nedelja, 07.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 02.11.2020. u 15:26

Nije bilo „totalne neistine”

Podsećam gospodina dr Aleksandra Sredojevića, pravoslavnog sveštenika iz Beograda, koji u tekstu, objavljenom 21. oktobra u rubrici „Među nama”, otkriva da sam u svom otvorenom pismu predsedniku Vučiću izneo „totalnu neistinu” da je Srpska pravoslavna crkva bila protiv toga da se Teslina urna premesti iz muzeja u portu Hrama Svetog Save.

Poštovani gospodin Sredojević je totalno u krivu, jer sam ja u pismu predsedniku samo podsetio na rasprave koje su vođene 2016. godine na stranicama „Politike” povodom inicijative pojedinih javnih ličnosti da se Teslina urna prenese u dvorište Hrama. U „Politici” od 17.  juna osvanuo je tekst „Teslina urna u trouglu Muzej–Hram–Grad”, čijeg se autora više ne sećam, ali se verovatno može pronaći u arhivi „Politike”.  Iz pomenutog teksta smo saznali da se Upravni odbor Muzeja Nikola Tesla protivi prenosu ovog „muzejskog eksponata” na neko drugo mesto, pa ni u portu Hrama Svetog Save.

Ja sam tada, u „Politici” od 24. juna 2016. reagovao tekstom „Mauzolej za Teslu” podsećajući da su slične dileme oko premeštanja Tesline urne postojale i pre deset godina, u jeku obeležavanja 150-godišnjice rođenja velikog naučnika. Otprilike dve godine posle toga je Srpska pravoslavna crkva pristala, i kasnije više puta i tražila, da se Teslina urna premesti u portu Hrama Svetog Save. To je nesumnjivo veliki korak napred u odnosu na ranija razmišljanja i ja to pozdravljam. Stari Latini su voleli da kažu „Nijedno pravilo bez izuzetka” i na to ukazuje i sam g. Sredojević kada nas podseća da su u porti Saborne crkve u Beogradu sahranjeni jedan monah (Dositej) i jedan građanin (Vuk), pa je valjda Crkva spremna da ponovo odstupi od svog pravila da je crkveni prostor namenjen samo sveštenim i krunisanim glavama kad je reč o grobovima.

U svakom slučaju, pitanje smeštaja Tesline zaostavštine ostaje otvoreno jer mislim da lokacija stare termoelektrane nikako ne dolazi u obzir. Ideja gradskih vlasti da se to uradi predstavljala bi grandioznu uvredu za Teslu i ja se već čudim da znamenito Teslino društvo u Americi (Tesla Society) ili neko drugi iz Amerike, budući da je reč o njihovom državljaninu, već nisu reagovali u cilju zaštite Teslinog imena. Ako Grad Beograd ima potrebu da rešava neke svoje urbanističke „crne rupe” neka u to ne meša Teslu i njegovo časno ime. Te svoje ruine, ma kako ih adaptirali, neka Grad posveti nekom drugom.

Zbog porodičnih razloga ovih dana nisam u mogućnosti da pokrenem novu inicijativu da se Teslinom muzeju dodeli zgrada stare železničke stanice. Nadam se da će, najzad, uspavani intelektualci, koji su donedavno sticali medijsku popularnost pišući i govoreći o Tesli, ustati u njegovu odbranu. Jedan od njih mi je čak rekao da će predložiti da se Teslin muzej smesti u zgradu Gradske skupštine, a tamošnja administracija da se preseli u deo goleme Palate „Srbija”. Ne znam da li će to zaista i učiniti, ali on misli da je Stari dvor prava i najbolja adresa za Teslu u Beogradu. U toj zgradi Tesla se susreo sa kraljem Aleksandrom Obrenovićem juna 1892. godine.

Poštovani gospodine Sredojeviću, pošto smo, nadam se, razjasnili da nije bilo nikakve „totalne neistine” s moje strane i da sam potpuno saglasan da se Teslina urna smesti u Hramu, ostaje mi da Vas zamolim da svoj autoritet i uticaj upotrebite da se pronađe adekvatna lokacija za Teslin muzej. Ja i dalje mislim da je stara železnička stanica za sada najbolje i najbrže rešenje, a bivša centrala na Dorćolu neka bude adaptirana u veliki tehnički muzej opšteg karaktera. Tesla je bio mnogo više od svog inženjerskog genija i svojih izuma i to se mora prikazati u posebnom muzeju koji će i lokacijski i koncepcijski biti privlačan brojnoj publici.
Prof. dr Slobodan Pokrajac,
Beograd

Komеntari0
192ae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja