nedelja, 29.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 04.11.2020. u 07:03

Neizvesna trka u ključnim saveznim državama

Бирачи гласају у Јужној Каролини (Фото EPA-EFE/RICHARD ELLIS)

Predsednik SAD, republikanac Donald Tramp i kandidat demokrata Džozef Bajden vode neizvesnu trku na predsedničkim izborima u svim ključnim saveznim državama.

U izbornoj noći, po običaju, u fokusu je desetak od 50 saveznih američkih država u kojima je ishod neizvestan, a u ovom trenutku, prema podacima Asošiejted presa, ni u jednoj od njih ne može da se predvidi pobednik.

Tramp je u blagoj prednosti u većini najvažnijih država, ali to ne mora ništa da znači jer se glasovi poslati poštom, među kojima Bajden ima jasnu većinu, često broje na kraju.

Na Floridi, koja je često presudna država kada je trka neizvesna, Tramp na osnovu 98 odsto obrađenih glasova ima 51,3 odsto, a Bajden 47,8 odsto, navodi Asošiejted pres, prenela je Beta.

Ako bi Bajden osvojio Floridu, njegova pobeda na izborima bila bi gotovo izvesna, dok je Trampu ta država potrebna za ostanak u trci.

O značaju Floride govori i podatak da je svaki pobednik predsedničkih izbora od 1992. do danas osvajao i tu poluostrvsku državu na jugoistoku SAD.

U Ohaju, takođe jednoj od ključnih država, posle obrađenih 91 odsto glasova, Tramp vodi sa 53,2 odsto, dok Bajden ima 45,4 odsto, navodi AP.

Ohajo ima naročit značaj na predsedničkim izborima jer su stanovnici te države Srednjeg Zapada glasali za pobednika na svim predsedničkim izborima od 1900. godine, osim 1944. i 1960. godine.

Uz to, Ohajo ima i takoreći sudbonosan značaj za republikance pošto nijedan njihov kandidat za više od 150 godina postojanja te stranke nije pobedio na predsedničkim izborima bez osvajanja Ohaja.

U Severnoj Karolini, gde je obrađeno 94 odsto glasova, Tramp ima 50,1 odsto, a Bajden 48,7 odsto.

Tramp u Teksasu, gde je obrađeno 74 odsto glasova, ima 51,5 odsto, a Bajden 47,2 odsto.

Bajden ima prednost u Arizoni, gde posle 73 odsto obrađenih glasova ima 53,6 odsto, a Tramp 45,1 odsto.

Na osnovu 66 odsto obrađenih glasova, Tramp u Džordžiji ima 54,4 odsto, a Bajden 44,4 odsto.

Tramp ima prednost i u sve tri države takozvanog „pojasa rđe” koje su mu 2016. donele pobedu na izborima, Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsinu, ali je u njima broj obrađenih glasova previše mali za izvlačenje bilo kakvih zaključaka.

Ista situacija je i u Minesoti i Ajovi, gde je Bajden u prednosti.

Agencija Asošiejted pres večeras je proglasila pobedu Trampa u 18 saveznih država, a Bajdena u 16 država i Distriktu Kolumbija.

Tramp je pobedio u Kentakiju, Indijani, Zapadnoj Virdžiniji, Alabami, Južnoj Karolini, Misisipiju, Oklahomi, Tenesiju, Arkanzasu, Severnoj Dakoti, Južnoj Dakoti, Vajomingu, Luizijani, Nebraski, Kanzasu, Misuriju, Ajdahu i Juti.

Bajden je osvojio Vermont, Virdžiniju, Konektikat, Delaver, Ilinois, Merilend, Masačusets, Nju Džersi, Roud Ajlend, Njujork, Nju Meksiko, Kolorado, Nju Hempšir, Vašington, Oregon, Kaliforniju i Distrikt Kolumbija.

Nijedan od tih rezultata nije iznenađenje, pošto i Tramp i Bajden imaju snažnu podršku u državama koje su osvojili.

Tramp je tim pobedama „dobio” 118 elektora, a Bajden 209.

Za pobedu na izborima potrebno je da kandidat osvoji 270 od 538 elektora.

Glasači se nisu opredeljivali direktno za Trampa (74) ili Bajdena (77), već su birali elektore, demokrate ili republikance, koji u decembru formalno biraju predsednika (elektorski koledž). Pošto je taj čin formalnost, pobednik se zna odmah posle izbora.

Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi „dobija” sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski. Elektore Mejna i Nebraske kandidati mogu da podele, zavisno od rezultata na nivou izbornih jedinica tih država.

U Nebraski je Tramp za sada „dobio” tri od pet elektora, dok pobednik u preostale dve izborne jedinice još nije poznat.

Komentari2
48582
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Дејан.Р.Тошић
Није тешко пребројати око 1500 гласова делегата-електора, који гласају у 50 савезних држава.Државе Калифорнија и Њу Јорк, одлучују јер имају највећи број делегата,а ту је гдин Трамп, победио,гласови су већ пребројани јер делегати не гласају поштом. Бројање осталих 150.милиона гласова грађана може да потраје али делегати су одлучили да председник Америке буде гдин. Доналд Трамп. Честитам.
John Rudich
Ја морам да опет простудирам спцијалну теорију релативитета да бе можда могао да разумем амерички изборну математику.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja