Broj zaposlenih u Srbiji povećan je za 44.422 osobe u odnosu na isti period lane, odnosno za 2,3 procenta, pa su tako u našoj zemlji na kraju trećeg kvartala 2020. registrovana 2.224.842 zaposlena građanina.

Rast zaposlenosti beleže prerađivačka industrija, u kojoj je sada oko 14.500 radnika više, građevinarstvo sa oko 9.700 više angažovanih, trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila gde je oko 9.000 ljudi više zaposleno nego lane.

I pored obećavajuće statističke slike, Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, smatra da nam problemi u vezi sa održanjem stope zaposlenosti tek predstoje, posebno s istekom državne pomoći u formalnom sektoru, koji će usloviti pad zapošljavanja u proizvodnji, gde je dosad bilo manje-više dobro stanje.

– Čim izostane pomoć pred nama će se prikazati realnost u pravom smislu te reči. Veći pad realne zaposlenosti dogodiće se već u prvim mesecima 2021. koji su tradicionalno loši za plasman proizvoda i usluga. Jer, svi oni koji ne budu uspeli da ostvare dovoljno prihoda ovog novembra i decembra, biće prinuđeni da redukuju poslovanje i otpuštaju radnike. Srećom, postoji mali procenat kompanija, tri do pet odsto njih, koje su dosad radile dobro: jedan deo njih pripada IT sektoru, uspešno se razvija i onlajn prodaja, a tu su firme iz oblasti hemijske industrije... – podseća Rajić.

Povećanju zaposlenosti u trećem kvartalu kumovali su i letnji sezonski poslovi u ugostiteljstvu i turizmu, zbog čega je slika o zaposlenosti uzdignuta, samo na kratko. Realnost je, ipak, sasvim drugačija, dodaje Rajić, jer većina hotela u Beogradu najavljuje zatvaranje zbog prevelikih troškova održavanja, a oko 5.000 radnih mesta već je izgubljeno.

– Slično je i u turizmu, a ove godine i auto-industrija beleži redukciju zaposlenih i to 10 do 15 odsto. Na primer, „Fijat” ne radi, pa se to odražava na sve one koji posluju u lancu auto-industrije. S padom prihoda sve je uočljivija i stagnacija u sektoru usluga. Ipak, iako su proizvođači zadržali isti broj zaposlenih, ne treba zaboraviti da su u mnogim kompanijama magacini i lageri krcati robom. Tražnja se tek minimalno oporavila, daleko je od godišnjeg proseka, a novih poslova nema ni na vidiku... U takvoj situaciji veoma je teško, da ne kažem neizvodljivo, održati tezu o rastu zaposlenosti, čak i u skorijoj budućnosti. Problemi nam tek predstoje – uveren je Dragoljub Rajić.

Predstavnici sindikalnih organizacija ne veruju u povećanje zaposlenosti u Srbiji.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata, smatra da je u trenutnoj situaciji ekonomski nemoguće govoriti o povećanju zaposlenosti, pogotovo kada se zna da je na stotine hiljada ljudi ostalo bez redovnih primanja.

– Bez posla ostaju zaposleni u turizmu, ugostiteljstvu, avio i drumskom saobraćaju. Industrija zabave potpuno je stala i bez prihoda je ostalo oko 26.000 ljudi. Sve to navodi na zaključak da priča oko rasta zaposlenosti uopšte nije realna. Uz to, imamo i ogroman broj naših koji su se vratili u Srbiju jer su u inostranstvu ostali bez posla. Doznake koje su donedavno slali sada su se smanjene za dve trećine – podseća Savićeva.