nedelja, 24.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 08.11.2020. u 21:30 Biljana Mitrinović

Kako su kartografi „izdali” manastir

Uoči parlamentarnih izbora u Gruziji, oživeo je teritorijalni spor s Azerbejdžanom oko manastirskog kompleksa, zbog kojeg su u zatvor bačeni kartografski veštaci
Средњовековни манастир је невероватно чудо природе и људских руку на самој граници (Фото EPA/Zurab Kurtsikidze )

O tome koliko teški mogu biti međunacionalni i teritorijalni sukobi svedoči gruzijsko-azerbejdžanski spor oko dela teritorije uz samu granicu, na kojem se nalazi i drevni hrišćanski manastir. Ako slede i neki izbori, a u Gruziji su juče

održani parlamentarni, onda razgraničenje između dve države može da postane vruće predizborno pitanje. U zemlji koja ima dve otcepljene teritorije, Abhaziju i Južnu Osetiju, i još živo sećanje na petodnevni rat sa Rusijom 2008. godine – i dalje se bore proruske i prozapadne političke snage, pa se i ovi izbori smatraju jednim od presudnih.

Dok nevladine organizacije koje finansira Zapad tvrde da je ponovo oživljeni spor politički motivisan, vlada je kategorična u stavu da je u pitanju izdaja države, a ne nekakav „kartografski incident”, zbog kojeg su uhapšena dva člana Komisije za razgraničenje. U pozadini ovog slučaja svakako su dve stranke koje se smenjuju na vlasti, trenutno vladajući Gruzijski san, na čijem je čelu milijarder i bivši premijer Bidžina Ivanišvili, i opozicioni Ujedinjeni nacionalni pokret bivšeg predsednika Mihaila Sakašvilija. Tako se dogodilo da su početkom oktobra uhapšena dva bivša člana vladine komisije za demarkaciju granice, koja zapravo nije do kraja utvrđena u poslednjih sto godina. Gruzijski ministar odbrane Irakli Garibašvili je izjavio da je u slučaju uhapšenih „kartografa” u pitanju izdaja, a predstavnike nekada vladajuće, a sada opozicione stranke Ujedinjeni nacionalni pokret nazvao je izdajnicima jer su, kako je rekao, pokušali da deo gruzijske teritorije predaju Azerbejdžanu. Na toj spornoj teritoriji nalazi se i deo koji pripada manastiru iz šestog veka, usečenom u stene u blizini gruzijsko-azerbejdžanske granice. Tvrdi se da je manastir osnovao Sveti David Garedželi, monah koji je iz Mesopotamije došao u Gruziju kako bi ojačao hrišćanstvo. Spor oko zemljišta koje pripada manastiru nije mogao biti rešen, a Baku je odbio ponudu Gruzije za razmenu za drugi deo teritorije kojim bi bio nadomešten manastirski kompleks, tvrdeći da planine u ovom delu granice imaju strateški značaj.

Početkom oktobra, pod optužbom za kršenje teritorijalnog integriteta, uhapšeni su Iverija Melašvili i Natalija Ilijčova, kojima, kako je preneo Radio Slobodna Evropa, preti zatvorska kazna od 10 do 15 godina. U optužnici se navodi da su optuženi, kao bivši članovi Komisije za razgraničenje i demarkaciju pri Ministarstvu spoljnih poslova, koristili pogrešnu geografsku kartu s namerom da otuđe deo teritorije Gruzije.

Tužilaštvo tvrdi da su dvoje službenika, od kojih je Melašvili član komisije 25 godina, od njenog osnivanja, i vođa ekspertskog tima, u pregovorima s azerbejdžanskom stranom koristili kartu iz perioda od 1970. do 1980. godine, prema kojoj bi Azerbejdžanu bilo predato 3.500 hektara gruzijskog zemljišta i deo manastirskog imanja. Pritom je Natalija Ilijčova osumnjičena da je sakrila „pravu” kartu – onu iz perioda od 1936. do 1938. godine, koja se, kako se navodi, podudara s istorijskim granicama Gruzije.

Navodno je Ilijčova sakrila original karte, a komisija je imala samo kopiju, koja nije mogla da bude tretirana kao punovažan dokument. U intervjuu za Radio Slobodna Evropa, sada osumnjičeni Melašvili je rekao da su on i drugi članovi komisije znali za kartu iz 1938, ali je nisu koristili, jer sadrži znatne tehničke nedostatke. Granice uspostavljene 1921–1922. između Gruzije i Azerbejdžana kasnije su pomerane, a 1945. je usledio novi sporazum, za koji Gruzija smatra da je išao njoj na štetu, ali ga nije ratifikovala azerbejdžanska strana, pa nije ni prihvaćen. Tako je poslednji bilateralni sporazum o granici koji su potvrdile obe strane postignut u februaru 1938, a priložena je i karta, čime je ona postala deo pravnog sporazuma.

Nesvakidašnji kartografski slučaj ima još zapleta, a reč je o poreklu karte i načinu na koji je do nje došlo Ministarstvo odbrane, a potom i tužilaštvo. Neki mediji tvrde da je kartu nabavio biznismen David Kidašeli, i to od pripadnika ruske Federalne službe bezbednosti (FSB). Ova verzija se uklapa u Sakašvilijevu ocenu da je u pitanju „jeftina ruska specijalna operacija”. Druga verzija u medijima se poziva na svedočenje Melašvilija da su on i Natalija Ilijčova 2010. saznali da se karta iz 1938. čuva u arhivu u Jermeniji, pa su otišli tamo i prvo dobili kopiju, a potom, preko ambasade, i skeniranu verziju ove karte u boji. Treća verzija navodi svedočenje Ilijčove da je kartu dobila otprilike 2000. godine, i to od jednog službenika koji je kartu čuvao u sefu.

Komisija se 1996. i 2005–2007. dogovorila o 303 kilometra granice, ali prostor u blizini manastirskog kompleksa nije među utvrđenim delovima tog područja. Konfuziju je uvećala i razmera geografske karate. Melašvili tvrdi da postoje velike razlike u razmeri 1:500.000 u odnosu na 1:200.000 i da su se u prvoj pojavile grafičke greške i deformacije terena.

Komеntari7
c72c4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Иван Грозни
Где год је совјетска рука цртала границе остали су сукоби. То им је била једна од омиљених техника за контролу појединих република.
Boki
Овај Иван, Грозно познаје историју. У новијој историји важи правило: Где су Британци исцртавали границе, ту постоје вечити проблеми. А то приписивати Русима, заиста је малоумно и зломишљено!
Леон Давидович
Tp je bila jedna država SSSR i autori granica nisu predvideli da će to biti državne granice. Šta više očekivalo se da će još neke države pristupiti SSSR-u
Boki
Ипак је у питању изгледа грешка Јосифа Џугашвилија. Успео је да разграничи цео свет на зоне утицаја, а није успео да одреди границе своје родне Грузије!
Komisija?
Uredska komisija. Koje gluposti moras citati, karta ova, karta ona, fotokopija, razmjer... Izlaze li te komisije iz svojih toplih ureda na teren?
Ниџа
Око чега се они свађају? Око рушевине из VI века. Луд свет.
Kataklizma komunizma
Пошто Сакашвили, чини се, има неке информацике о томе шта се заиста десило, мислим да би било важно да се лично појави на суђењу и сведочи у корист својих ортака.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja