ponedeljak, 19.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 12.11.2020. u 18:00 Savo Štrbac
POGLEDI

Raja iz Vukovara

Upoznao sam i Ivana Atanasijevića. zvanog Iko (1961), od oca Hrvata i majke Srpkinje, koji je ratovao na srpskoj strani. Na „Ovčaru” je došao da izvuče brata Mišela, koji je ratovao na drugoj strani

U poslednjih petnaestak godina, na različitim mestima i u različita vremena, upoznao sam  ratnike iz Vukovara sa obe strane fronta, koji su pre rata devedesetih živeli u istom kraju, većina i u istoj ulici, i međusobno se poznavali i družili.

Milana Lančužanina zvanog Kameni (1963), Srbina i po ocu i majci, upoznao sam na suđenju u slučaju  „Ovčara” pred Specijalnim sudom u Beogradu, koje je počelo 2006.  Bio sam njegov izabrani branilac. Optužba ga je teretila za učešće u ubistvu najmanje 200 zarobljenih pripadnika hrvatskih oružanih snaga 20. novembra 1991. na poljoprivrednom dobru „Ovčara” u blizini Vukovara. Komandovao je jedinicom „Leva supoderica” a imao je i titulu četničkog vojvode. Na prvom suđenju je osuđen na 20 godina zatvora, na drugom na šest, a na trećem je oslobođen optužbe.

Na istom suđenju i u isto vreme upoznao sam i Ivana Atanasijevića. zvanog Iko (1961), od oca Hrvata i majke Srpkinje, koji je ratovao na srpskoj strani. U matične knjige je upisan pod očevim prezimenom Husnik, koje je u toku rata promenio u majčino. Na prvom i drugom suđenju osuđen je na po 20, a na trećem na 15 godina zatvora. Na „Ovčaru” je došao da izvuče brata Mišela, koji je ratovao na drugoj strani. Iko je od Županijskog suda u Osijeku, sa još četiri Vukovarca mešovitog nacionalnog sastava, među kojima je i njegov brat Mišel, u odsustvu osuđen  na kaznu zatvora od osam godina za  krivično delo ratnog zločina silovanje. Srbija je donela odluku da ga izruči Hrvatskoj što je omogućila i činjenica da je njegov zahtev za državljanstvo Srbije  odbijen uz obrazloženje da „predstavlja opasnost po bezbednost države”. Iz Krušedola, rodnog mesta njegove majke, poručuje da će rađe „mirisati ljubičice odozdo” nego otići u „ustaški” zatvor, tim više što nije ni počinio delo za koje su ga osudili i što mu je brat Mišel, koji je ostao sa „svojima”, skončao u hrvatskom zatvoru.

Radivoja Jakovljevića zvanog Frižider, Srbina i po ocu i po majci, upoznao sam u toku 2014. godine u Direkciji za dijasporu u Beogradu. Od njega sam dobio dva sudska predmeta Vojnih sudova u Beogradu iz 1992. i 1993. kojima je pravosnažno  u prisustvu osuđeno jedanaest pripadnika ZNG iz vukovarskih prigradskih naselja Borovo naselje i Borovo Selo, zbog krivičnog dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva – šestorica na smrtnu kaznu, a ostali na vremenske od šest do 15 godina zatvora. Njihov krimen je što su u leto 1991. po kućama i skloništima pomenutih naselja zlostavljali i na kraju likvidirali 21 civila srpske nacionalnosti, među kojima i Radivojeve roditelje. Svi osuđeni su razmenjeni u Nemetenu 14. avgusta 1992. Iako je po dogovoru nakon razmene trebalo da nastave izdržavanje kazne (smrtne je trebalo da budu zamenjene vremenskim od 20 godina), u Hrvatskoj su slobodni građani sa oreolom nacionalnih heroja.

Radivoj  je presudom Županijskog suda u Vukovaru, zajedno sa još 14 vukovarskih Srba, u odsustvu osuđen na 20 godina zatvora zbog krivičnog dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva. Terete ih da su ,,tokom okupacije Vukovara, kao pripadnici različitih neprijateljskih jedinica, aktivno sudelovali u pokušaju etničkog čišćenja istočnog dela Hrvatske i stvaranja velike Srbije”. Radivoj je pokušavao da ishoduje obnovu postupka, ali je sud odbio njegov zahtev uz obrazloženje da priloženi dokazi ne dovode u sumnju pravilnost ranije odluke. Nije mu pomogla ni činjenica da sa jednom od njegovih navodnih žrtava, koja živi u Kanadi, održava redovnu telefonsku vezu.

