petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 09.11.2020. u 18:00 Boško Jakšić
POGLEDI

Podbačaj industrije predviđanja

Istraživači političke izmaglice ponovo su omanuli tvrdeći uoči izbora da je Bajdenova pobeda gotovo osigurana

Istraživači američkog biračkog tela predviđali su neizvesnu trku između dvojice predsedničkih kandidata, ali ispostavlja se da nisu pogodili da će prebrojavanje glasova u toliko saveznih država ići ivicom žileta i da će republikanac biti uspešniji od njihovih očekivanja.

Kako je došlo do toga da tzv. polsteri, i analitičari koji su se za njima poveli, budu tako iznenađeni da Džoe Bajden već nije već proglašen za pobednika a da Donald Tramp ima šanse da ostane u Beloj kući?

Bilo je za pretpostaviti da su ispravljene greške iz 2016. kada su istraživači unapred dali pobedu Hilari Klinton. Iako je kandidatkinja demokrata osvojila tri miliona glasova više, izgubila je glasovima elektora. Polsteri su naknadno priznali da su, na primer, potcenili entuzijazam za Trampom među belim radnicima i da su radili na tome da se slične greške ne ponove.

Istraživačka industrija, koja nije imuna od manipulacija, od tada je uvela razne modifikacije. Pažljivije se vrši odabir upitanika kako bi se dospelo do svih slojeva stanovništva. Stepen obrazovanja, i unutar rasnih grupa, uveden je kao jedan od načina da se predvide nečiji politički afiniteti. Uključena je i analiza gde birači žive: u gradovima, predgrađima ili ruralnim oblastima. Što ih više živi na jednom mestu, pre će glasati za demokrate.

Uprkos svemu, značajno su podbacili. Promašili su u Floridi koju je Tramp preoteo od demokrata. Kako politički prognozeri nisu predvideli veliki zaokret Hispanosa prema Trampu? Na osnovu čega su otvorili mogućnost da republikanci izgube Teksas? Kako su prevideli da se značajan broj slabije obrazovanih belaca u Mičigenu, Viskonsinu i Pensilvaniji okrenuo protiv republikanaca? Samo jedan od desetina polstera koje je intervjuisao „Vašington post” rekao je da strahuje od „skrivenih Trampovih glasova”.

Kako je, ako ne greškom, došlo do toga da glasovi za Trampa budu tako potcenjeni? Istraživači političke izmaglice ponovo su omanuli tvrdeći uoči izbora da je Bajdenova pobeda  gotovo osigurana pošto je, prema njihovim poslednjim analizama, na nacionalnom nivou imao solidnih devet poena prednosti.

Tako se desilo da Džordž Vil, poznati konzervativni kolumnista „Vašington posta”, napiše da bi Bajden čak mogao da bude prvi kandidat u 32 godine sa učinkom od više od 400 elektorskih glasova.

Poneti prednošću registrovanih demokrata u ranom glasanju, polsteri su potcenili mobilizatorske sposobnosti Trampovog štaba da u izbornom danu pokrene milione republikanaca koji, zahvaljujući predsedniku, nemaju preveliki strah od virusa korona.

Kao i 2016, potcenjen je entuzijazam prema Trampu unutar segmenta ljutitih belaca, mahom radnika bez koledž obrazovanja, i belih hrišćana koji veruju da je bog odabrao Trampa da vodi Ameriku. Precenjen je faktor pandemije.

Tramp je sve vreme pokušavao da marginalizuje debatu o virusu korona. Ignorišući zabrinutost nacije, od starta je umanjivao opasnosti – da ne bi širio paniku kako je priznao u jednom intervjuu. Ismevao je one koji nose maske. Tvrdio je da će zaraza čudotvorno nestati sama od sebe poput sezonskog gripa.

Dok je poručivao da je vlast odradila „fantastičan posao”, izbegavao je da odgovori na pitanje kako Amerika sa četiri odsto svetskog stanovništva ima 20 procenata svih umrlih od zaraze. Ponašao se kao neko ko nema nikakvu odgovornost, a ne kao predsednik koji mora da brine za zdravlje nacije.

Većina istraživača je, kao i Bajden, predviđala da će pandemija koja je u SAD odnela najmanje 233.000 života biti ključno pitanje za opredeljivanje birača i da će krunski doprineti iseljavanju Trampa iz Bele kuće. Pogrešili su.

