Promena strategije SAD u borbi da istisne „Huavej” iz Evrope počinje da donosi rezultate i sve je duži spisak zemalja koje će iz buduće 5G mreže isključiti „nepouzdane dobavljače”. Rumunija je poslednja u nizu evropskih država koja je najavila da će izbaciti kineskog giganta iz svoje 5G mreže. Pre toga je Stejt department objavio sporazume sa Slovačkom, Severnom Makedonijom, Kosovom i Bugarskom o priključivanju tzv. čistoj mreži brzog interneta, pa izgleda da je Balkan postao mostobran u američkom tehnološkom ratu protiv Kine, izveštava Radio slobodna Evropa (RSE).
Od početka pandemije, američki zvaničnici nisu više siledžijski pritiskali evropske partnere da zabrane „Huavej” već su im suptilno nametnuli dilemu da li žele da prepuste osetljiv domen telekomunikacija zemlji koja je možda prikrivala istinu o virusu. Drugo što su iskoristili je razočaranje zemalja koje su više očekivale od kineskog „Pojasa i puta”, zbog čega je širenje ograničenja „Huaveja” uočljivo u centralnoj i istočnoj Evropi.
Sporazume o pridruživanju „čistoj mreži” ranije su potpisale Poljska, Češka, Estonija, Letonija, Litvanija, Slovenija i Grčka. Sve su deo formata „16 plus 1”, koji je 2012. na projektima saradnje s Kinom okupio bivše jugoslovenske republike, članice Višegradske grupe, baltičke države, Albaniju, Rumuniju i Bugarsku. Sledeće godine, kada je objavljena inicijativa „Pojas i put”, on je postao deo savremenog „puta svile”.
Promenivši raniji stav, i Ujedinjeno Kraljevstvo je u julu odlučilo da izbaci „Huavej” i ZTE iz svoje infrastrukture, uključujući skupo eliminisanje postojeće opreme, a nedavno je sličnu odluku donela i Švedska. Francuska, Danska, Holandija, Belgija, Italija i još neke zemlje nisu ih zabranile, ali su zakonski ograničile svoje kompanije u saradnji s kineskim džinovima. Prema podacima RSE, sve zemlje u Evropi osim Švajcarske, Mađarske, Bih, Crne Gore, Moldavije i Belorusije zabranile su ili su na putu da ograniče učešće kineskim kompanija u razvoju 5G mreže. Srbija se sporazumom iz Vašingtona obavezala na isključivanje „nepouzdanih dobavljača”.
„Huavej” uporno odbacuje američke optužbe da je njegova infrastruktura špijunski alat Pekinga. U septembru je pisao komesarki EU za zaštitu konkurencije Margaret Vestager da Varšava i Bukurešt novim propisima o 5G rizikuju da prekrše zakone EU, jer isključuju dobavljače na osnovu predrasuda i nejasnih kriterijuma, ciljajući neke samo zbog geografskog porekla. Sličan pokušaj „Huaveja” da na sudu ospori zabranu u SAD nije bio uspešan.
Evropska komisija usaglašava pravila za primenu 5G širom bloka i, mada nema ovlašćenja da spreči neku zemlju da merama zaštiti nacionalnu bezbednost, može da se umeša ukoliko se krše zakoni EU. U Briselu kažu za „Politiko” da se predviđenim merama ne krše zakoni i da je EU usvojila objektivan pristup bezbednosti 5G mreže, zasnovan na proceni rizika, a da su se članice obavezale da će doneti proporcionalne mere.
Sve zemlje, uključujući one koje su zabranile kinesku 5G opremu, nadaju da će sačuvati veze s Pekingom u drugim segmentima ekonomije. Nemačka, na primer, veoma brine za svoju autoindustriju u Kini i još nije prelomila o „Huaveju”. Prognoze su da će biti lakše ako u Belu kuću uđe Džo Bajden jer, iako se i on zalaže za oštru politiku prema Kini, njegovi politički saveznici su nagovestili da bi usaglasio politiku prema Kini sa Evropom.
