrantske propise rekavši da je napokon srušila zid koji je postavio bivši ministar policije.

Pretnje trećim svetskim ratom

Na ulicama grada Lahora na istoku Pakistana, oko 2.000 vernika koji su slavili Mavlid, rođendan proroka Muhameda, skandirali su antifrancuske parole, gazili zastave i zahtevali bojkot francuskih proizvoda. U Multanu je spaljena figura Emanuela Makrona i traženo je da Pakistan prekine sve veze s Parizom. U Islamabadu policija štiti francusku ambasadu. Očekuju se protesti islamista širom regiona, uključujući Liban i Pojas Gaze. Zastave su gorele i u Avganistanu, gde je Gulbudin Hekmatjar, bivši vođa mudžahedina, a danas predsednik partije Hezb-i-Islami, rekao da će, ukoliko Makron ne bude kontrolisao situaciju, krenuti u treći svetski rat, za koji će Evropa biti odgovorna.

Komentari13
27945
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Леон Давидович
Eto Mahatir Muhamed otvoreno poziva na vršenje zločina. Svako je odgovoran za svoja dela i kakve veze danas ima neki obični građanin Francuske sa tim što je nekada neki Francuz učestvovao u osvajanjima i ubijao ljude? Osveta može biti opravdana samo na izvršiocu zločina , a nikako da postoji kolektivna odgovornost i kolektivno kažnjavanje osvetom. nenedužnih ljudi uvek su dovodila do strašnih zločina do neizmerne patnje i stradanja nedužnih.
Lina Ivanović
Ja sam pravoslavne vere,srpkinja, živim u Francuskoj,nebi mi bilo sve jedno da" tamo neki ljudi" ismejavaju i crtaju karikature Isusa Hrista.Ja ljude delim na dobre i loše, i ne diram ni jednu religiju niti narod.Pokojni profesor je bio upozoren da ne radi takve stvari,on je nastavio,kakav je to profesor koji ismejava proroka pred decom,da se nelažemo ovde ima više muslimana nego katolika.Makron je trebao da osudi zločin kao i svaki drugi a ne da podržava pljuvanje proroka i dovede FR u opasnost
Uz Francusku sam
Stvar je u tome da su do sada demokratski nastrojeni na zapadu nametnuli svima prihvatanje izbeglica. Mnogi to nisu smatrali dobrim rešenjem ali su bili osušeni kao desničari i kao nehumani. Sada svi uviđaju da je bilo sumanuto prihvatiti izbeglice u ovolikom broju. Nema druge nego promeniti stav, zaoštriti kontrolu i uvesti red, ipak sam na strani Francuske jer su izbeglice nezahvalne i neprijateljski nastorjene prema hrišćanima i Evropi ne treba dozvoliti ovu invaziju i nasilnu islamizaciju.
Odgovor dr. Deviću
Izbeglice su napustile svoju zemlju moguće upravo zato da stvore haos u Evropi. Da li je logično da su izbeglice ostavile svoje porodice, ženu, decu i da su samo muškarci masovno došli? Da li je ločigno da tolika masa mladih muškaraca ne pokušava da odbrani svoju porodicu u ratu, da se bori za bolje uslove u svojoj zemlji. Prilino čudno i kukavički - Evropa ih je prihvatila, hranila, plaćala stanove a oni divljaju po ulicama, siluju i ubijaju po crkvama!?
Jovan Kostić
Ovaj je prebego iz Tunisa. Koliko ja znam tamo nema humanitarne krize niti ratova. Po kom osnovu je upao na Lampeduzu?
Prikaži još odgovora
Пера Писар
Унутрашњи и спољни непријатељ. Звучи однекуд познато.
zabrinuti
Imali smo građanske ratove, bombardovanje, sankcije - pa opet smo slobodnije disali...Ovo histerično i paranoično ponašanje svetskih vlada, dizanje tenzija bez pokrića - a u cilju da se lakše vlada i ostane na vlasti - neće izaći na dobro!
Dusan T
Drzavni udar je logican odgovor na raspad postojeceg sistema. Da li ce evropski narodi dozvoliti da im prodaju rog za svecu, i da im slabi moralom i pamecu ponovo uvode monarhije, to je drugo pitanje. Mene licno bi mrtvog sa ulice pre nosili, nego sto bi dozvolio da mi Makron bude kralj. Doduse, vidi sta se kod nas dogadja.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja