ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 04.11.2020. u 22:00 J. Antelj - I. Albunović

Da li zbog korone treba obogatiti brašno vitaminom De

Stručnjaci ipak podeljeni oko mišljenja da bi vitaminiziranje hleba, mleka ili soka od pomorandže bilo efikasno u borbi protiv ove bolesti
(Фо­то EPA-EFE/Julien de Rosa)

Naučnici Velike Britanije apelovali su na nadležne da razmisle o inicijativi da se hrana poput brašna i mleka obogati vitaminom De. To bi, kako smatraju, moglo da doprinese uspešnijoj borbi s kovidom 19.

Veliki broj, čak oko polovine Britanaca ima nadostatak tog vitamina. Iako lekari širom sveta preporučuju da se što više koriste suplementi, čini se da to ne daje dovoljno rezultata i da bi dodavanje vitamina u najosnovnije namirnice bilo korisno, piše „Gardijan”. Kako je navedeno u ispitivanjima, najbolji učinak bi se ostvario obogaćivanjem pšeničnog brašna.

Prema nekim studijama, nizak nivo vitamina De dovodi do većeg rizika od zaraze koronavirusom ili do ozbiljnijih posledica infekcije. List navodi da su istraživači u Španiji, prošle nedelje, ustanovili da 82 odsto pacijenata zaraženih koronom (od 216 primljenih na bolničko lečenje) ima nizak nivo vitamina De. Zabunu ipak unose i potpuno suprotne studije prema kojima „nivo vitamina De ima malo ili nimalo uticaja na kovid 19, grip i druge respiratorne infekcije”.

Kako piše „Gardijan”, britansko ministarstvo zdravlja već 10 godina ne dozvoljava da se tim vitaminom obogaćuju namirnice poput mleka, hleba i soka od pomorandže, što je uobičajena praksa u Finskoj, Švedskoj, Australiji i Kanadi.

– Smatram da vitamin De ne samo što može da zaštiti od ozbiljnih posledica bolesti, već može da štiti i od infekcije. Obogaćivanje hrane trebalo bi pažljivo planirati kako bismo imali efikasnu primenu, posebno jer pojedini ljudi već koriste suplemente. Moramo pažljivo da odaberemo koja će to biti hrana – naglasio je dr Beret Dejvis, vođa grupe naučnika koji su pokrenuli tu inicijativu.

Pulmolog dr Edrijen Martino, profesor na Univerzitetu „Kraljica Meri“ u Londonu, koji nije član Dejvisove grupe, vodi kliničko ispitivanje kako bi ustanovio uticaj vitamina De na smanjenje rizika od kovida 19 ili ozbiljnih posledica bolesti. U studiji započetoj prošle nedelje, pratiće se tokom zime više od 5.000 ljudi.

– Preporučuje se uzimanje suplemenata vitamina De tokom zime, dok osobe koje pripadaju visokorizičnim grupama treba da ih koriste cele godine. Svesni smo da se većina ljudi ne pridržava tih preporuka. Čak i ja ponekad zaboravim da ih uzmem – priznaje Martino.

List ističe da ljudski organizam proizvodi vitamin De kao odgovor na sunčevu svetlost. U Velikoj Britaniji to znači da od oktobra do marta moraju da se oslanjaju na druge izvore vitamina De: masnu morsku ribu, jaja i dodatke u ishrani. Neke namirnice, poput žitarica za doručak i pečuraka, obogaćene su vitaminom De, dok socijalno ugrožene kategorije stanovništva u toj zemlji imaju pravo na besplatne multivitamine. Belo brašno u Britaniji već se obogaćuje vitaminima Be 1 i Be 3, a od prošle godine razmatra se i mogućnost dodavanja folne kiseline, kako bi se sprečili urođeni nedostaci u mozgu i kičmi.

Slična inicijativa potekla je prošle godine u Srbiji, kada je predloženo da se belo brašno obogaćuje folnom kiselinom. Prema nezvaničnim informacijama, za sada taj predlog nije konkretizovan, a navodno se čeka usvajanje pravilnika kojim bi se regulisala ta oblast. Zato i nema konkretnih odgovora nadležnih da li bi i kod nas, u borbi sa navedenim virusom, mogao da bude sproveden britanski predlog.

Kako su rekli stručnjaci, fortifikacija brašna recimo folnom kiselinom pokazala se kao ekonomski isplativa, jer ne utiče na krajnju cenu proizvoda, a predstavlja uštedu za državu koja se odluči na takve mere. Domaći proizvođači istakli su da je obogaćivanje brašna jednostavan postupak i da je već 15 mlinova u Srbiji ovladalo tim načinom proizvodnje, ali da cela društvena zajednica treba da bude upoznata sa procesom i benefitima obogaćivanja brašna.

Studija koju je sproveo Univerzitet u Birmingemu 2019. Godine, pod rukovodstvom Magde Agijar, pokazala je da bi se broj slučajeva nedostatka vitamina De u narednih 90 godina smanjio najmanje 25 odsto ukoliko bi se usvojila preporuka da se brašno obogaćuje, što bi ujedno donelo uštedu od 65 miliona funti. Profesor Luis Levi, šef nutricionističkog odseka britanskog ministarstva zdravlja, pre tri godine je izjavio da nema dovoljno dokaza da će vitamin De smanjiti rizik od respiratornih infekcija, ukoliko se da saglasnost da se taj vitamin dodaje u neke osnovne životne namirnice.

Komеntari5
7c0ff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Браво
Паметан предлог, сетиће се многи који сад газе девету деценију живота који није био лак, сетиће се 50их година прошлог века када се у школама рибље уље давало на кутлачу свима, то су ти витамини па и витамин Д који данас неки лекари болешљивој деци преписују дневна потреба пута десет. Идеја да се намирнице у општој употреби појачају са суплеметима паметна је идеја. Ништа ту не може да штети осим фармако индустрији која ће игубити део клијената.
А. Илић
Који бесмисао ?? Постоје системске болести које траже потпуну елиминацију витамина "Д" јер је он високо увећан - те је пацијентима строго забрањена конзумација суплемената који садрже витамин "Д". Њега има додатог и у обичној храни - млеку, маргарину, муслију,... Једна од таквих болести је Саркоидоза.
Lillah
Opasan predlog. Postoje brojne kontraindikacije za uzimanje ovog suplementa. U pomami za vitaminom D vrlo malo se piše o opasnosti po neke bolesti.
dusan1
Zar nebi bilo mnogo jednostavnije da se umesto obogaćivanja hrana ne osiromašuje ? Da se mleko (bogato vitainom D ) prodaje sa min 3,5% masnoće kao što se od proizvođača otkupljuje a brašnu i pivu umesto dodavanja ne oduzimaju vitamini iz B grupe ?
profesionalni komentator
Prvo i prvo, jako je teško, praktično nemoguće pokriti dnevne potrebe za vitaminom d preko ishrane, drugo i drugo vitamin d iz prirodne hrane se mnogo bolje apsorbuje nego vitamin d proizved u laboratoriji, treće i treće vitamin d je moguće uskladištiti u organizmu, pošto se rastvara u mastima, dakle naprosto izađite napolje i šetajte po sunčanom danu što više da bi napravili zalihu ovog vitamina za tmirne dane kada nećete moći da se osunčate

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja