petak, 15.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 09.11.2020. u 21:36 Daliborka Mučibabić
LEPE VESTI S KALEMEGDANA

Nova galerija i vidikovac na Beogradskoj tvrđavi

Obnovom kompleksa Sahat i Barokne kapije formiran izložbeni prostor od 300 kvadratnih metara koji bi trebalo da bude otvoren do kraja godine
Видиковац на крову комплекса (Фото: ЈП „Београдска тврђава”)

Pripremanje izložbe o obnovi Sahat i Barokne kapije koja će biti postavljena u tom obnovljenom kompleksu na Beogradskoj tvrđavi poslednji je korak uoči njegovog otvaranja koji bi trebalo da bude do kraja godine. Građevinski radovi, započeti krajem prošle godine, okončani su – osim nekadašnje Galerije Beogradske tvrđave koju su činile tri prostorije, centralni prolaz Barokne kapije i dve manje bočne, posetioci će dobiti još jednu novoformiranu prostoriju tako da će ukupna površina izložbenog prostora biti 300 kvadratnih metara. U njemu je vidljiv srednjovekovni bedem koji preseca obe kapije i najvredniji je artefakt u tom prostoru jer svedoči o kontinuiranom naseljavanju i Gornjeg grada tvrđave.

– Trudimo se da u svakom od objekata, koji su već po sebi zanimljivi, posetiocima upotpunimo doživljaj dodatnim sadržajem koji će samom prostoru udahnuti novi život. Istovremeno ovakve postavke daju starim, viševekovnim zidinama i prostorijama dozu savremenog pristupa kulturnom nasleđu – kaže Marija Reljić, direktorka JP „Beogradska tvrđava”, i podseća da su svi konzervatorsko-restauratorski radovi realizovani prema projektu koji je izradilo preduzeće „IntelLinea”. Glavni izvođač radova bila je firma „Koto”, dok je kao investitor „Beogradska tvrđava” u obnovu uložila oko 43,5 miliona dinara bez PDV-a.

Na krovu Barokne i Sahat kapije formiran je plato – svojevrstan vidikovac sa kojeg pogled puca na ceo ovaj spomenik kulture od izuzetnog značaja, na grad i reke. Taj vidikovac, sa kojeg može da se uđe u Sahat kulu, na jednom svom delu ima zeleni krov. On je ogradom visine od 80 do 100 centimetara odvojen od dela dostupnog posetiocima. Zaštitnom pločom pokriven je svod prolaza Sahat kapije i prostor koji se nalazi između Sahat i Barokne kapije.

Tako je formirana prostorija od oko 48 kvadratnih metara i visine od oko šest metara u koju se ulazi iz jedne od dveju bočnih prostorija Barokne i iz prolaza Sahat kapije.

Barokna kapija je do 1987. godine bila zazidana i van funkcije. Obnovom iz 1989. u njoj je formirana Galerija Beogradske tvrđave, ali nije bila zaštićena od atmosferskih uticaja, tako da je vremenom obnovljeni prostor propao. Prema projektu zaštite od vlage koji je izradio gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture, pre 17 godina uklonjen je zemljani nasip iznad kapija.

– Tada je otkriveno da bočne prostorije Sahat kapije, za koje se smatralo da su urušene, zapravo nikada nisu ni bile izgrađene, iako unutar prolaza kapije postoje otvori za vrata i prozore. Nad jednim delom prostora podignuta je privremena nadstrešnica, dok je drugi ostao bez zaštite. Privremena nadstrešnica stajala je sve do prošle godine, a prostor u kapijama za to vreme je rapidno propao, pogotovo Galerija Beogradske tvrđave – ističu u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Beograda.

Nova prostorija između Sahat i Barokne kapije

Intervenisali i despot Stefan i austrijska artiljerija

Sahat kapija predstavlja glavni ulaz u Gornji grad Beogradske tvrđave iz pravca Knez Mihailove ulice i Ulice Vase Čarapića. Izgrađena je u okviru jugoistočnog bedema Gornjeg grada koji je, od svog nastanka u srednjem veku pa do poslednje rekonstrukcije tvrđave izvedene u 18. veku, potpuno transformisan.

Kompleks Sahat kapije čine dve kapije − Barokna i Sahat − koje su povezane manjom bočnom prostorijom. Kompleksu pripada i Sahat kula izgrađena na spoljnoj strani bedema iznad prolaza Sahat kapije. Sva tri objekta preseca srednjovekovni bedem, čiji očuvani delovi na ovom potezu čine takođe značajan deo kompleksa, kao i Kornarov bedem, koji je u vreme rekonstrukcije tvrđave krajem 17. i početkom 18. veka izgrađen ispred srednjovekovnog zida.

Sahat kapija svedoči o različitim fazama građenja. Dosadašnja istraživanja ukazuju na to da je prvi prolaz kroz srednjovekovni bedem iz prve polovine 15. veka, odnosno iz vremena vladavine despota Stefana Lazarevića, na mestu današnje kapije probijen kada su Austrijanci osvojili tvrđavu 1688. godine. Dve godine kasnije Turci zauzimaju tvrđavu i zidaju prolaz Sahat kapije.

U okviru velike barokne rekonstrukcije (1717–1739) Austrijanci su probili Baroknu kapiju pored Sahat kapije. Njen položaj nije se uklapao u novo rešenje bastione artiljerijske fortifikacije jugoistočnog fronta, sa simetrično postavljenim bastionima i glavnom ulaznom kapijom na sredini. Zato je formiran novi ulaz u Gornji grad, odnosno izgrađena je Barokna kapija od opeke. U poslednjoj velikoj rekonstrukciji tvrđave, posle ponovnog prelaska pod tursku vlast, posle 1740. godine, Barokna kapija je zazidana, a u funkciju je vraćena stara Sahat kapija, iznad koje je podignuta kula sa satom po kojoj je kapija i dobila današnji naziv. Krajem 19. i u prvoj deceniji 20. veka na prostoru bedema podignute su tri pomoćne stražarske kućice srpske vojske.

Komеntari8
a7867
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan Radović
Nije tačno, despotova Južna kapija nije bila na mestu ovog kompleksa već nekih desetak metara južnije i postoji i danas, istina zazidana, što se desilo posle opsade 1440. godine.
Komšija sa Donjeg Dorćola
Nije Kališ podignut u jednom danu, već su se kroz vekove na ruševinama i temeljima starih tvrdjava pravile nove fortifikacije, tako da današnji radovi otkrivaju i povezuju civilizacijska svedočanstva u skladu sa arheološkim normama. Osim toga, izazovnije je możda nekada bilo igrati se na neobezbedjenim ruševinama i upotrebljavati kamenje za pritiskanje kupusa, ali tako ne bismo mnogo ostavili budućim generacijama.
zdanja
Dragi komšija. Vaš komentar pokazuje da niste upoznati sa formiranjem Kalemegdana i tvrđave kao kulturno-istorijskog i prirodnog spomenika. Naime, taj kompleks je upravo da bi pomirio različite epohe radikalno redukovan prvo krajem 19. veka, a zatim i posle prvog svetskog rata. Uklanjane su građevine, širen je park. Praktično je sve podređeno makroprostoru. Ovaj zahvat na slici govori međutim o nepromišljenom, obrnutom pristupu - isticanju pojedinačnog i to ruži Kalemegdan.
Дорћолац
Драги комшија, "Доњи Дорћол" се зове Јалија, а "Горњи "Зерек"... мада су многи гадљиви на старе називе. Али, реч је о Тврђави и о томе да би она требало да се реконструише и рестаурира, а не да се "надзиђује", "дограђује", "преуређује" и претвара у циркус. Када би на Акропољу само померили безначајни камен, ухапсили би вас истог часа, а ми смо "наш Акропољ" претворили у кафану и забавиште за одрасле. Куд ће нам душа?
Jalija
Kalemegdan i tvrđava ne liče ni na šta. Narušeni su nestručnim obnovom česme, tezgama, nestručnim obnovom Meštrovićeva francuske, širenjem staza. Uopšte uzev i ovim depladiranim ogradama koje mogu biti samo posledica potpunog odsustva plana, smisla za prostor i postojeće propise i izuzetke.
Дорћолац
Можда је најбоље решење да се изгради нова Београдска тврђава, а не да се "крпи" ова стара (аутентична)?
Francesco
Rekao bih da taj poriv za betoniranjem zelenih površina pre svega ima neko uporište u frustraciji koja se donosi sa sobom u veliki grad (u ovom slučaju u Beograd). Valjda je to posledica dugogodišnjeg gacanja po barama i blatnjavim uz(niz)brdicama zavičaja...
Francesco
Ja mislim da i ova može da prođe samo fali još betona.. Tone i tone betona... Onda će biti po ukusu svih Kragujevčana/Kruševljana...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja