ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 01.11.2020. u 21:00 Dimitrije Bukvić
SEĆANjE NA RAKU RUBENA (1903–1950)

Istorija „Politike” pisana objektivom

Čuveni fotograf istančanog zanatskog umeća i stvaralačkog dara radio je u našem listu od 1930. godine sve do tragične smrti u avionskoj nesreći kod Zagreba
(Фотографије лична архива)
Новинарска легитимација „Политике” из 1944.
Тито потписује формирање ФНРЈ, фотографија Раке Рубена

Među ljudima koji su svojim zalaganjem ostavili neizbrisiv trag u istoriji našeg lista dugoj 116 godina, svakako je i Rahamim – Raka Ruben (1903–1950). Ovaj fotograf istančanog zanatskog umeća i stvaralačkog dara bio je foto-reporter, a kasnije i urednik u „Politici” od 1930. godine sve do tragične smrti u avionskoj nesreći kod Zagreba. Ove godine se navršava sedam decenija od Rubenove pogibije, ali i 90 godina otkako je postao saradnik našeg lista. Tim povodom se njegov unuk Raka Levi obratio našoj redakciji kako bi čitaoce „Politike” podsetio na delo svog dede i na Rubenovu uzbudljivu, bezmalo filmsku životnu priču.

Za naš list, Levi kaže da je Raka Ruben rođen 12. aprila 1903. u Prištini. Posle školovanja, učio je fotografski zanat u Pirotu, a nakon Prvog svetskog rata se doselio u Beograd, gde se 1923. godine oženio suprugom Florom s kojom je imao dve ćerke, Rahelu (1924–2004) i Buenu (1927–1987).

„Prva dedina foto-radnja je od 1922. bila na malom Kalemegdanu, zatim u Skenderbegovoj 32 na Dorćolu, gde je stanovao, a potom je osnovao atelje ’Foto Ela’ u Vasinoj ulici, koji je 1930. srušen zbog dograđivanja današnjeg Narodnog muzeja. Iste godine, održavan je Svesokolski slet i ’Politici’ su bili neophodni fotografi. Tako je deda došao u ’Politiku’”, navodi Levi.

Ruben je u našem listu ubrzo zaposlen za stalno, a slikao je, između ostalog, fudbalske utakmice i proslavu tri decenije izlaženja „Politike” 1934. godine. Osim profesionalizma, neprestano je ispoljavao umetnički nerv, pa je osmislio logotip „Politike za decu” sačinjen od niza fotografija na kojima ćerke Rahela i Buena svojim telima „prave” slova iz imena našeg lista. Takođe, jedna Rubenova fotografija je 1932. godine ušla u antologiju nadrealističkog pokreta.

Posle Drugog svetskog rata, koji je s porodicom proveo u zbegu, Ruben je za naš list slikao radove i polaske prvih vozova na omladinskim prugama kao što je Brčko–Banovići. Redovno je fotografisao u Skupštini FNRJ, a 1946. je u SSSR-u slikao tamošnje fabrike. Njegova fotografija na kojoj Tito potpisuje proglašenje Federativne Narodne Republike Jugoslavije dospela je 30. novembra 1945. na naslovnu stranu „Politike”. Tita je sve do smrti često fotografisao, uključujući i dočeke svih njegovih gostiju prilikom poseta FNRJ. Kada je slikao Titov povratak iz Čehoslovačke 1946. desio mu se peh koji je prerastao u politički skandal.

„Tada je na trgu pred železničkom stanicom u Beogradu priređen veliki narodni miting na kome je Tito govorio. Ruben je snimao prizore sa skupa. Kad je stigao u redakciju ’Politike’, odlučio je da ’proširi’ miting i spojio je dve fotografije s događaja, da bi jednom panoramom pokrio celu donju polovinu naslovne strane lista. Potkralo se da je upotrebio dve vrlo slične fotografije, pa su se elementi jedne slike ponovili na drugom, dodatom delu panorame. Bilo je to vanredno izdanje od 26. marta 1946. To je iskoristila štampa na Zapadu i narednih dana donela reprodukciju foto-montaže uz komentare: ’Evo kako komunisti fabrikuju velike skupove.’ Ruben je dospeo u zatvor, a Vrhovni sud FNRJ ga je osudio za ’tešku povredu radne dužnosti’. Nakon mesec dana je pomilovan i vraćen u ’Politiku’, ali je degradiran u foto-laboranta”, objašnjava Levi.

Život Rake Rubena je tragično okončan 21. septembra 1950. u 47. godini, kada je avion kojim je službeno išao na otvaranje Zagrebačkog velesajma udario u vrh Puntijarka na Sljemenu kod Zagreba.

„’Politika’ je posle dedine smrti osnovala fond iz koga su nagrađivani najbolji foto-reporteri. Nagrade za filmsku fotografiju pod njegovim imenom dodeljene su na Niškom filmskom festivalu 1972. godine. Dela Rake Rubena su uvrštena i u izložbu ’Fotografija kod Srba 1839–1989’, koja je 1991. održana u Galeriji SANU”, kaže Levi.

Kako su Rubenovi postali Rosići

U toku Drugog svetskog rata, Raka Ruben je u više navrata izbegao zarobljeništvo, a tome su, između ostalog, doprineli lažni gips i – lažno ime. Nakon što je 6. aprila 1941. mobilisan u vojsku Kraljevine Jugoslavije, posle njene kapitulacije je uhapšen i obreo se u koloni zarobljenika koju su Nemci sprovodili kroz Beograd prema Pančevu. U današnjem Bulevaru despota Stefana, narod je izašao da gleda zatočenike. Među okupljenima je bio i jedan tipograf „Politike”, koji je, stojeći ispred svoje kapije, prepoznao Rubena i doviknuo mu: „Beži, Rako, u moju kuću.” Ostali zarobljenici su uspeli da neopaženo zaklone nemačkim vojnicima vidik i naprave „živi paravan” zahvaljujući kojem je Ruben uspeo da se izdvoji i utrči u kuću tipografa.

Kada su oktobra 1941. okupatori počeli intenzivno po Beogradu odvode jevrejske muškarce u logore, Raka Ruben je otišao u ortopedsku bolnicu kod doktora Đorđa Marinkovića, porodičnog prijatelja, koji mu stavlja gips na zdravu nogu i zadržava ga na lečenju. Doktorova žena Stanka Marinković pomaže Rubenovima da nabave lažne legitimacije kao izbeglice iz Prištine, na kojima Raka Ruben postaje Radovan Rosić, njegova supruga Flora je preimenovana u Ljubicu, a ćerke Buena i Rahela su postale Bojana i Jelena. S tim legitimacijama, „Rosići” uspevaju da prebegnu iz Beograda, a ostatak rata provode u zbegu u selima oko Blaca i Kuršumlije, gde su ih od okupatora skrivali srpski domaćini.

Komеntari0
121a9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja