ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 03.11.2020. u 22:00 Ivana Albunović

Proizvođači mesa u strahu zbog rasta cena žitarica

Najvažnije je sačuvati prisebnost i sprečiti uvoz svežeg i zamrznutog mesa i živih svinja iz Hrvatske
(Фото EPA-EFE/Olaf Kraak)

Rast cena žitarica već se negativno održava na sektor stočarstva u svetu pa i Srbiji i veliko je pitanje koliko će proizvođači mesa ovakvo stanje moći da izdrže bez podizanja cena.

Portal „Agroservis plus”, koji prati tržište ratarskih i stočarskih proizvoda, sproveo je anketu među farmerima o uticaju cene kukuruza i soje na njihovu proizvodnju. Kako naglašavaju, stočare je pogodila vest da je kukuruz dostigao cenu od 20 dinara po kilogramu, a u nekim regionima u Vojvodini prošle nedelje prodavan je i po 21 dinar, bez obzira koliku ima vlagu.

Tovljači svinja izračunali su da je sa aktuelnim cenama kukuruza i sojine sačme proizvodna cena tovljenika po kilogramu – 155 do 160 dinara. Oni kažu da je sada najvažnije sačuvati prisebnost i sprečiti uvoz svežeg i zamrznutog mesa i živih svinja iz Hrvatske.

– Nažalost, proizvođači junadi kukuruz novog roda sa dobrom cenom upotrebljavaju za već naraslu junad. Malo ko od njih ima potpunu kalkulaciju sa novom cenom kukuruza. Ali jasno je koliki je to izdatak, jer je u hrani, u koncentrovanom obliku, više od 60 odsto kukuruza. Veća cena hraniva i zimski uslovi otežaće tov dok vlasnici čekaju kupca. Cena od 1,90 evra po kilogramu je zadovoljavajuća za proizvođače ali je kupaca nedovoljno, jer nemamo veći izvoz – objašnjavaju proizvođači. Portal navodi da se posebno „tovljači pilića hvataju za glavu” jer im klaničari i prerađivači neće prihvatiti veću cenu za 25 do 30 odsto. Naglašavaju da njihovu proizvodnju najviše pogađa rast cene sojine sačme, bez koje nema uspešne proizvodnje.

I svetski analitičari predviđaju da će poskupljenje stočne hrane najveći uticaj imati na živinarstvo, cene piletine i jaja. Tokom poslednjih nekoliko dana, rast cena stočne hrane za živinu u raznim delovima sveta stvorio je nove probleme u ovom sektoru.

Kako navodi specijalizovani portal Agronjuz, pandemija kovida 19 ranije je dovela do problema posebno u logističkom i transportnom sektoru, ali sada se čini da su kupci žitarica u različitim delovima sveta preduzeli mere predostrožnosti i povećali kupovinu zbog relativno sušnog perioda u Americi i Rusiji.

Strahuje se da bi to moglo negativno da se odrazi na proizvodnju žitarica u narednoj poljoprivrednoj godini.

Kratkoročno ovo je dovelo do rasta cena stočne hrane. Takvo stanje na tržištu evidentno će doneti dobru zaradu proizvođačima žitarica širom sveta. Stručnjaci, međutim, napominju da bi poskupljenje gotovih proizvoda, poput piletine i jaja (jer živinarstvo je velikim procentom pa i do 70 odsto zavisno od cene hrane) zasigurno moglo da smanji njihovu prodaju i dugoročno utiče na pad kupovne moći potrošača.

Za sada veliki proizvođači, poput Brazila, pokušavaju da se odupru porastu cena živinskih proizvoda. Taj otpor, po predviđanju analitičara „s vremeno će se slomiti ako cene žitarica nastave da rastu” i dovesti do globalnih problema u živinarstvu.

S druge strane, pojedini stručnjaci veruju da ovakve prilike na tržištu žitarica ne mogu vladati večno. Veruju da će se posle žetve na južnoj hemisferi, u drugoj polovini 2021. godine, cene donekle stabilizovati.

Poznavaoci prilika tržišta kukuruza u Srbiji tvrde da nije realno očekivati novi rast cene kukuruza, ali da su mogući sporadični skokovi.

Za sada je jedino sasvim pouzdana tvrdnja da pšenice, kukuruza i soje imamo dovoljno za domaće potrebe i da će ovog roda biti i za izvoz.

Komеntari5
cb5ee
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Закони економије уопште не важе у време данашње. Данас је све режија да такав израз употребим. Када би важили економски закони онда ни једна држава ником не би давала подстицај већ би свако цену своје робе формирао на основу својих трошкова и своје зараде.Овако неко даје произвођачима више, неко мање, неко вероватно никако и онда цене нити су резултат трошкове нити зараде већ су најчешће како то обично кажу нелојална конкуренција.
Без Бриге
Цена свиња жива вага у Пољској је пала за нијансу и нешто је мања од 1еур/кг цепане полутке су такође појефтиниле тако да биће одакле да се увезе по повољним ценама, друго је питање да ли неко удружење има интерес да се грађанима повећа цена меса које на срећу троше најмање у Европи (дневна потрошња по становнику). Добро је да је потрошња меса мала јер ко зна на ком месту би били по броју канцера дебелог црева да је потрошња меса већа и овако смо по тој пошасти у врху.
Боро
Рак дебелог црева је почео да дивља како је пекмез изашао из употребе. Можда има везе? Шљиве су ризница пектина, који облаже црева и помаже пражњењу.
mrljavko
mnogo politike ustrojstvom kapitalistickog privredjivanja. Da li se prica o cenama normiranim na bazi najnizih ekonomskih cena. Da li je znacajno isticati povecanje cene sirovina ako se ne radi o zivotno esencijalnom proizvodu. To sto poskupljnje sirovine ima za posledicu povecanje najnize ekonomske cene proizvoda je uopste nevazno ako je poskupljenje sirovine rezultat njegove najnize ekonomske cene . Poskupljenje, pa cak gubitaka ikakve zarade na nesencijalnim proizvodima je sasvim irelevanto.
Nemanja
"Најважније је сачувати присебност и спречити увоз свежег и замрзнутог меса и живих свиња из Хрватске" sad se logicno postavi pitanje odaklen Hrvatskoj sveze i smrznuto meso za izvos i zasto ga Srbija nema. Juce je na naslovnoj strani jednih provladinih novina pisalo da Hrvati nemaju sta jesti i kao zakljucak je u nastavku izvuceno da je Srbija ekonomski dzin (!). Zbog cijeg interesa se srpski narod sistematicno, informaticki, truje

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja