nedelja, 24.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 05.11.2020. u 22:35

Perović: Crkvu na Lovćenu podići kada se svi saglasimo

(Фото МЦП)

PODGORICA - Rektor Cetinjske bogoslovije Gojko Perović rekao je da crkvu na vrhu Lovćena treba podići onda kada se svi oko toga saglase i da nijednu crkvu ne treba dizati „tako što će neko nekoga da napada”.

„Ako deo crnogorske građanske javnosti kaže da crkva na Lovćenu koju su obnovili Karađorđevići nije i Njegoševa crkva, onda ova koju bismo svi mi Crnogorci podigli, ne rušeći ništa, ne bi bila 'karađorđevićevska crkva' nego neka treća ili ona prva - crkva Svetog Petra Cetinjskog na vrhu Lovćena”, kazao je Perović za televiziju Vijesti i dodao da je amanet najvećeg pesnika i mitropolita crnogorskog, Njegoša, da bude sahranjen kao pravoslavni hrišćanin i vladika u crkvi na vrhu Lovćena.

Perović je kazao i da Njegošev mauzolej treba da ostane „kao simbol jednog vremena”.

Izvornu crkvu na vrhu Lovćena, koju je podigao Njegoš 1845. sa željom da tu bude sahranjen, srušili su Austrijanci 1916. godine, a nakon toga su vlasti Kraljevine Jugoslavije obnovile kapelu 1925. Ponovno rušenje se dogodilo 1972. godine i na tom mestu je izgrađen Njegošev mauzolej.

„Vraćanje” Njegoševe crkve na vrh Lovćena bila je velika želja pokojnog mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, prenosi Tanjug.

Patrijarh srpski Irinej je u nedelju na Amfilohijevoj sahrani u Podgorici rekao da ono što je Amfilohije nosio u srcu i kao amanet jeste „ljubav prema Kosovu i obnavljanje kapele na Lovćenu”.

Komеntari9
4c307
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srna
U pravu je Gojko Perovic kada kaze da treba postici saglasnost za obnavljanje hrama, u protivnom moze biti opet srusen u buducnosti. Problem vidim u tome sto su u pravoslavlju svi ljudi jedno u Hristu, zato je zajednicare imperativ...ali sa ljudima koji nisu vernici nece biti lako postici dogovor...
Бранко Ср'б Козаковић
Све док будемо размишљали у категорији "српске земље", и док будемо "разноразни/посебни Срби", неће бити среће. Југословенизација српског етничког простора - култура шавова и усиљеног "братстваијединства" води у вечито одмеравање и ставове "ми-они". Српски унитаризам као идеја не постоји (ја сам био једини унитариста и етнициста, и због тога грђен од разних "Срба"). Сем што су Срби завичајци, антиунитаристи, питање је и колико су исто етничко племе? Но, шта ћеш са >50% Милогораца? Где су они?
Petar Dozet
Niti je u istoriji bilo niti ima napredne kulture, kojoj je prioritet podizanje kultnih hramova, a ne nauka i tehnologija.
ZLATKO S P
@ SPARTA .Pa ne mogu biti Oni Srbi_ Crnogorci . Sta su su Oni Srbi il Su Crnogorci ? Ja sam Srbin iz S.Makedonije , i Ja ne mogu biti Srbin _ Makedonac!
СПАРТА.
Св.Василије,Св.П.Цетињски,Његош,Краљ.Никола, Марко Миљанов су били СРБИ_Црногорци.
Slavomir
Sv.Vasilije je Hercegovac a to znači da nije Crnogorac. To što je današnja CG boljševička tvorevina sa delom istočne Hercegovine(stara Hercegovina), sa Boko Kotorskom i delom poslednjeg Otomanskog sandžaka, podeljenog između CG i Srbije, ne daje pravo da se Hercegovci, Bokelji i Srbi nazivaju Srbi-Crnogorci. Ako si Srbin onda ne možeš biti Crnogorac i obratno, ako si Crnogorac ne možeš biti i Srbin. Biti Srbin je stanje (na)rodnosti a Crnogorac je stanje nacionalnosti. Dukljani su Crnogorci.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja