utorak, 02.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 01.11.2020. u 11:03 Dubravka Lakić

Filmovi koji su prštali vitalnošću i energijom

Pred kineskom publikom i studentima filma na festivalu u Pingjau priređena je retrospektiva dela Petrovića, Đorđevića, Pavlovića, Makavejeva...
Марко Милер (Фото Д. Лакић)

Ono na čemu je u poslednje tri godine strpljivo radio legendarni Marko Miler, umetnički direktor filmskog festivala u kineskom gradu Pingjao (pokrajina Šansi), sada, u doba korone, sproveo je u delo. Četvrto izdanje međunarodnog festivala „Prikriveni tigar, skriveni zmaj”, čiji je osnivač i lider slavni kineski filmski autor „šeste generacije” – Đa Žangke, proteklo je u znaku Retrospektive srpskog filma iz perioda takozvanog Crnog talasa.

 Pred isključivo kineskom publikom, jer inostranih gostiju zbog obaveznog 14-odnevnog karantina po dolasku u Kinu nije bilo, u programskoj celini pod nazivom „Jugoslovenski Novi film – srpski Novi talas”, našli su se tako biseri srpske kinematografije. Filmovi: „Dvoje” (1961) Aleksandra Petrovića, „Kapi, Vode, Ratnici” (1962) Živojina Pavlovića, Marka Babca, Vojislava Kokana Rakonjca, „Čovek nije tica” (1965) Dušana Makavejeva, „Devojka” (1965) Mladomira Puriše Đorđevića, „Tri” (1965) Antonija Isakovića i Aleksandra Petrovića, „Povratak” (1966) Živojina Pavlovića, „San” (1966) Mladomira Puriše Đorđevića, „Praznik” (1967) Đorđa Kadijevića i „Nevinost bez zaštite” (1968) Dušana Makavejeva i Branka Vučićevića.

 Posle retrospektiva francuskog Novog talasa, ruskog filma iz ere SSSR-a i indijskog filma, koje je priredio u protekle tri festivalske sezone, Marko Miler je ovu četvrtu posvetio srpskom Crnom talasu kao događaju od međunarodnog značaja, jer neki od njih u celoj Kini nisu prikazivani još od 1992. godine. Kao vrlo dobar poznavalac jugoslovenske i srpske kinematografije, ovaj ekspert za kineski film i književnost (Marko Miler je studirao kinesku književnost u Kini tokom sedamdesetih godina prošlog veka), svoj ovogodišnji odabir objašnjava i činjenicom da srpski film Crnog talasa zauzima posebno mesto u istoriji jugoslovenskog filma i da izolovanje ovih fascinantnih 13 godina iz drugih perioda ne podrazumeva da nije bilo značajnijeg jugoslovenskog filma pre 1961. godine već da su tek od početka šezdesetih uvedene inovacije u pogledu estetike i političke posvećenosti filmskih stvaralaca koji su bili aktivni u periodu kada je herojsko vreme obnove završeno i kada je već bilo završeno osnivanje glavne industrijske i kulturne infrastrukture – filmski studiji, Kino klub.

 U svojim izjavama za „Politiku” Marko Miler o ovom oktobarskom susretu kineske publike sa nekim od srpskih klasika još kaže:

‒ Drago mi je što sam mogao da kineskoj publici i studentima filma, kojih je u Pingjau tokom festivala zaista mnogo, pokažem kako su tokom šezdesetih mladi srpski autori radili u znaku individualnog izraza i estetskog eksperimentisanja, kako su istraživali granice socijalističkih filmskih kanona i gurali ih ka novim putevima vizuelnog izražavanja i predstavljanja.

Mnogi od srpskih sjajnih autora su, kako kaže Miler, estetski bili povezani sa francuskim Novim talasom ili poljskim Novim filmom, neki sa italijanskim neorealizmom, ali su svi te spoljne uticaje preoblikovali na inovativan i originalan način.

 Kroz odabrane filmove za rezrospektivu Marko Miler kaže da je želeo da predoči publici kako su srpski, tada i jugoslovenski filmovi iz tog novog filmskog talasa (Crni talas) prštali vitalnošću, energijom i dubokim osećajem humanosti.

‒ Ispod strepnje tog pokreta u mnogim filmovima pronalazi se i čežnja za ostvarenjem socijalističke revolucije, što je kineskim gledaocima veoma blisko. Srpski reditelji toga doba su se često bavili specifičnom realnošću socijalističke Jugoslavije iznoseći kritike, ali uvek sa nadom da će se stvari vratiti na pravi put. To je nekako na kraju postalo i egzinstencijalistički zadatak za novu generaciju autora, koji su svaki na svoj način pokušali da izmisle put kojim će dalje ići, uspostavljajući tako dijalog sa drugim stvaraocima širom Evrope. A u Evropi, gotovo istovremeno sa jugoslovenskim Crnim talasom, nastaje i sovjetski Novi film i češki Novi talas ‒ kaže Marko Miler.

 Umetnički direktor festivala u Pingjau izražava i žaljenje što još nekoliko važnih filmova iz ovog filmskog perioda nisu više lako dostupni u poslednje dve decenije, jer su tadašnji studiji i producentske kuće prestale da postoje. Za filmove koje je uspeo da dobije za retrospektivu u Pingjau Miler zahvaljuje podršci Arhivu Jugoslovenske kineoteke i Filmskom centru Srbije.

Srpska „Oaza” i japanski „Balans” među pobednicima

Iz filma „Oaza” Ivana Ikića (Foto pres služba 4.PIFF)

Na nedavno završenom četvrtom festivalu „Pingjao ‒ Prikriveni tigar, skriveni zmaj”, žiri međunarodnog takmičarskog programa, u čijem su radu zbog vanrednih pandemijskih okolnosti učestvovali isključivo kineski filmski stvaraoci, nagradu „Roberto Roselini” za najboljeg reditelja namenio je srpskom autoru Ivanu Ikiću za film „Oaza” (njegov drugi igrani), koji je svetsku premijeru imao na venecijanskom paralelnom programu „Dani autora”.

 U obrazloženju žirija kaže se i sledeće: „Polazeći od antropološkog uzorka, reditelj Ikić se fokusira na posebnu grupu ljudi (pitomci doma za nezbrinutu decu – prim.aut.), predstavljajući uzdržano i sa poetskom lakoćom emocije i dileme savremenog društva.”

 Ova nagrada Ivanu Ikiću u Pingjau podrazumeva i novčani iznos od 10.000 američkih dolara namenjenih razvoju njegovog sledećeg filma.

 Nagradu žirija u okviru selekcije „Prikriveni tigar” osvojio je japanski debitantski film „Ravnoteža”, scenariste, reditelja i montažera Judžira Harumotoa i to za složenu, tužnu i nerazrešenu priču ispričanu naizgled neuređenim potezima četkice, u kojoj mnoge suptilne neočekivane mogućnosti daju ovom debiju retki osećaj zrelosti i dvosmislenosti...

Komеntari1
a7e23
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

film
To je najbolji period jugoslovenskog i srpskog filma od 1895 pa do danas. Kratko je trajao, "zvanicno" izmedju 1969 (clanak u "Borbi" ) i 1973 (afera "Plasticnog Isusa"), nezvanicno od 1963 ("Grad"). To je period autorskog filma, izuzetne kreativnosti i drustvenog angzmana, kojima danasnji stvaraoci, na zalost, nisu ni blizu. Posle "crnog talasa" dosao je "crveni val" ("Sutjeska", "Uzicka Republika"...), pa Markovic, Paskaljevic, Karanovic..hvala g-dinu Mileru

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja