ponedeljak, 25.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 03.11.2020. u 22:00 Jelica Antelj

Turističke agencije traže hitnu pomoć države

Na birou iz ove delatnosti od početka pandemije već završilo oko 4.000 zaposlenih, a ovaj trend će se nastaviti ako nadležni ne budu reagovali
(Фото Р. Крстинић)

Od početka pandemije broj zaposlenih u turističkim agencijama smanjen je za 50 odsto, a to znači da oko četiri hiljade radnika u ovom sektoru odlazi na biro rada. Ukoliko se u najkraćem periodu ne reši problem i država ne pomogne turističkim agencijama, do kraja godine i ostatak zaposlenih će ostati bez posla, kaže za naš list Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Juta.

– Najveći problem u ovom trenutku predstavlja to što ne možemo da planiramo bilo kakvu aktivnost, jer naš rad u najvećoj meri zavisi od epidemiološke situacije. A trenutna situacija je katastrofalna, uostalom kao i prethodnih meseci. U prilog tome govori i pad prometa od oko 92 odsto – dodaje on.

Osim hroničnog nedostatka posla i novca, u ovoj delatnosti već mesec dana agencije ni formalno nemaju uslove za rad, jer su im osiguravajuće kuće uskratile polise osiguranja. Iako i sa polisama verovatno rad ne bi išao bolje, jer turista nema, bez njih kao garancije putovanja, one ne mogu da obavljaju svoj posao. Da bi ih dobili putovanja moraju, prema zakonu, da budu osigurana, a to za sada ne želi da radi nijedna osiguravajuća kuća.

Pregovori, doduše i dalje traju, ali agencije traže anekse ugovora koji su istekli i to samo na tri meseca, dok osiguravači žele da se dodatno osiguraju, pa nude polise koje će u budućnosti biti dostupne samo velikim agencijama i to na najmanje godinu dana.

Tako je i sa bankarskim garancijama za koje je država „intervenisala” međutim u turističkim agencijama tvrde da su banke ponudile uslove koje malo ko od njih može da ispuni. Inače, bez polisa osiguranja agencije mogu da izgube licence, da plate kaznu, pa čak i da dobiju zabranu obavljanja delatnosti u trajanju od tri godine.

– Zbog celokupne situacije zatražili smo od države direktnu finansijsku jednokratnu pomoć koja bi odložila dalje otpuštanje zaposlenih i donekle popravila likvidnost. Želimo da razgovaramo o mogućem otpisu poreza i doprinosa za period opšte pomoći privredi koji dolaze na naplatu početkom 2021. godine, kao i otpis akontacionog poreza na dobit (s obzirom na to da je potpuno izvesno da dobiti neće biti). Tražićemo i moratorijum na finansijske obaveze prema bankama i lizing kompanijama na minimum šest meseci, kao i urgentno rešavanje podnetih zahteva Fondu za razvoj – objašnjava Seničić.

On dodaje da je za četiri meseca od početka ovog procesa, podneto oko 200 zahteva za kredite za likvidnost, a rešeno je tek nešto više od 20 (uslovima koji su odobreni za turistički sektor smo zadovoljni ali ne i brzinom i efikasnošću rešenih zahteva).

Naš sagovornik iz Jute navodi da bi odobravanje ovih kredita za početak značilo mnogo, jer bi agencije došle do novca i uspele da pokriju troškove. Još ne postoji kompletna analiza oko finansijskih gubitaka turističkih agencija od početka ove krize, ali prve procene pokazuju da je reč o oko 70 do 80 miliona evra.

Upitan šta očekuje koliko agencija će uopšte opstati ako pandemija potraje, Seničić odgovara da je to teško proceniti, ali da veruje da većina može da preživi samo uz ciljanu sektorsku pomoć koja mora biti hitna i celishodna.

– Posao turističkih agencija se menja već nekoliko godina sa razvojem modernih tehnologija. Još je model klasičnih agencija opredeljujući i u razvijenim zemljama, pre svega iz razloga bezbednosti putnika i nedostatka adekvatne zakonske regulative kod nas ali i u svetu. Iz godine u godinu rešavaju se pomenuti problemi i sigurno je da će buduće turističke agencije imati neku formu koja će biti mnogo više oslonjena na moderne tehnologije, ali lični kontakt i dodatna sigurnost putnika kroz neke nove modele neće izostati – smatra naš sagovornik.

Broj domaćih turista u septembru za petinu veći nego lane

I u septembru je nastavljen trend da domaći turisti više nego lane odmor provode u Srbiji, pa je zabeleženo 603.912 noćenja domaćih turista, što je skoro 19 odsto više nego u septembru 2019. godine, saopšteno je iz Turističke organizacije Srbije, prenosi Tanjug.

Domaći turisti su najčešće išli u banje i to Sokobanju i Vrnjačku Banju, zatim na planine, posebno Zlatibor i Kopaonik, kao i u Beograd. Kada je reč o stranim turistima, ostvareno je 94.196 noćenja, što je za 76 odsto manje nego u istom mesecu 2019. ali skoro 14.000 više nego u avgustu ove godine.

Najviše noćenja ostvarili su turisti iz Bosne i Hercegovine, Turske, Crne Gore, Rusije i Nemačke. Inače u prvih devet meseci ove godine u Srbiji su ukupno boravila 1.464.664 turista, što je za 48 odsto manje nego u istom prošlogodišnjem periodu.

Domaćih turista bilo je 1.110.656, za 22 odsto manje u odnosu na prvih devet meseci prošle godine, a stranih 354.008 ili 75 odsto manje nego u istom prošlogodišnjem periodu. Strani turisti su najviše boravili u Beogradu, zatim na Kopaoniku, Zlatiboru, Novom Sadu, Vrnjačkoj Banji.

Komеntari4
fcf1d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stanojlo
Pa ako ima manje putovanja jel treba neko da vas izdrzava do kraja zivota? Ako poreski obaveznici treba da vas placaju u nedogled onda bi to morali i svim nezaposlenima. Radite nesto sta trziste trazi .
Muradin Rebronja
Pošto će Zapadni Balkan biti jedna turistička destinacija, koja nema šta nema, onda neka se bave dovođenjem domaćih gostiju i stranih turista. Istina, prvo treba reformisati turizam regiona eliminisanjem pansionskog poslovanja. Bez švedskih stolova, sve uključeno... nego samo sobe kao jedan profitni centar. Drugi profitni centar su restorani, najmanje dva, od kafeterije za celodnevnu ishranu do balkanskog nacionalnog restorana, "Balkan best", hranom za cara i sultana. Imamo odlične sirovine..
Veljko
Da se vratimo zbog TO u socijalizam?
Vasa
A ko ce nezaposlenima da pomogne?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja