sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 04.11.2020. u 21:44 Marija Brakočević

Sezonski poslovi povećali zaposlenost

Veći pad realne zaposlenosti mogao bi da se dogodi u prvim mesecima 2021. a svi koji sada ne budu uspeli da ostvare dovoljno prihoda, biće prinuđeni da otpuštaju radnike
Повећању броја радника у трећем кварталу кумовали су и летњи сезонски послови у угоститељству и туризму (Фото А. Васиљевић)

Broj zaposlenih u Srbiji povećan je za 44.422 osobe u odnosu na isti period lane, odnosno za 2,3 procenta, pa su tako u našoj zemlji na kraju trećeg kvartala 2020. registrovana 2.224.842 zaposlena građanina.

Rast zaposlenosti beleže prerađivačka industrija, u kojoj je sada oko 14.500 radnika više, građevinarstvo sa oko 9.700 više angažovanih, trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila gde je oko 9.000 ljudi više zaposleno nego lane.

I pored obećavajuće statističke slike, Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, smatra da nam problemi u vezi sa održanjem stope zaposlenosti tek predstoje, posebno s istekom državne pomoći u formalnom sektoru, koji će usloviti pad zapošljavanja u proizvodnji, gde je dosad bilo manje-više dobro stanje.

– Čim izostane pomoć pred nama će se prikazati realnost u pravom smislu te reči. Veći pad realne zaposlenosti dogodiće se već u prvim mesecima 2021. koji su tradicionalno loši za plasman proizvoda i usluga. Jer, svi oni koji ne budu uspeli da ostvare dovoljno prihoda ovog novembra i decembra, biće prinuđeni da redukuju poslovanje i otpuštaju radnike. Srećom, postoji mali procenat kompanija, tri do pet odsto njih, koje su dosad radile dobro: jedan deo njih pripada IT sektoru, uspešno se razvija i onlajn prodaja, a tu su firme iz oblasti hemijske industrije... – podseća Rajić.

Povećanju zaposlenosti u trećem kvartalu kumovali su i letnji sezonski poslovi u ugostiteljstvu i turizmu, zbog čega je slika o zaposlenosti uzdignuta, samo na kratko. Realnost je, ipak, sasvim drugačija, dodaje Rajić, jer većina hotela u Beogradu najavljuje zatvaranje zbog prevelikih troškova održavanja, a oko 5.000 radnih mesta već je izgubljeno.

– Slično je i u turizmu, a ove godine i auto-industrija beleži redukciju zaposlenih i to 10 do 15 odsto. Na primer, „Fijat” ne radi, pa se to odražava na sve one koji posluju u lancu auto-industrije. S padom prihoda sve je uočljivija i stagnacija u sektoru usluga. Ipak, iako su proizvođači zadržali isti broj zaposlenih, ne treba zaboraviti da su u mnogim kompanijama magacini i lageri krcati robom. Tražnja se tek minimalno oporavila, daleko je od godišnjeg proseka, a novih poslova nema ni na vidiku... U takvoj situaciji veoma je teško, da ne kažem neizvodljivo, održati tezu o rastu zaposlenosti, čak i u skorijoj budućnosti. Problemi nam tek predstoje – uveren je Dragoljub Rajić.

Predstavnici sindikalnih organizacija ne veruju u povećanje zaposlenosti u Srbiji.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata, smatra da je u trenutnoj situaciji ekonomski nemoguće govoriti o povećanju zaposlenosti, pogotovo kada se zna da je na stotine hiljada ljudi ostalo bez redovnih primanja.

– Bez posla ostaju zaposleni u turizmu, ugostiteljstvu, avio i drumskom saobraćaju. Industrija zabave potpuno je stala i bez prihoda je ostalo oko 26.000 ljudi. Sve to navodi na zaključak da priča oko rasta zaposlenosti uopšte nije realna. Uz to, imamo i ogroman broj naših koji su se vratili u Srbiju jer su u inostranstvu ostali bez posla. Doznake koje su donedavno slali sada su se smanjene za dve trećine – podseća Savićeva.

Komеntari0
70517
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja