subota, 16.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 03.11.2020. u 11:13

Pri kraju radovi na novoj sanitarnoj deponiji u Vinči

U kompleksu u Vinči gradi se i fabrika za preradu otpada i proizvodnju struje i gasa. ‒ Uskoro i postrojenje za preradu otpadnih voda i reciklažu građevinskog šuta
До краја године крај радова на комплексу површине око 132 хектара (Фото „Бео чиста енергија”)

Izgradnja nove sanitarne deponije je pri kraju. Najveći deo posla je završen, a očekuje se da sve bude gotovo do kraja godine. Tada bi stara deponija, na koju je otpad bio odlagan još od 1974, bila zatvorena i trebalo bi da počne proces njene remedijacije, odnosno da se uradi sve da ona više ne bi predstavljala ekološki problem. Osim sanitarne deponije, u ovom kompleksu koji se prostire na oko 132 hektara radi se na još nekoliko postrojenja.

– Izgled prostora deponije u Vinči se ubrzano menja. Niču energetska postrojenja, gradi se nova deponija i putevi, završava se izgradnja sistema za prečišćavanje procednih voda. Svakog dana angažovano je više od 500 radnika. Do kraja ove godine biće završena prva faza gradnje nove sanitarne deponije, postrojenje za preradu otpadnih voda, postrojenje za preradu i reciklažu građevinskog otpada, novi ulaz u kompleks deponije, gde će se ubuduće primati i meriti komunalni i građevinski otpad koji će na deponiju isporučivati JKP „Gradska čistoća” i privatne kompanije – kaže Vladimir Milovanović, direktor kompanije „Beo čista energija”.

Završetkom ove faze steći će se uslovi da se komunalni otpad odlaže na novu sanitarnu deponiju i da započne sanacija i zatvaranje postojeće.

– Ona je dosegla svoj maksimalan kapacitet i decenijama predstavlja opasnost i ugrožava životnu sredinu i zdravlje ljudi. Njenim zatvaranjem zaustaviće se nekontrolisano oticanje zagađenih procednih voda u Dunav, oticanje deponijskog gasa u atmosferu i emisija veoma štetnih čvrstih čestica i gasova neprijatnog mirisa koji nastaju kao posledica stalnog sagorevanja odloženog otpada i ponekad kao posledica većih požara. Uporedo se grade i postrojenja za energetsko iskorišćenje komunalnog otpada i deponijskog gasa koji bi, prema planovima, trebalo da budu pušteni u rad polovinom 2022. godine – saopštili su francuski eksperti iz „Beo čiste energije” – objašnjava Milovanović.

Izgradnja postrojenja je, kako ističe, usklađena sa svim srpskim i evropskim standardima koji regulišu zaštitu životne sredine i koji se odnose na upravljanje otpadom i energetsko iskorišćenje komunalnog otpada i deponijskog gasa.

Za prečišćavanje dimnih gasova nastalih sagorevanjem komunalnog otpada primenjeni su najnoviji propisi Evropske komisije. Oni podrazumevaju implementaciju tehnologije prečišćavanja dimnih gasova koja obezbeđuje viši nivo zaštite životne sredine i unapređeni sistem za merenje i praćenje emisija štetnih čestica u atmosferu.

Projekat javno-privatnog partnerstva u Vinči između grada i preduzeća „Beo čista energija” počeo je prošle godine u oktobru. On bi, kako nadležni predviđaju, trebalo da doprinese ostvarenju najmanje sedam ciljeva održivog razvoja i zaštite životne sredine od zagađenja koje su Ujedinjene nacije postavile kao globalne smernice na svim kontinentima.

– Puštanjem u rad svih postrojenja koja se grade u sastavu centra za tretman komunalnog otpada u Vinči daće naročit doprinos projekat o poboljšanju ekološke situacije u gradu. Dodatno, u kontekstu aktivnosti grada Beograda na poboljšanju infrastrukture grada za upravljanje otpadom, organizacijom efikasnije primarne separacije otpada i povećanjem stopa reciklaže određenih komponenti komunalnog otpada, projekat u Vinči će značajno doprineti da se prestonica Srbije svrsta u red glavnih gradova evropskih država koje nastoje da realizuju ciljeve cirkularne ekonomije i otpad pretvore u sirovinu i energent – ističe Milovanović.

Ukupna ulaganja 370.000.000 evra

Projekat javnog-privatnog partnerstva upravljanja otpadom sa gradom realizuje „Beo čista energija” d.o.o., društvo sa posebnom namenom koje su osnovali kompanija „Suez”, „Itoču korporacija” i investicioni fond „Margerite”. Ukupna investiciona ulaganja u projekat iznose 370.000.000 evra.

Grejanje i struja iz otpada

Proizvodnja električne i toplotne energije sagorevanjem komunalnog otpada i deponijskog gasa, koji su klasifikovani kao obnovljivi izvor energije, omogućiće da se oko četiri odsto domaćinstava Beograda snabdeva električnom energijom i oko devet odsto domaćinstava toplotnom energijom proizvedenom na kompleksu deponije u Vinči.

 

 

Komеntari7
d297d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Veljko
Odlično, mada mene interesuje Interceptor u Velikom selu koji je trebao da bude završen ooodavno. Izvođači: Ferbild i Hidrotehnika-Hidroenergetika (obojica Crnogorci). Vlasnici uhapšeni, a sada rade mostove i autoputeve
Божа
Дали је радиоактивна?
миле мрђеновачки
Сјајне вести везане за екологију, уз услов да се мере поштују, а филтери редовно мењају... У центру Дарштата у Немачкој постоји фабрика за прераду отпада, филтер на димњаку се налогом инспекције редовно мења, увози се из Јапана, и коштао је око 8 милиона евра, а мења се на... Сада оно што мени смета: У самом центру Винчанске цивилизације, по инерцији, радити посао са ђубретом је генерацијски недопустиво, због непостојање дугорочних планова и стратегије где се и шта сме, може или мора радити.
Јованка Вождовчанка
Топлотна енергија ће, наравно, да се одводи до топлане "Коњарник", како би привилеговани имали што боље, а можда и јефтиније грејање. Како ниједном стручњаку из републичке и градске владе није пало на памет да, ради укидања индивидуалних ложишта у целом том крају и смањења загађености ваздуха, ту изграде и топлану, која би грејала тај део Београда? Мислим да би министарка Михајловић требала да се овим позабави, пошто претходни министар, никада, није имао разумевања за загревање кућа по Србији.
Mihailo Vuković
Još uvek nam nije predočena validna informacija da li će to novo postrojenje poskupeti odnošenje smeća, ili će se samofinansirati od proizvodnje toplotne i električne energije.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja