Rast cena žitarica već se negativno održava na sektor stočarstva u svetu pa i Srbiji i veliko je pitanje koliko će proizvođači mesa ovakvo stanje moći da izdrže bez podizanja cena.

Portal „Agroservis plus”, koji prati tržište ratarskih i stočarskih proizvoda, sproveo je anketu među farmerima o uticaju cene kukuruza i soje na njihovu proizvodnju. Kako naglašavaju, stočare je pogodila vest da je kukuruz dostigao cenu od 20 dinara po kilogramu, a u nekim regionima u Vojvodini prošle nedelje prodavan je i po 21 dinar, bez obzira koliku ima vlagu.

Tovljači svinja izračunali su da je sa aktuelnim cenama kukuruza i sojine sačme proizvodna cena tovljenika po kilogramu – 155 do 160 dinara. Oni kažu da je sada najvažnije sačuvati prisebnost i sprečiti uvoz svežeg i zamrznutog mesa i živih svinja iz Hrvatske.

– Nažalost, proizvođači junadi kukuruz novog roda sa dobrom cenom upotrebljavaju za već naraslu junad. Malo ko od njih ima potpunu kalkulaciju sa novom cenom kukuruza. Ali jasno je koliki je to izdatak, jer je u hrani, u koncentrovanom obliku, više od 60 odsto kukuruza. Veća cena hraniva i zimski uslovi otežaće tov dok vlasnici čekaju kupca. Cena od 1,90 evra po kilogramu je zadovoljavajuća za proizvođače ali je kupaca nedovoljno, jer nemamo veći izvoz – objašnjavaju proizvođači. Portal navodi da se posebno „tovljači pilića hvataju za glavu” jer im klaničari i prerađivači neće prihvatiti veću cenu za 25 do 30 odsto. Naglašavaju da njihovu proizvodnju najviše pogađa rast cene sojine sačme, bez koje nema uspešne proizvodnje.

I svetski analitičari predviđaju da će poskupljenje stočne hrane najveći uticaj imati na živinarstvo, cene piletine i jaja. Tokom poslednjih nekoliko dana, rast cena stočne hrane za živinu u raznim delovima sveta stvorio je nove probleme u ovom sektoru.

Kako navodi specijalizovani portal Agronjuz, pandemija kovida 19 ranije je dovela do problema posebno u logističkom i transportnom sektoru, ali sada se čini da su kupci žitarica u različitim delovima sveta preduzeli mere predostrožnosti i povećali kupovinu zbog relativno sušnog perioda u Americi i Rusiji.

Strahuje se da bi to moglo negativno da se odrazi na proizvodnju žitarica u narednoj poljoprivrednoj godini.

Kratkoročno ovo je dovelo do rasta cena stočne hrane. Takvo stanje na tržištu evidentno će doneti dobru zaradu proizvođačima žitarica širom sveta. Stručnjaci, međutim, napominju da bi poskupljenje gotovih proizvoda, poput piletine i jaja (jer živinarstvo je velikim procentom pa i do 70 odsto zavisno od cene hrane) zasigurno moglo da smanji njihovu prodaju i dugoročno utiče na pad kupovne moći potrošača.

Za sada veliki proizvođači, poput Brazila, pokušavaju da se odupru porastu cena živinskih proizvoda. Taj otpor, po predviđanju analitičara „s vremeno će se slomiti ako cene žitarica nastave da rastu” i dovesti do globalnih problema u živinarstvu.

S druge strane, pojedini stručnjaci veruju da ovakve prilike na tržištu žitarica ne mogu vladati večno. Veruju da će se posle žetve na južnoj hemisferi, u drugoj polovini 2021. godine, cene donekle stabilizovati.

Poznavaoci prilika tržišta kukuruza u Srbiji tvrde da nije realno očekivati novi rast cene kukuruza, ali da su mogući sporadični skokovi.

Za sada je jedino sasvim pouzdana tvrdnja da pšenice, kukuruza i soje imamo dovoljno za domaće potrebe i da će ovog roda biti i za izvoz.