Partizan je našao zamenu za Vladu Šćepanovića, koga je smenio posle loših rezultata na početku sezone, a njegovo mesto bi narednih dana trebalo da zauzme slovenački stručnjak Sašo Filipovski (46). Mediji su prethodnih dana vagali između nekadašnjeg šefa stručnog štaba „crno-belih” Aleksandra Džikića (navodno je odbio ponudu kluba) i Filipovskog koji je – kako je objavio dobro obavešteni „Sportski žurnal” – dao reč predsedniku Partizana Ostoji Mijailoviću.
Posle odlaganja meča šestog kola Evrokupa, protiv Huventuda (nekoliko igrača zaraženo je virusom korona), „crno-beli” će narednu utakmicu igrati u subotu u ABA ligi, protiv Zadra, u Hali „Ranko Žeravica”. Tada bi trebalo da debituje i novi trener što je prava prilika za početak, jer Zadrani nisu ekipa koja bi mogla da mu upropasti promociju na domaćem terenu (iako nema publike).
Trenerski kvaliteti Filipovskog nisu sporni, iako ne spada u sam krem evropske struke, ali nikada nije bio u tako nezahvalnoj ulozi u svojoj karijeri, koju je započeo pre više od dve decenije u rodnoj Ljubljani, u Olimpiji. I to ne samo što se Partizan nalazi u situaciji kada nema pravo na grešku, već i zbog nedostatka „žara” kod nekih nosilaca igre. Takav pristup na nekim prethodnim utakmicama mogao bi, donekle, da se pripiše odnosom prema tadašnjem treneru Šćepanoviću koji je do kraja bio principijelan u nekim svojim zahtevima, međutim, klub ovom promenom ništa neće popraviti ukoliko ne obavi razgovore sa svim svojim igračima i pozove ih da preuzmu odgovornost, u skladu sa visinom svojih ugovora (pod uslovom da plate koliko-toliko stižu na vreme, što je retkost ne samo u regionu, već i u Evropi).
Sada je svima jasno da Šćepanović nije uspeo da zadrži nivo motivacije kakav je kod igrača mamio Trinkijeri, što se donekle može pripisati trenerskom senzibilitetu i kvalitetu italijanskog stručnjaka, a delom situaciji u kojoj se nalazi čitav sport (pandemija) kad se mnogi igrači pitaju – vredi li uopšte izgarati u ovakvoj sezoni!? Zato se danas više traže treneri psiholozi, treneri motivatori, nego vrhunski taktičari. U svemu tome velika uloga je i rukovodstva klubova koji moraju jasno da se opredele između realnih ciljeva u ovakvim uslovima i rizika (visina budžeta) da ulažu u nešto što možda neće moći da se isplati već u ovoj sezoni. U ovakvim uslovima treba gledati i malo dalje…
Filipovski sigurno nije nepoznat današnjim igračima Partizana, osim nekolicini Amerikanaca, a zna se da atmosfera u svakom evropskom timu najviše zavisi od američkih igrača (kako bi rekao jedan naš poznati stručnjak – dovoljno je da se dvojica Amerikanaca udruže i urote protiv tebe i možeš da pakuješ kofere!). Ruku na srce, i domaći igrači u ekipi „crno-belih” izgledaju, uglavnom, kao senke košarkaša koji su lane „ginuli” za Trinkijerija. Po onoj – koliko para, toliko muzike – mogla bi da se gleda i trenutna situacija u klubu iz Humske. Mnogi se čude i krste kad čuju da je trener najveća stavka u budžetu kluba, ali samo onda kada izostanu uspesi. Zato se prošle godine malo pričalo o Trinkijerijevoj plati, sve dok nije došao neko (Bajern) ko može da poveća ulog…
U ovoj sezoni trener nema najveća primanja, pa bi možda pre trebalo pozvati na odgovornost one koji su u svakom pogledu prvi na platnom spisku (pogotovo, ako Amerikanci pre svih primaju platu – što je trend u evropskoj košarci, pošto ostalima može da kasni)…