Za Stjepana Sučića zvanog Crni (1959), Hrvata i po ocu i po majci, čuo sam 2016. kada je izabran za predsednika hrvatske Komisije za nestale osobe. U njegovoj javno dostupnoj biografiji piše da je za vreme vukovarske bitke komandovao odbranom „Sajmišta”, gde je stradalo najviše neprijatelja, da je dva puta bio ranjen, da je nosilac više ratnih odlikovanja, te da je i posle rata nastavio uspešnu vojnu karijeru, između ostalog da je bio i komandant 5. gardijske brigade, da je završio najviše škole OS RH i da je penzionisan u činu brigadira. U više intervjua isticao je da su mu u oktobru 1991. oba roditelja poginula u Vukovaru i da ih je tek 2014. indentifikovao među oko hiljadu ekshumiranih posmrtnih ostataka sa Novog vukovarskog groblja.

Sučića sam prvi put upoznao u oktobru ove godine u palati „Srbija” u Beogradu. On je predvodio delegaciju hrvatske Komisije za nestale osobe a ja sam u svojstvu eksperta bio u delegaciji Komisije za nestala lica Vlade Srbije.

A u palati „Srbija”, pred impozantnim skupom, na kojem su bili i predstavnici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, Međunarodne komisije za nestala lica i Programa UN za razvoj (UNDP), Sučić je u uvodnom govoru spominjao „velikosrpsku agresiju na Vukovar i Hrvatsku”, istovremeno ističući da se na sastancima na kojima se rešavaju humanitarna i civilizacijska pitanja, kakvo je pitanje nestalih, ne bi trebalo politizirati.

Od pomenutih sagovornika doznadoh da se u njihovom gradu nalazi pravoslavni hram  Sv. Nikole izgrađen od 1733. do 1737. na lokaciji istoimene crkve iz 1690. i katolička crkva  Sv. Filipa i Jakova izgrađena od 1723. do 1733. godine.

Prigovorio sam Sučiću na floskuli o „velikosrpskoj agresiji”, istakavši da se u Hrvatskoj vodio građanski rat, u čemu se verovatno „mi” i „oni” nikada nećemo složiti, bar ne javno. Ovu priču o „raji iz Vukovara” i napisao sam kako bi čitaoci mogli sami doneti sud o kakvom ratu je bila reč.

Dokumentaciono-informativni centar „Veritas”

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari21
bc0a4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milos
Nije sporno da su Srbi pocinili ratne zlocine u Vukovaru - po oslobadjanju grada. Isto tako nije sporno da su Hrvati pre toga, pre bilo kakvog rata poceli da ubijaju i proteruju Srbe (civile) iz Vukovara.
Jagodinac
Gospodin Vasilije zaista misli da bi Adolf Hiter odrzao rec i ispostovao Pakt sa Jugoslavijom? Sigurno onako kako je ispostovao Pakt o nenapadanju sa SSSR. Adol Hitler je svojim planovima predvidjao Slovene medju njima i Srbe za robove tako da pre ili posle Jugoslavija bi bila napadnuta i razbijena.
Gordana
Gospodin Strbac, kao i uvek govori o cinjenicama. Mi Srbi iz Hrvatske razlikujemi proustasku drzavu Hrvatsku i hrvatski narod. Ali mene cudi, kada se komentarise rat u Hrvatskoj, da niko ne spominje Sloveniju. Slovenija je pocinila zlocin protiv mira u bivsoj SFRJ. Zapoceli su rat. A kada on krene putevi su nepredvidivi i surovi.
Dear Gordana
Razlika je sve teze uocljiva.
voja bankar
Najveću grešku je napravio Kralj Aleksandar, kada je primio i udomio Hrvate koji su to jedva dočekali jer je to bio jedini način da se izvuku nekažnjeni za one zločine po Srbiji u Velikom ratu. Ta greška se kasnije dokazala u drugom sv. ratu i milionskim brojem srpskih žrtava. I to nije bio razlog Srbima da sami naprave državu nego opet greška, rat 91-95. I onda još dozvoli da im proustaše drže slovo u Bg. i pričaju o vel.srpskoj agresiji. Sve što je napisao A. Rajs u "Čujte Srbi" je tako.
Vasilije
Kralj nije kriv. Nakon pada berlinskog zida i uvodjenja visepartijskog sistema u SFRJ Zapad nebi metodski i ratom razbio Jugoslaviju da je u Beogradu odluceno njeno pristupanje NATO paktu i Evropskoj Uniji .Poznato je da Hitler nikada nebi razbio ni bombardovao Kraljevinu Jugoslaviju niti osnovao NDH da 27. 03. 1941 nije izvrsen drzavni udar kojim je ponisten trojni pakt potpisan od vlade Cvetkovic-Macek. Uostalom Hitler je 1939 primio u Berlinu princa Pavla uz najvece moguce drzavne pocasti.
Карађорђево
Са сајта РТС-а: "Туђманов шеф кабинета Хрвоје Шаринић је у период од 1993. до 1995. године једанаест пута долазио у Београд на тајне сусрете са Милошевићем".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja