Podsećam gospodina dr Aleksandra Sredojevića, pravoslavnog sveštenika iz Beograda, koji u tekstu, objavljenom 21. oktobra u rubrici „Među nama”, otkriva da sam u svom otvorenom pismu predsedniku Vučiću izneo „totalnu neistinu” da je Srpska pravoslavna crkva bila protiv toga da se Teslina urna premesti iz muzeja u portu Hrama Svetog Save.
Poštovani gospodin Sredojević je totalno u krivu, jer sam ja u pismu predsedniku samo podsetio na rasprave koje su vođene 2016. godine na stranicama „Politike” povodom inicijative pojedinih javnih ličnosti da se Teslina urna prenese u dvorište Hrama. U „Politici” od 17. juna osvanuo je tekst „Teslina urna u trouglu Muzej–Hram–Grad”, čijeg se autora više ne sećam, ali se verovatno može pronaći u arhivi „Politike”. Iz pomenutog teksta smo saznali da se Upravni odbor Muzeja Nikola Tesla protivi prenosu ovog „muzejskog eksponata” na neko drugo mesto, pa ni u portu Hrama Svetog Save.
Ja sam tada, u „Politici” od 24. juna 2016. reagovao tekstom „Mauzolej za Teslu” podsećajući da su slične dileme oko premeštanja Tesline urne postojale i pre deset godina, u jeku obeležavanja 150-godišnjice rođenja velikog naučnika. Otprilike dve godine posle toga je Srpska pravoslavna crkva pristala, i kasnije više puta i tražila, da se Teslina urna premesti u portu Hrama Svetog Save. To je nesumnjivo veliki korak napred u odnosu na ranija razmišljanja i ja to pozdravljam. Stari Latini su voleli da kažu „Nijedno pravilo bez izuzetka” i na to ukazuje i sam g. Sredojević kada nas podseća da su u porti Saborne crkve u Beogradu sahranjeni jedan monah (Dositej) i jedan građanin (Vuk), pa je valjda Crkva spremna da ponovo odstupi od svog pravila da je crkveni prostor namenjen samo sveštenim i krunisanim glavama kad je reč o grobovima.
U svakom slučaju, pitanje smeštaja Tesline zaostavštine ostaje otvoreno jer mislim da lokacija stare termoelektrane nikako ne dolazi u obzir. Ideja gradskih vlasti da se to uradi predstavljala bi grandioznu uvredu za Teslu i ja se već čudim da znamenito Teslino društvo u Americi (Tesla Society) ili neko drugi iz Amerike, budući da je reč o njihovom državljaninu, već nisu reagovali u cilju zaštite Teslinog imena. Ako Grad Beograd ima potrebu da rešava neke svoje urbanističke „crne rupe” neka u to ne meša Teslu i njegovo časno ime. Te svoje ruine, ma kako ih adaptirali, neka Grad posveti nekom drugom.
Zbog porodičnih razloga ovih dana nisam u mogućnosti da pokrenem novu inicijativu da se Teslinom muzeju dodeli zgrada stare železničke stanice. Nadam se da će, najzad, uspavani intelektualci, koji su donedavno sticali medijsku popularnost pišući i govoreći o Tesli, ustati u njegovu odbranu. Jedan od njih mi je čak rekao da će predložiti da se Teslin muzej smesti u zgradu Gradske skupštine, a tamošnja administracija da se preseli u deo goleme Palate „Srbija”. Ne znam da li će to zaista i učiniti, ali on misli da je Stari dvor prava i najbolja adresa za Teslu u Beogradu. U toj zgradi Tesla se susreo sa kraljem Aleksandrom Obrenovićem juna 1892. godine.
Poštovani gospodine Sredojeviću, pošto smo, nadam se, razjasnili da nije bilo nikakve „totalne neistine” s moje strane i da sam potpuno saglasan da se Teslina urna smesti u Hramu, ostaje mi da Vas zamolim da svoj autoritet i uticaj upotrebite da se pronađe adekvatna lokacija za Teslin muzej. Ja i dalje mislim da je stara železnička stanica za sada najbolje i najbrže rešenje, a bivša centrala na Dorćolu neka bude adaptirana u veliki tehnički muzej opšteg karaktera. Tesla je bio mnogo više od svog inženjerskog genija i svojih izuma i to se mora prikazati u posebnom muzeju koji će i lokacijski i koncepcijski biti privlačan brojnoj publici.
Prof. dr Slobodan Pokrajac,
Beograd