Dok su prebrojavanja još trajala, ispostavilo se da je ekonomija najveća briga čak 35 odsto ispitanika. Slede rasna nejednakost sa 20 procenata, dok je korona sa 17 na trećem mestu.

Brojke do kojih je došao Bi-Bi-Si pokazuju da Trampovi birači procenjuju da je privreda u „odličnom ili dobrom” stanju, Bajdenovi sledbenici da „nije dobra ili nikakva”. Polovina kaže da SAD rade „nešto ili veoma loše” u suzbijanju pandemije dok 48 odsto smatra da se čini „nešto ili veoma dobro”.

Iako među milionima belaca ima ogromnu podršku, nema sumnje da je Tramp deo glasova rasuo odnosom prema pitanju rasne nejednakosti. Tvrdio je da je za zajednicu Afroamerikanaca učinio više od svih prethodnika, sem možda Abrahama Linkolna, ali je štitio ekstremne grupe „bele nadmoći” a snage reda ohrabrivao da silom uguše zahteve za rasnom pravdom.

Ekonomija je bila glavni Trampov adut, i da nema pandemije ne bi bilo veće neizvesnosti oko izbora. Američka privreda je u trećem finansijskom kvartalu zabeležila rekordni rast od 33 odsto.

Birači znaju da je nezaposlenost sa 14,7 procenata u aprilu pala na 7,9 procenata u septembru i u značajnom broju veruju da je Tramp taj koji može da oživi privredu kojoj zbog pandemije preti najveći pad u poslednjih 80 godina.

Ekonomija je ključno objašnjenje neočekivanog Trampovog uspona u izbornom danu, ali polsteri su izgleda bili više zainteresovani za kovid 19 koji je garantovao predsednikov pad.

Da li su oni koje su istraživači pitali podlegli opštoj atmosferi koju su kreirali liberalni mediji i društvene mreže naklonjene antikonzervativcima? Moguće, ali to nije opravdanje.

Uz sve uvažavanje sve sile naučnih metoda koji se koriste, koliko su istraživanja precizna? Kako konstruisati verodostojni model koji će u jednom dinamičnom društvu predvideti glasove više od 150 miliona birača?

Ako bi danas upitali Amerikance da li veruju polsterima, i birači republikanaca i demokrata nesumnjivo će reći „ne”. Prvi zato što su bili potcenjeni, drugi zato što su prevareni oko relativno lake pobede. No, pobednike istraživanja više ne zanimaju, a gubitnici će se svakako baviti post mortem analizama.

Što se mene tiče, odavno sam više nego rezervisan prema istraživačima javnog mnjenja. Radije se oslanjam na sopstveni instinkt.

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari3
efa18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sloba car
I kod naroda u USA postoji strah od duboke države. Zamislite, neko vas zove telefonom i anketira kako ćete glasati. Pa ti kaži da si za Trampa ako smeš posle svih onih medijskih linčovanja. Tako da su ljudi često svesno lagali anketare, to je kao i u doba staljina, javno se govori zvanično mišljenje duboke države koje ljudi treba da podržavaju, a narod zna istinu ali ne sme da kaže.
Ludolph
Na Jaksicevom mestu ne bi postavljao razanj dok zec trckara po sumi. Videcemo da li ce Tramp imati snage da se izbori sa dubokom drzavom ukoliko mu se uopste pruzi mogucnost da osporava neregularnosti za koje se moze reci da su vrlo ozbiljne. Koronu su (pod pritiskom krupnog kapitala) pokusavali da marginalizuju mnogi u zapadnom svetu, ne samo Tramp. Jedino ti drugi protiv sebe nisu imali medijski aparat duboke drzave.
Luis
Poznat je tzv. Bradleyjev efekt. Skupine birača daju podršku jednom kandidatu, ali se na izborima takva predviđanja pokažu pogrešnima. Obično se vezuje uz kandidate različite boje kože, gdje manjinski ipak ne postižu predviđene rezultate. Nešto slično je prozvano Faktor stidljivog torijevca (Shy Tory factor), gdje birači imaju različita opredjeljenja za kandidate na anketama i na izborima. Uglavnom se ova pojava vezuje uz birače koji ne žele da se njihov izbor vezuje uz ozloglašenog kandidata.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja