Svega 30 knjiga u elektronskom izdanju sadrži spisak naslova koji su Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) stigli nakon nedavnog prvog javnog poziva izdavačima da na pregled dostave digitalne udžbenike koje su pripremili za sva četiri razreda gimnazije. Pristiglo ih je najviše za prvi razred gimnazije, ukupno 24. Od toga je polovina za strane jezike, četiri su za srpski jezik i književnost, dva za istoriju i po jedan za matematiku, hemiju, biologiju, geografiju, informatiku i latinski. Za sada to su „svi postojeći digitalni udžbenici” koje već tri nedelje besplatno mogu da koriste prvaci u gimnazijama i njihovi profesori, zahvaljujući inicijativi kabineta predsednice Vlade Srbije i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i podršci izdavača.
Čitajući neveliku listu e-knjiga dostavljenih ZUOV-u na pregled, ispostavlja se da je podrška većine izdavača u ovom projektu deklarativna jer je, od svih postojećih na ovdašnjem tržištu, njih ukupno sedam digitalna izdanja poslalo komisiji nadležnoj da utvrdi da li se mogu koristiti u nastavi. Tako su izdavačke kuće „Pearson”, „Educational centre”, „English book”, „Klet”, „Novi logos”, „Freska” i „Eduka” priredile i poklonile e-udžbenike da ih do kraja školske godine u gimnazijama koriste prvaci i njihovi nastavnici.
Pristup savremenim e-udžbenicima na dar vredi više od 60.000.000 dinara, procena je inicijatora projekta. U prvi razred gimnazije ove godine upisano je 16.956 učenika, na osnovu podataka Ministarstva prosvete. A u ZUOV su na proveru stigle digitalne knjige za deset predmeta. Vrednost donacije, objasnili su iz premijerkinog kabineta, „predstavlja očekivani broj licenci pomnožen vrednošću jedne licence” za multimedijalne udžbenike koje su izdavači darivali đacima i profesorima gimnazija. Inače bi ih država platila po modelu koji je od 2018. godine, kao podrška digitalizaciji nastavnog procesa, ustaljen za osnovno obrazovanje.
– Što se tiče digitalnih udžbenika uopšte u Srbiji, prvi su objavljeni 2018. godine, za prvi i peti razred osnovne škole, kada su i odobreni novi štampani udžbenici koji prate reformisane programe za te razrede. Zatim se išlo sukcesivno, za drugi i šesti razred lane, ove godine za treći i sedmi. Za osnovnu školu ostali su još novi udžbenici za četvrti i osmi razred, sada se pregledaju štampani, poziv za digitalne će ići naknadno, a treba da počnu da se koriste od iduće školske godine – objašnjava Tatjana Mišović, rukovodilac Centra za razvoj programa i udžbenika ZUOV-a.
Zašto nije u isto vreme objavljen poziv za digitalne udžbenike za prvi razred gimnazije kad i za prvi i peti osnovne škole, imajući u vidu da su se reformisani programi za te razrede u sistem uvodili istovremeno?
– Programi za gimnazije uvek su objavljivani malo kasnije u odnosu na osnovnu školu, pa su i udžbenici kasnije pripremani. Udžbenika za gimnazije, i srednje škole generalno, ima znatno manje nego za osnovne, koje podrazumevaju mnogo veće tržište. Program izađe u junu ili julu, a u školama se primenjuje od septembra. To vreme nije dovoljno da se udžbenici pripreme. Zakonski rok koji izdavači imaju je 150 dana od objavljivanja programa i on ističe negde na polovini školske godine. Zato udžbenici kasne – kaže Mišovićeva.
Prvi javni poziv izdavačima da dostave digitalne udžbenike za gimnazije, koje su uradili po ugledu na odobrene štampane, odocnio je toliko da će prva generacija učenika koji uče po inoviranim programima, a to su sada đaci trećaci, pre izaći iz gimnazijskih klupa nego što će dobiti e-knjige.
– Najmanje je stiglo digitalnih udžbenika za treći i četvrti razred jer izdavači tek pripremaju štampane koji će pratiti nove programe. Logično, niko nije pripremao digitalne verzije starih udžbenika koji su još u upotrebi, zato ih faktički i nema, osim za strane jezike. Ukupno su za pregled stigla četiri digitalna udžbenika za drugu i po jedan za treću i četvrtu godinu gimnazije – sumira naša sagovornica.
Za stručne predmete literatura iz prošlog veka
Na javni poziv za pregled digitalnih udžbenika za osmoletke ZUOV-u je poslednji put pristiglo više od 220 knjiga za dva razreda osnovne škole, a za sva četiri gimnazije stiglo je 30. Jedno je tiraž i očita finansijska priroda izbora izdavača da se bave školskim knjigama za osnovce, a drugo je činjenica da je mnogo teže naći autore i upustiti se u posao pisanja udžbenika za srednju nego za osnovnu školu. Otuda se, pogotovo za stručne predmete u srednjim školama, i dan-danas koriste udžbenici iz prošlog veka. Zakon o udžbenicima, doduše, omogućava da se za stručne predmete prirede priručnici koje mogu da izdaju i zajednice srednjih stručnih škola, ali i od toga – ništa.
