utorak, 02.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 08.11.2020. u 21:50 Višnja Aranđelović

Imunitet gradi genetika, ali i pravilna ishrana

Kako će naš organizam reagovati pri susretu s kovidom 19, pa čak i da li ćemo se uopšte zaraziti ili ne, zavisi od stanja imuniteta
За добро здравље важни су и сунчеви зраци и шетње на свежем ваздуху (Фото: Бета/Е. Вас)

Broj zaraženih novim virusom korona raste postavljajući iz dana u dan rekorde, a i sezona gripa nam je sve bliža. Kako da se zaštitimo? Kako da ojačamo organizam pred nedaćama koje nam prete, danas zvuči kao pitanje od milion dolara.

Odgovor je, tvrdi imunolog prof. dr Borislav Kamenov, jednostavan jer je rešenje svih problema u imunitetu.

– Imunitet je osnova našeg zdravlja. Nažalost, iako je tu početak i kraj svakog problema, njim se retko ko bavi. Ignorišemo ga, pa lečimo posledice, a ne uzroke. Tako smo došli u apsurdnu situaciju: da je lečenje postalo suština naših života, a ne preduhitriti bolest – kaže za „Politiku” prof. dr Kamenov.

Kako će naš organizam reagovati pri susretu s kovidom 19, pa čak i da li ćemo se uopšte zaraziti ili ne, naglašava naš sagovornik, zavisi od stanja imuniteta. Na njegovu izgradnju je uticala genetika, ali i navike. Jak, baš kao i slab, imunitet može biti koban, pa je idealan ako je odgovarajući.

– U borbi s kovidom pacijenti stradaju uglavnom od prekoračenja nužne odbrane, odnosno od prejakog odgovora imuniteta. Imunitet se, naravno, može popraviti, ali ne preko noći. Takođe, ne postoji jedinstven recept, već je njegova popravka individualna. Neka opšta pravila glase: popraviti ishranu, koja treba da bude raznovrsna, ali i uzimati vitamin De. Pokazalo se da je ovaj vitamin važan upravo u borbi s virusom korona jer navodi makrofage da ubiju virus kad uđe u ćeliju. Osobe koje nemaju dovoljno ovog vitamina zapravo su trovale svoj organizam i on ga je u tim odbranama potrošio – priča prof. dr Kamenov.

U „popravljanju imuniteta” važan je i vitamin Ce, cink, selen, folna kiselina kao i određeni probiotici kod onih koji imaju problema sa stomakom. Strah od korone nateraće ljude da nekontrolisano uzimaju vitamine, minerale pa i antibiotike, što nije dobro jer antibiotici ubijaju kako loše, tako i dobre bakterije u crevima.

Dosadašnje iskustvo pokazalo je da od korone obolevaju oni koji imaju neku od hroničnih bolesti, odnosno oni čiji je imunitet oštećen. Da nešto s imunitetom nije kako treba signalizira organizam, pa je zato važno osluškivati svoje telo. Na primer, ukoliko neko ima bol u stomaku, ekcem, mučninu, vrlo je verovatno da mu ne prija mleko.

– Zamena može biti ono ovčje ili kozje, a problem će biti rešen bez uzimanja lekova – ističe prof. dr Kamenov.

Iako je imunitet s jedne strane genetski predodređen, on se takođe i gradi. I to od začeća. Verovanje da je beba u stomaku majke zaštićena od svih loših uticaja spoljnog sveta je pogrešna. Na njega najviše utiču navike majke, ali i drugi faktori poput aero-zagađenja.

– Plod je zapravo slika u ogledalu i na njega, odnosno na to kakav će imunitet imati dete utiče ishrana majke, kao i rizična ponašanja ukoliko je trudnica, recimo, pušač, koristi alkohol ili drogu – objašnjava imunolog.

Ni rođenjem deteta navike majke ne prestaju da utiču na izgradnju bebinog imuniteta i to preko dojenja, zbog čega opet u centru pažnje treba da bude pravilna ishrana.

Komеntari3
1b513
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Neprilagodjen
A ni reci o tome koliko je stetno dugotrajno udisanje, ne bas malih doza ugljendioksida, zbog obaveznog nosenja maski?
Илија
Генетика је општи појам. Ако говоримо о томе како сачувати добар имунитет као основу здравља требало би да се сетимо како су се хиљаде генерација пре нас хранили. Дали су јели три пута на дан, и уз то месо и прерађевине, шећер и бело брашно. Одговор је наравно не. Наши гени су резултат оскудне исхране претежно биљног порекла. Зато данас људи који једу различито од генерација пре нас имају слаб одговор на сваку болест. Шта више они обољевају управо због тога што нису свесни шта чине организму
Doktor Proktor
Putanje: zašto je očekivani životni vek u bilo kojoj zemlji u svetu makar udvostručen u poslednjih 200 godina? Da li Vi tvrdite da treba da se hranimo kao Srbi iz 15. Veka i da živimo u proseku 35 godina? Da je tako bilo, mene bi deca do danas već zaboravila a nemam ni 60. Neka me još malo, dragi prijatelju. A Vama, bujrun!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja